ПОЗНАТИ ХОЛАНДСКИ ПРОФЕСОР ШОКИРАО СВЕ: „Хомосексуалност је болест, девијација мозга!“

Холандска државна телевизија је више пута емитовала емисију ,,Свабова кврга“ из серијала ,,Друга времена“.

Овде можете прочитати превод транскрипта те телевизијске емисије која је на холандској државној телевизији први пут 26.2.2009. године емитована:

,,Чланци у новинама и питања посланика у скупштини. Пре двадесет година је у нашој земљи (Холандија) изазван немир ради научног открића Дика Свааба. Мождана кврга која је код хомосексуалаца већа него код других људи. Да ли је то истина? И да ли је то било допуштено да се каже?

,,Свабова кврга“ у ,,Другим временима“.

Хипоталамус

Сто телефонских позива дневно, гомиле претећих писама и десет претњи бомбама. То су биле последице када је Дик Свааб, директор Холандског института за истраживање мозга, 1989. године објавио да се мозгови хомосексуалаца и хетеросексуалаца разликују.

фебруара 1989. године је у (амстердамским дневним новинама) Хет Пароол објављен чланак Ханса фан Манена. ,,Прочитао сам један чланак о Сваабу у Академским новинама где се успутно спомиње шта је он открио. Тада сам га телефоном позвао на интервју.“
Резултат је чланак ,,Мозак иза хомосексуалности.“

Смисао чланка: ,,Професор Дик Свааб, славни научник у области истраживања мозга, је открио да је један одређени део хипоталамуса јасно већи код хомосексуалаца. Хипоталамус је централни део мозга који регулише телесну температуру, глад и жеђ, сексуалну енергију, раст и агресију. Свааб је случајно дошао до његовог научног открића када је прегледао 15 пацијената који су умрли од СИДЕ. То је био пробој у науци јер се до тада сматрало да неко постаје хомосексуалац ради околине у којој одраста.

Медијска бука

Исте вечери је Свааб био у дневнику на холандској државној телевизији НОС као гост познатог водитеља Маарће фан Вејхен. Она га је питала да ли ће сада доћи пилула против хомосексуалности. Након тог дневника је та вест експлодирала у јавности. Следећих дана је објављено преко 300 чланака и вести у дневним листовима и часописима.

,,ЦОЦ (холандска организација која заступа интересе хомосексуалаца) је шокиран резултатом научног истраживања можданих ћелија“ је био наслов у холандским дневним новинама НРЦ Ханделсблад.

Гласноговорник ЦОЦ Кејс Спанјер сматра да је група од 15 испитаних случајева у којима су пацијенти умрли од СИДЕ недовољна. Изнад свега њему није јасна потреба за испитивањем биолошког узрока хомосексуализма. Хенк Крол из Геј Кранта је забринут јер ће хомосексуалност бити сведена на девијацију мозга.

Изнад свега је за њега хомосексуалност нормална као и хетеросексуалност. Научно истраживање у вези настанка хомосексуалности је по њему излишна. Хенк Крол у дневном листу Харлемсе Дахблад: ,,Не питамо се ни зашто мушкарцима расте брада. Такво питање се поставља само када су жене у питању и то да би могли нешто у вези тога да урадимо.“

Члан скупштинске странке ППР Пејтер Ланкхорст је поставио питања министру образовања и науке Дејтману у вези научног открића Свааба:

,,Да ли министар сматра да је одговорно да се на основу научног истраживања у вези смрти 15 пацијената од СИДЕ донесу закључци у вези хомосексуалности?“ Такође он жели да зна да ли министар сматра да је Свааб био довољно пажљив приликом представљања његовог научног истраживања. Он такође жели да зна да ли министар дели његово мишљење да Сваабово ,,једнострано медицинско формирање теорије“ са собом доноси опасност да ће хомосексуалност поново бити означена само као медицинска настраност.

Након две недеље је министар одговорио да је Свааб брижљиво поступио. И даље каже Дејтман да министар науке не може да оцењује колико је неко истраживање научно.

Једна од најватренијих реакција је дошла од стране Роба Тилмана, председника организације Изучавање хомосексуалности у Утрехту. Он је реаговао његовим чланком у Хет Пароол 8. фебруара. Тилман сматра да није у реду то што је Свааб за његово научно истраживање употребио лешеве 15 пацијената који су боловали од СИДЕ, а који су њихова тела завештали за истраживање СИДЕ. Он се плаши да хомосексуалци више неће хтети да завештавају њихова тела за научна истраживања. Научно истраживање у вези настанка хомосексуалности је вековима било само под претпоставком да је хомосексуалност излечива болест. Онда се по њему може добро разумети да хомосексуални мушкарци и жене не желе да се медицинско размишљање опет примењује и на хомосексуалност. Он не разуме одакле долази интересовање да се научно истражи настанак хомосексуалности. Таквог интересовање нема када је у питању хетеросексуалност. Тилман сматра да Сваабово научно истраживање хитно мора размотрити државна Комисија за борбу против СИДЕ. На холандској државној телевизији је Тилман упоредио Сваабово истраживање са истраживањем у вези разлика између оних који су Јевреји и оних који нису Јевреји.

Истог дана је у амстердамском часопису Д Хруне (Зелени часопис) Стефен Сандерс његову колумну посветио том питању под насловом ,,Сваабова кврга и Тилманова грба“. Он сматра да је питање потребе Сваабовог истраживања ,,у ово време СИДЕ“, као што је то Тилман додао, потпуно ирелевантно. Научно истраживање је потрага: онај који већ зна шта ће наћи, може себе да поштеди тешкоће, пише он. Са друге стране он се пита на коју хомосексуалност мисли Свааб? Када се ради о хомосексуалности? Када неко често има секс са сексуалним партнером? Или ако неко подсвесно на то мисли?

Тео фан дер Мејр, историчар, реагује на Сваабово научно истраживање у дневним новинама Д Фолкскрант 11. фебруара. Он се пита да ли уопште постоји сексуална природа. Жудња и чињенично сексуално понашање људи су много шири од медицинских појмова као што је сексуална природа.

Дик Свааб је изненађен бурним реаговањима. Резултат његовог научног истраживања није толико прашине дигао у интернационалним часописима као што је то случај у Холандији. Он је још једном нагласио да је он само нешто открио. Он не верује да је хомосексуалност питање избора. Он ипак разуме комешање које је настало ради његовог научног истраживања.

СИДА и једнаки третман

Први холандски пацијент који је оболео од СИДЕ је у априлу 1982. године примљен у Академски медицински центар у Амстердаму.

Месец дана касније је умро.

1984. године је вирус који изазива СИДУ први пут откривен у Пастеровом институту у Паризу. Хомосексуалци су због тога уплашени.

Зато што су 9 од 10 пацијената који су оболели од СИДЕ хомосексуалци, а 98% оболелих су мушкарци, поново настаје стигматизовање хомосексуалаца.

У већини случајева болест има смртни исход.

Стефан Сандерс: ,,У то време је било много страха од СИДЕ. Али стигматизовања које је могло бити изазвано Сваабовим научним истраживањем, није било. Хомосексуалци због тога нису доспели у гето. Није било повратног удара од стране друштва према хомосексуалцима. Али је страх могао да се предвиди.

СИДА је дошла баш онда када је еманципација хомосексуалаца у друштву добро текла. Осамдесетих година двадесетог века је еманципација хомосексуалаца већ 20 година трајала. Општи закон о једнакости је управо од стране хомосексуалног покрета и састављен. Тим законом је прописано да су све врсте дискриминације забрањене укључујући и дискриминацију на основу сексуалног опредељења. У ствари тим законом хомосексуалци добијају иста права у свим областима као и хетеросексуалци. На пример, до тада је хомосексуалним паровима било забрањено да усвајају децу.

1994. године је тај закон ступио на снагу.

Подељени

У ствари хомосексуални покрет није био униформан у Холандији. ,,Осамдесетих година двадесетог века су постојале супротстављене идеје у хомосексуалном свету“, каже Стефан Сандерс. ,,Постојали су ,,Црвени Педери“ који су се супротстављали интеграционој политици ЦОЦ. Постојала је и Амстердамска школа која је хтела да се уклони етикета, да се изађе из собичка. Постојала је Утрехтска школа, мекана школа, којој је припадао и Тилман. Они су приступали хомосексуалцима као да су заштићена животињска врста.“

По Сандерсу је Свааб у потпуности био ван свега тога. Он је урадио научно истраживање, и открио је нешто. Свааб је са доста нуанси рекао да још није знао шта значи то његово откриће, али да то може да буде један индикатор. Он је био веома опрезан. Он је у потпуности стајао ван дискусије о хомосексуалцима, а он је открио откриће о мозгу хомосексуалаца.

,,Али о томе нико не сме ништа да каже, осим хомосексуалаца“, каже Стефан Сандерс. Један велики део хомосексуалаца није хтео ни да чује о резултату Сваабовог научног истраживања. Многи хомосексуалци сматрају да је боље за Свааба да се усредсреди на истраживање у вези СИДЕ.

Погрешио

Тилман сматра да је, ако се гледа уназад, постављен погрешан тон питањем Маарће фан Вејхен у дневнику на холандској државној телевизији у вези пилуле за лечење од хомосексуализма. ,,Дик Свааб није тада адекватно реаговао. Због тога је његово целокупно истраживање стављено у погрешан контекст. Онај контекст: хомосексуалност је болест, ми се бавимо прављењем пилуле за лечење од хомосексуализма.“

И Тео фан дер Мејр сматра да Свааб није довољно снажно реаговао у дневнику. ,,Постојала је велика разлика у ономе што сам ја тада у току дана прочитао у Хет Пароол, и онога што је увече речено у дневнику. Изнад свега то научно истраживање мора да се види у оквиру традиције медицинских истраживања у вези хомосексуалности и у ствари је поента свих тих истраживања да се хомосексуалци излеће.“

,,У то време је одмах постављена веза тог научног истраживања са другим светским ратом. Не треба заборавити да је кратко пре тога био актуелан предмет Баукхаузена. Он је покушао да у људском мозгу пронађе везу са криминалом. Али су њега у медицинском свету у потпуности отписали.“, каже Сандерс осврћући се на фрку око Свааба. Он сматра да је Тилманов аргумент да је Сваабово истраживање у време СИДЕ непотребно погрешно. Зашто би онда неко вршио археолошка ископавања или истраживање у вези запаљења десни, у време СИДЕ?

Сандерс не сматра да је Свааб морао да буде опрезнији са медијима.

Свааб каже да је након објављивања чланка фан Манена недељама трајао телефонски терор, претње бомбама, демонстрације испред његове куће у Амстелфејну и да је добијао претећа писма.

Професор Свааб: ,,Добијао сам писма у којима ме људи називају нацистом и говорили су ми да ће ме убити. Мислио сам тада да у Холандији можеш слободно да говориш у вези са свим аспектима сексуалног понашања.И ту сам погрешио.“

—————————————————————————————————————-

Тескт и истраживање: Хана Дохер

Саставио и режирао: Јаел Корен

Захвалница Архиву Општине Ротердам

Интервјуисани:

Ханс фан Манен, научни новинар

Тео фан дер Мејр, историчар

Дик Свааб, професор неуробиологије и вођа научног истраживања у Кини у вези настанка болести Алцхајмера

Стефан Сандерс, публициста

Роб Тилман, тада председник хомосексуалних студија у Утрехту

Оригинални текст на холандском:

http://www.npogeschiedenis.nl/andere-tijden/afleveringen/2008-2009/De-knobbel-van-Swaab.html

Емисија ,,Свабова кврга“

http://tvblik.nl/andere-tijden/de-knobbel-van-swaab

Интермагазин.рс