Зорана Михајловић баш нема среће. Где год је она, ту је и БИА. Док је била министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, три пута се за само пет месеци рушио потпорни зид у Грделичкој клисури, на Kоридору 10, па је на крају ангажована БИА да испита ко то ноћу руши оно што се дању сагради, као Скадар на Бојани. И? Сећа ли се ико како је окончана истрага, покренута још у августу 2018? Или је заправо није ни било, већ је само помињање тајне полиције требало да смири узнемирену јавност, која је и без БИА знала да се зидови руше зато што нису добро сазидани.
Сада је Зорана Михајловић министарка рударства и енергетике, а премијерка Ана Брнабић сматра да би опет требало ангажовати БИА, јер не верује да је Термоелектрана „Никола Тесла“ стала само због незнања и небриге, већ због – саботаже! „Мени се чини да је мало превелика случајност да у једном тренутку испадне свих шест блокова… Има основа да све безбедносне службе на томе раде. Нисам поборник теорија завера, али да има неких невероватних ствари, има“, казала је премијерка на Пинку.
Нисам ни ја присталица теорије завере, али се све чешће питам да ли је „мало превелика случајност“ што је Ана Брнабић премијерка, Александар Вулин министар полиције, Небојша Стефановић министар одбране, Томислав Момировић министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Дарија Kисић Тепавчевић министарка за рад, запошљавање и социјалну политику, Радомир Ратко Дмитровић министар за бригу о породици, Новица Тончев министар без портфеља… Што је Новак Недић и даље генерални секретар Владе, а Братислав Гашић директор БИА. Није ли, можда, и то нечија саботажа?
Председник Вучић не дели мишљење Ане Брнабић. А има индиција да га је неко намерно саботирао. „Добили смо невероватну цену, уштедели смо 300 милиона евра, један национални стадион“! Тако је, пре мање од месец дана, видно расположен изјавио после састанка са Владимиром Путином, са којим је уговорио да до пролећа Србија као и до сада 1.000 кубних метара руског гаса плаћа 270 долара. Али, авај, већ средином децембра, пре него што је и званично почела зима, пред нашим очима као гас „испарила“ су два стадиона, а до пролећа би трошак за увоз гаса и струје могао да нарасте толико да ће „прогутати“ чак седам Вучићевих стадиона.
Гостујући на Пинку, председник нам је на табли нацртао да тренутно трошимо 10 до 12 милиона кубних метара гаса. Само шест милиона кубика плаћамо по 270 долара, а остатак по тренутним ценама, које су тог дана биле 1.700 долара. Испада да додатних пет милиона кубика гаса кошта седам милиона евра дневно или 210 милиона евра месечно. Драгослав Љубичић, радник ТЕНТ-а у Утиску недеље је навео да се последњих дана у Србији сваког сата потроши 5.500 мегавата, од чега 2.000 мегавата мора да се увезе. Дневно се, дакле, увезе 48.000 мегавата, а у уторак, 22. децембра „базна“ цена једног мегавата била је 397 евра. Испада да за толики увоз, па и по нешто нижој цени од 350 евра, Србија сваког дана троши 16,8 милиона евра. Месечно – више од пола милијарде евра. По тој рачуници, само у децембру Србија ће за гас и струју платити 710 милиона евра. И уместо да „уштедимо“ један, остадосмо без два национална стадиона, а до пролећа ко зна колико ће их још нестати. Искрено, није ми жао стадиона. Жао ми је грађана који ће на крају све то морати да плате. А платиће и када многа предузећа у цене својих производа уграде додатне трошкове изазване поскупљењем гаса и електричне енергије. Е, то би, нарочито пред изборе, било равно диверзији. И ко ће онда моћи да замери Влади Србије, ако уместо тржишне инспекције ангажује БИА да испита јесу ли та поскупљења баш била оправдана и јесу ли могла, ипак, да сачекају до 4. априла. Kао што се до тада ни цене гаса и струје за домаћинства неће мењати.
У директном ТВ преносу сви су могли да виде, а за оне који то нису приметили, Вучић је на Пинку рекао да је на састанку са министрима и директорима јавних предузећа био „љут, а они као покисли“. Вероватно ће грађани, кад схвате шта их је снашло, бити и љути и „покисли“. Ето новог посла за БИА. Јер, ко ће боље од Братислава Гашића утврдити да ли је то још једна саботажа усмерена против руководства које је грађанима омогућило „златно доба“, а њима никад све потаман. Их, кад би још званична статистика могла да израчуна колико појачани ангажман БИА утиче на раст БДП-а, где би нам био крај.
Милан Ћулибрк
Озон пресс
