Позадина војно-полицијске параде

Прође и чувена војно-полицијска парада у Нишу. Народ задовољан, у еуфорији, мисли, поново имамо војску, власт задовољна што је народ задовољан.Иначе, параде оваквог типа, јесу по дефиницији важне и то због неколико ствари.

Са једне стране, оне шаљу спољну, а са друге унутрашњу политичку поруку. Односно, на оваквим манифестацијама се показује сила, али се и легитимише политички режим.

Не бих да кварим еуфорију али, ако за тренутак отклонимо општенародно одушевљење, марширање војника/полицајаца, (чак и ветерана!) грмљавину авиона и тенкова, ако оголимо оно манифестно, што се види на први поглед, пружа се другачија слика на оно латентно, скривено, што ова парада заправо и носи.Када анализирамо овакве ствари, просто је потребно видети ширу слику, односно контекст у коме се нешто дешава.

У нашем случају, морамо бити свесни да живимо у неолибералном систему, конзумирамо најрадикланији модел капитализма и припадамо замљама периферије, тачније, више смо колонија него независна земља. Поставља се онда питање, па шта ће нам ова парада?Потребна нам је из више разлога.

Прво, ово је војно-полицијска парада, полиција као што знамо служи за унутрашње одржавање реда и мира, она чува поредак. Приметићете, полиција је по опремљености готово у рангу војске. То није случајно и њена моћ ће све више да расте.

Иако можда делује парадоксално, али док суверенитет земље опада, реприсивни апарат расте. [1] Ово важи за земље периферије, тј. колоније. Разлог је једноставан, такозваним инвеститорима, то јест страним господарима, не треба високо ризична колонија. Њима нису потребне неке револуције, раднички штрајкови, улични немири, блокаде и слично, јер исте угрожавају бизнис, односно производњу у новоотвореним фабрикама у коме ради јефтина радна снага. Због тога репресивни апарат мора бити снажан како би гарантовао (чувену) “стабилност”.Војска је ту из сличних разлога.

Као што знамо, иста је професионализована, дакле, њени припадници раде за плату, отаџбина и народ су ту на другом месту, а у колонијама, војска може служити и за полицијске послове, тј. очување унутрашњег реда и мира, тј. чувене “стабилности” поретка. Да не заборавимо, много пута смо годинама уназад, са врха режима, чули да ми више немамо спољне непријатеље, према томе, остају ови унутрашњи. Друга ствар. Како је већ познато у јавности, за наменску индустрију се тражи “стратешки партнер”, односно, гледа се да њен добар део оде на добош тј. да се приватизује. [2] Такође знамо, да када год се нешто приватизује, то се рекламира као успешна фирма да би се постигла што већа цена. Где ћете бољу рекламу наменске индустрије од војне параде?

Још ми у глави одзвања, више од звукова чизама и технике у Нишу, јуче изречена реченица државног секретара Драгана Стевановића, који на питање новинарке, због чега је лука у Новом Саду отишла на добош када успешно послује, одговара: “Није једини критеријум за приватизацију неке компаније да ли она послује позитивно или не, него СТРАТЕШКО-ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКО опредељење ове Владе, њеног председника некада, а сада председника државе Александра Вучића”. [3]

Овде јесте изречена СУШТИНА владајућег система у Србији, неолибералног поретка у једној колонији и њених колонијалних намесника. Она гласи, нама није у интересу да државне фирме успешно послују, већ да се истих ослободимо, не због тога што то није у економској логици, већ зато што је то наше идеолошко опредељење, односно наш задатак, због кога смо и постављени.

Што се тиче оних који постављају, правих господара, они су већ стигли у Србију. Баш када су руски авиони узлетали натоварени својом техником, коју су нам позајмили за спектакл, пистом је брујао авион делагације ММФ-а. Они су дошли да разговарају са колонијалним намесницима, како што пре окончати приватизацију Комерцијалне банке, започети припреме за приватизацију ЕПС-а и додатно се задужити новим кредитима.[4]Суштина колонијалног статуса огледа се у великим јавним спектаклима за домородачку популацију, док анестезирана шаренилом дешавања, не види да су је џепароши већ ослободили “сувишне” својине. Ако се домороци и сете својине, ту је војно-полицијска палица да их рестартује. 

Никола Павловић, Археофутура

Извори: [1] https://www.blic.rs/vesti/beograd/nove-kamere-na-32-lokacije-u-beogradu-snimace-brzinu-prolaz-na-crveno-voznju-zutom/nh54nev[2] https://www.danas.rs/drustvo/stranci-nepozeljni-u-vojnoj-industriji/[3] https://www.youtube.com/watch?v=Ans–or_MAM[4] https://www.blic.rs/biznis/vesti/poceli-zvanicni-razgovori-misije-mmf-s-delegacijom-srbije/qfjes05Насловна фотографија N1