ДОК коришћење кредитних картица у нашој земљи стагнира, куповина чековима на одложено поново узима маха, што се види по 12,5 милиона издатих бланкета у прошлој години. Тренд употребе чекова и у овој години је наставио да расте. Према незваничним подацима, већ је исписано и пуштено око пет милиона чекова, а највише су их издале домаће банке, пре свега Поштанска штедионица и Комерцијална банка.
Иако су увек форсирале кредитне картице, стране банке су се приволеле ипак, чековима, чак и оне које, их од када су дошле на наше тржиште, па до данас никада нису ни издавале. Схватиле су да је за наше грађане то најомиљеније средство плаћања.
Чекови у Србији не излазе из употребе, а по свему судећи то се неће догодити скоро, барем док наш стандард не стане на ноге. Сваки пети грађанин је исписао чек купујући храну или поклоне, указују трговци. Уз помоћ ових бланкета, на одложено и до 300 дана, може у највећем броју трговина да се пазари храна, а на дуже и техничка роба. Тако је у оптицају годишње од 2011. године од данас све више чекова, а просек од девет милиона је давно превазиђен. За многе је куповина на чекове најсигурнији начин да поправе свој кућни буџет, односно да преживе.
Картице које банке свесрдно нуде и са којима такође може да се плаћа и до 12 месеци, без камате, нису тако популарне. Нарочито међу сиромашнијим слојем становништва. Тако већ неколико година грађани користе 1,1 милион кредитних картица са лимитом од око 33,77 милијарди динара, иако им је одобрено готово троструко више. Последњих месеци забележен је чак пад употребе кредитних картица, односно грађани их све мање користе. Уз то су све већа кашњења у измирењу обавеза за кредитне картице и према подацима Кредитног бироа, прошлог месеца су износила чак 17,8 одсто.
КАРТИЦЕ И ДАЉЕ СКУПЕ
Банке које издају кредитне картице и даље зарачунавају веома високе камате. Тако је у просеку камата за коришћење кредитних картица 26 одсто, а има банака које зарачунавају и 30 одсто на годишњем нивоу. То је један од разлога због чега становништво у Србији не користи масовније кредитне картице. Али многи и не могу да добију кредитну картицу, јер су им примања мала. Тако, ако неко има плату од 15.000 или 20.000 динара, готово да ни у једној страној банци не може да добије кредитну картицу.
С друге стране, број издатих чекова се повећава, и многе банке које до сада нису издавале ове бланкете почеле су да их нуде како не би остале без клијената. Страни банкари шкртаре када одобравају чекове, док код наших банака може да се добије, уколико је клијент уредан, односно нема недозвољени минус по текућем рачуну, и више ових бланкета. Тако, на пример, уколико неко има на рачуну 25.000 динара, у свакој страној банци добиће само пет чекова, али у домаћој може да узме и дупло више.
– Чекови чувају стандард грађана – истиче Млађан Ковачевић, економиста. – Иако је практично плаћање чековима на одложено незаконит чин, трговци су спремни да кредитирају грађане како би продали што више робе. Потрошња је у паду, па због тога готово све трговине, на све начине, а поготово уз помоћ чекова, покушавају да продају што више својих производа. Грађани, с друге стране, плаћајући на више месеци, чак и на две године, долазе до жељене робе, а највише до хране.
Коришћење чекова се не наплаћује и корисник углавном банци плаћа симболичну надокнаду за издавање ове бланкете, обично пет динара. Код кредитних картица, међутим, плаћа се квартална или годишња чланарина, мада има неких банака које у првој години коришћења ослобађају своје клијенте ове накнаде ради конкурентности. Али то се често одрази кроз висину каматне стопе која покрива трошкове банке према грађанима.
Славица Моравчевић,Новости
илустрација: Горан Дивац
