Забрињавајући подаци извештаја Напредног клуба, који је по четврти пут анализирао политички положај сународника у нашем најближем окружењу
СРБИМА је једино добро у Румунији. На такав закључак наводи извештај Напредног клуба, који је по четврти пут анализирао политичка права српског народа у региону. Најновији подаци говоре да су током ове и прошле године права Срба углавном стагнирала или су се смањивала.
– Најгоре стање је, несумњиво, у Црној Гори, где Срби нису добили права – каже за „Новости“ историчар Чедомир Антић, један од аутора овог извештаја. – Јако лоше је и у Босни и Херцеговини, где Срби немају уставну заступљеност, у Хрватској су и даље угрожени, док им се у Мађарској положај погоршава.
Права српског народа у Црној Гори, према овој анализи, угроженија су него пре годину, а тамошње власти настављају са „србофобном кампањом у јавности“. Извештај полази од спорних резултата пописа, по којима је број Срба са 31,99 редукован на 28,77 одсто и на 0,34 одсто Срба-Црногораца, иако су показатељи природног прираштаја указивали на повећање броја наших сународника.
Наводе се, затим, примери непоштовања матерњег, српског, језика у наставним програмима, негативног односа према епархијама СПЦ којима се не признају стечена права ни историјско присуство, до тога да су расподелом новца из Фонда за мањине Срби оштећени. У органима јавне управе све је мање запослених Срба – од 13.900 анкетираних 79 одсто припада црногорској националности, а 8,6 српској. На руководећим положајима Срба је тек један одсто.
Суморну слику извештај даје и о Хрватској, где се оспоравају права стечена из радног односа и где најмање 50.000 Срба из Крајине није остварило право на зарађене пензије. Хрватска Србима оспорава и право на повраћај имовине, од неких чак тражи да обнову својих кућа плате од 25.000 до 50.000 евра. Од 130.000 регистрованих повратника готово половина се поново вратила у Србију.
– Уместо политике попуштања зарад добрих односа са Хрватском, Србија би морала да заузме јасан став о кључним питањима и да га предочи хрватским властима са подједнаком одлучношћу са којом то чини Хрватска – сугерише се у извештају.
Тежња ка централизацији БиХ и притисци на РС су свакодневица, примећују аутори, а поред дуга Федерације БиХ према РС од скоро 500 милиона евра, ту је и проблем имовине СПЦ и српских школа.
У Словенији српски народ није ни признат као национална мањина, па му и даље прети асимилација, у првом реду због непостојања наставе на српском језику. Србија, примећују аутори, до сада, међутим, није ни показала вољу да у билатералним односима постави питање организовања наставе на српском језику.
Светла тачка извештаја је Румунија, ако се изузме чињеница да се број Срба тамо смањује. У односу на 2002. годину мање их је за петину и сврставају се у групу мањинског становништва са испод 20.000 становника. Добро су интегрисани у државне институције, нису организовани у посебну политичку странку која би заступала њихове интересе, већ ту функцију обавља Савез Срба. Информисање на матерњем језику је задовољавајуће, али из Србије, оцењује се, мањка институционална подршка за очување српских школа. Како Срби махом живе у румунским граничним подручјима у која се слабо инвестира, доводи се у питање економски опстанак.
ДРЖАВНИ ЦИЉ ПОЛИТИЧКА права српског народа, пре свега у БиХ, Црној Гори, Хрватској и Македонији, треба да буду један од пет најважнијих државних циљева – уз економију, одбрану суверенитета, укључивање у ЕУ и демографску политику.
– Потребно је да се одбаци странчарски приступ и целокупно наслеђе југословенске националне идеологије, који су оптерећивали политику претходних влада.
У Мађарској је положај свих мањина, укључујући и српску, отежан политиком конзервативне владе. Поред бројних обећања мађарских званичника, нови изборни закон није омогућио Србима да имају представника у парламенту и све то доприноси наставку асимилације малобројних Срба.
– Приметно је јачање ревизионистичких ставова када је реч о Тријанонском споразуму и Мађарима изван Мађарске, док Србија, истовремено, не посвећује довољну пажњу проблемима са којима се суочава српска мањина. Стиче се утисак да њих Србија жртвује ради задобијања веће подршке Мађарске на путу ка ЕУ – констатује извештај.
У македонској јавности „присутна је србофобија подстицана из одређених кругова политичке елите“. Наставља се прогон архиепископа Јована и његових сарадника, док многе међународне организације посвећене заштити људских права однос према архиепископу оцењују као политички и верски прогон.
Значајно опадање права мањина бележи се и у Албанији. Томе у прилог говоре разни притисци, скретање политичке сцене удесно, али и бојкот пописа од стране појединих националних мањина.
Аутори извештаја сматрају да држава треба више да издваја за Србе ван њених граница, макар на нивоу како то раде Хрватска и Словенија.
– Хрватска је за 450.000 припадника своје мањине у БиХ издвојила шест милиона евра, а Србија за два милиона Срба у региону 300.000 евра – илуструје нам ову диспропорцију Антић.
Новости
