Њихов укупни пословни приход у 2020. износио је 152.646.806 динара. – Будући да нека од тих предузећа добро зарађују, то може бити сигнал за могуће пословање у сфери сиве економије
Готово трећина фирма у Србији послује без радника, док је оних са једним запосленим у 2020. години било 23.313. Највећи број привредних друштава без иједног запосленог бави се трговином на велико и мало, а за њима следе прерађивачка индустрија, научне, стручне, иновационе и техничке делатности. Према извештајима Агенције за привредне регистре, друштва без запослених претежно су микро величине, којих је 31.188, тако да они чине 99,1 одсто од укупног броја (31.465). Знатно је мање малих фирми – 249, док је средњих 20 и великих осам.
Њихов укупни пословни приход у 2020. износио је 152.646.806 динара. Будући да нека од тих предузећа добро зарађују, то може бити сигнал за могуће пословање у сфери сиве економије.
Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку, каже да постоји више разлога зашто се у Србији већ годинама оснивају фирме без радника или са само једним запосленим.
–Нестабилност у пословању и финансијски проблеми многих великих предузећа наводе власнике да отварају додатне мање фирме, како би преко њих могли да наставе да раде и задрже клијенте који ће увек пре изабрати мању предузетничку фирму за сарадњу, јер је услуга за 20 одсто јефтинија пошто не морају да плате фактурисани ПДВ. Тако да власници већих предузећа оснивају мање предузетничке радње без радника и новим клијентима фактуришу услуге са те мање фирме – открива Рајић.
Ипак, у Србији забрињава податак што је таквих предузећа 29,7 одсто од укупног броја регистрованих. Постоји низ земаља у ЕУ у којима није ни могуће основати фирму без запослених. Тамо где је то изводљиво тај проценат најчешће не прелази четири одсто свих компанија.
– То је аларм за нас, јер у случају да таква предузећа имају велики промет, остаје питање чиме се многа од њих баве. Јер, кроз такве фирме се често убацује и капитал који треба проверити. То је онда питање за пореске органе, како оне функционишу без запослених, одакле је порекло капитала. Иначе, Савет рачуновођа и ревизора је још 2012. године, када је у Србији било 12 до 13 одсто таквих фирми од укупног броја, скретао пажњу пореским органима на проблем – подсећа Рајић.
Да постоје различити мотиви због којих неко оснива предузеће без радника сматра и проф. Милојко Арсић, са Економског факултета у Београду.
– Овај вид организовања привредних субјеката је добар за оне који желе да одраде одређене једнократне послове, у што краћем року, попут изградње зграде, па да се врате у своје примарно занимање. Ипак, некада се то чини да би се избегле пореске обавезе – наводи проф. Арсић.
Према његовом мишљењу, број од тридесетак хиљада таквих фирми у Србији не може бити споран све док оне регуларно послују, док не служе за одрађивање неког посла који може да се подведе под „сиву зону”.
– Трошкови формирања фирме су иначе мали, што је добро, јер не треба људима отежавати да покрену предузеће, али их зато треба редовно контролисати, откривати и кажњавати оне који су утајили порез. Ипак, сама чињеница да фирма ради без запослених није доказ да је реч о некој превари – напомиње проф. Милојко Арсић.
Марија Бракочевић, Политика.рс
