Све је више места у Србији која у периоду тропских врућина немају воду. Ариље и Пожега само су још два места у низу која муку муче са водоснабдевањем, а према речима мештана они су остављени на милост и немилост да се сами боре са овом ситуацијом.
Село Миросаљци је само једно од ариљских села која већ скоро месец дана немају воду. Смањен доток воде из фабрике за њену прераду „Рзав“оставио је мештане виших зона ариљске општине без капи воде. У потрази за водом сељани иду 10-15 км од својих кућа до Мораве како би задовољили основне потребе. У нижим зонама на снази су рестрикције па воде има по шест сати дневно, у селима ни минут. Из цистерни мештани не смеју да пију воду јер кажу да се таква вода не може пити. Надлежни тврде да су снабдевање воде углавном добро организовали.
У Миросаљцима, селу удаљеном око пет километара од Ариља, које броји 247 домаћинстава, воде нема од јула. Са градског водовода не стиже вода, нема је довољно а сеоски извори и бунари пресушили. Тракторима иду на Мораву, сипају у бурад и цистерне мутну воду, али жедна стока пије а земља не бира. Мештани су огорчени, не верују да се ни једна непогода, ни поплава ни суша, никада не дочека спремно.
„Ја сам, на тренутно стање са водом, тотално разочаран. Људи су остављени на милост и немилост, да се сами сналазе како знају и како умеју. Људи су приморани да иду и по 15 километара са тракторима и цистернама на Мораву да дотерају воду, ко зна каквог квалитета, да би напојили свиње, стоку, овце, кокошке, да бар мало залију башту. Примећује се драстично сушење воћа и поврћа, фали оно без чега ништа не може, фали вода. Јасно је да свима треба али нико не пита колико у селу воде треба више, села ником нису приоритет“, каже за Нова.рс мештанин Миросаљаца Владе Станковић.
Kаква је ситуација и како се врши расподела воде која у Ариље долази из водозахвата „Рзав“, рекао нам је председник општине Ариље Предраг Маслар уједно и командант Штаба за вандредне ситуације.
„Имамо око 20 стационарних цистерни распоређених у висинским и приградским насељима. Највише у висинским, где су становници најугроженији. Ми тренутно имамо шест покретних цистерни за воду за пиће и једну за техничку воду. Нисмо тражили помоћ Војске Србије јер су друге општине угроженије али су нама цистерне стигле као помоћ из других општина и градова Србије. Нису нам више проблем само цистерне већ и возачи, немамо ни њих довољно. Сналазимо се и помажемо свима који су у проблему јер немају проблем само људи прикључени на водовод већ и они којима су пресушили и њихови приватни извори. Поделили смо и један део флаширане воде“, рекао је за наш портал Маслар.
Владе Станковић из Миросаљаца каже да је тачно да у селима има тих стационарних цистерни али да се они не усуђују да пију воду из њих.
„Ваљало би да они пију воду из те цистерне. Стоји на једном раскршћу црна цистерна од једно две тоне, на плус 50 степени, па ви замислите шта је то. Одатле када би људу узели да пију воду, ја не знам шта би попили, верујте, то не може да се пије. То је само начин скидања одговорности са себе, ти људи који то организују су тотално неспремни дочекали ову сушу, као што су прошле године дочекали поплаве. Они раде вероватно како знају и умеју, али како ми се чини, не знају. Наше село је најмногољудније у Ариљу, муче се људи а тек ће се догодине видети какву ће пустош оставити ова сушна година“, додаје Станковић.
Има ли краја мукама Ариљаца, али и Пожежана, Чачана, Милановчана и Лучанаца, питали смо директора водозахвата „Рзав“, одакле се постојеће количине деле на пет локалних самоуправа, према важећем правилнику. Према његовом мишљењу, нико сем природе не може пружити праву помоћ.
„Ми и даље испоручујемо максималну количину воде коју можемо узети из реке. За викенд смо имали пад али чим је мало захладнело ситуација је незнатно, али боља. Падавине су једини излаз из ове ситуације али и пад температуре ваздуха даје допринос јер се на високој температури додатно смањи број секудних литара. Ако се тропске температуре опет наставе, идемо у још већи проблем али надамо се свежијим данима“, рекао нам је директор ЈП „Рзав“, Зоран Бараћ.
У Ариљу ко није на списку нема воде
Већ више од 20 дана, мештани пожешког села Расна муку мучи без воде. У високим зонама Пожеге славине су пресушиле крајем јула а до данас ни капи није потекло, сналази се ко како + зна и уме. Локална самоуправа је организовала допремање цистернама али све је то далеко од задовољења потреба. Вода се допрема и дели мештанима према списку, они који се нису пријавили у општину, остају жедни. Стрплење је на издисају поготово онима који имају стоку а пред очима им се суше баште из којих се хране.
Ненад Матовић из Расне, пожешког села које броји око 1.000 становника, каже да је ситуација више него тешка, 20 дана немају ни кап воде а и снаге понестаје за свакодневно одлажење тракторима и трагањем за местом где могу до воде доћи, како би напојили стоку и задовољили минимум потреба. Допремање воде које је организовала опшина је, како каже затаило, а најгоре што се сви грађани не третирају исто.
„Та шефица у комуналном, која се пита за воду, се не јавља на телефон, викендом није могуће никог добити а док вас не ставе на списак не можете прићи цистерни. Мени су у суботу ујутру у осам сати обећали воду, чекао сам са кантама, нисам отишао на посао, али се нико није појавио, онда је цистерна прошла поред моје куће, седнем на бициклу и појурим за камионом, возач каже, ниси на списку. Ту госпођу, која се за све пита, сам звао чак 58 пута, или ми је одбијала позив или се није јављала, то је више од срамоте. Онда сам окренуо директора водовода и он је реаговао па сам добио два бурића воде да бисмо окупали децу. Стање је катастрофално, организација никаква, грађани понижени“, каже за Нова.рс Матовић.
Ненад каже да је слику, када дође цистерна са водом, немогуће објаснити. Kада виде камион људи потрче на пут како би наточили колико толико, али за неке нема ни капи, општина је прописала правила која нису за све иста, иако су сви пођеднако жедни. Људи блиски власти по позиву чекају пар сати, док они други и по два три дана.
„Ако вас нема на списку, тачније, ако се нисте пријавили за воду 48 сати пре него што цистерна стигне, за вас воде нема, када се пријавите, за два три дана добијете воду. Нас иритира што неки имају воду бар повремено а ми 20 дана ни капи. Значило би нам да имамо воду бар трећи дан, два пута недељно, само да знамо када ће је бити, да ми се деца окупају. Веш носим у Ариље на прање или сипамо воду у машину када имамо. Идемо около, тражимо неки бунар, људи са тракторима иду на реку Моравицу, то је мучење незапамћено. Стока се не може напојити а људима који иду по воду на реку, робочувари прете казнама од пола милиона, све то изгледа нестварно али је истина“, додаје Матовић.
Ситуација ништа није боља ни у пожешком селу Годовик. У том селу, за 13 дана стигла је само једна цистерна од водовода и једна мања коју је допремила војска.
„Верујте, то нема нигде на свету, једну једину цистерну су нам послали за последњих 13 дана, стигла је и једна мања али то је подмирило три куће. Мучимо се, најгоре је људима који имају стоку а имају скоро сви. Људи ништа друго не раде него иду у потрагу за водим, по пијаћу воду идемо до цркве која је удаљена пет километара. У баштама није остало ништа, све је суво, гледамо како се све суши али не вреди, немамо чиме залити, већ су сви дигли руке од тога иако је то храна и чију производњу је уложен новац, труд и рад“, рекла је за наш портал мештанка Годовика Мира Арсовић.
Kако би боље разумели принцип расподеле воде грађанима Пожеге, наша редакција је покушала да ступи у контакт са Миљанком Филиповић из ЈKП „Наш дом „ Пожега, за коју мештани тврде да доноси одлуке о слању цистерни, али ни на наше позиве и поруке није одговарала.
Заменик председника општине Пожега и заменик комаданта Штаба за вандредне ситуације, Иван Новаковић, ипак тврди да је организација развожења воде цистернама добра и да се грађани углавном редовно снабдевају.
„У договору са мештанима и председницима месних заједница ми шаљемо цистерне. Имамо две наше од по осам тона и две војне од по три тоне. Мештани позивају, или председници месних зајеница и ми онда одвозимо воду. Првобитна идеја је била да цистерне буду стациониране у селима а онда смо, да би олакшали грађанима, кренули да развозимо воду од куће до куће или улицама, како би они директно из цистерни сипали воде у своје посуде у двориштима. У свакој организацији има пропуста а и људи губе стрпљење јер ипак је у питању вода без које се не може“, рекао је за наш портал Новаковић.
Поред Пожеге, проблеме са водом имају и мештани Ариља, Лучана, Горњег Милановца и Чачка јер се свих пет локалних самоуправа снабдева из фабрике за прераду воде „Рзав“. Боља ситуација се не може очекивати док не буде падавина, али како нам је рекао директор овог предузећа, и пад темпаратуре је већ дао резултате, па је водостај, незнатно, али већ бољи. До тада, све је на локалним самоуправама и организацији, како и на који начин ће својим грађанима надокнадити воду која недостаје.
Аутор: Славица Панић, Нова.рс
