МИКАЈЛО Шимшић, истински јунак из тунела Бродар, и филмски лик из Драгојевићевих “Лепих села”, пре пар дана је из свог Станишевца сишао у Вишеград. Имао је посла. Отварао је жиро рачун у банци, јер се много људи јавило да му помогне.
Наиме, он је прошле недеље, у три дана, два пута био на странама “Вечерњих новости”. Испричао је како се срео са Вањом Булићем, коме је пренео причу о епопеји у тунелу Бродар 1992, а како је овај део тога пренео у сценарио.
Рекао је Микајло и да га на премијеру филма “Лепа села” нико никад није звао. Вратио се он у мислима на погинула четири друга у тунелу и на медицинску екипу побијену пред Бродаром. На људе који су страдали кренувши да им пруже медицинску помоћ.
А после рата и после филма, Микајло је постао сиротиња.Тунел и смрт другова је преживео 1992, а ову 2012. преживеће уз туђу помоћ.
Он је без посла, плате, са мајком и њеном пензијом од 159 марака. Стид је Шимшића “свог случаја”.
Опет, мило му је јер има добрих људи да се нађу у невољи.И он би помагао другима, да има…
Једино никад више у рат не би ишао – тако каже.
– Боље су прошли дезертери који су побегли, они су четири године мирно живели и зарађивали, а ми смо се четири године борили на линијама и сада смо заборављени, рањени, болесни – жали се Микајло и даље прича – Да је било све како је требало и како су нам обећавали, ја бих се после рата запослио и водио нормалан живот какав сам очекивао, као и сваки млади човек. Имао бих породицу, децу и не бих морао да се борим овако за голи живот.
Овако, инвалид је испод 20 одсто и нема право на инвалидска примања, а посла нема.
– После рата сам радио у фирми “Гранит”, овде у Вишеграду, али је она пропала. Две године сам провео на Мачкату, али сам морао због мајке да се вратим. Покушавао сам да се изборим бар за пензију, али са 25 гелера у телу нисам инвалид преко 20 одсто – каже Микајло.
Када му је било теже, 1992. или 2012?
– Најтеже ми је било у тунелу, кад се убио Новак Арсић, који је не могавши више да трпи ране одлучио да себи прекрати муке. Дао ми је прстен и ланчић да дам његовој сестри и пуцао у себе – са тугом прича.
ЖИРО РАЧУН ЈАВИО се већ велики број добрих и хуманих људи који би желели да помогну о јунаку. Он је јуче код Нове банке у Вишеграду отворио жиро рачуна на број 555-010-81274337-82.
Лако му је било, како приповеда, да се поново врати на борбену линију 1992. пошто се после пробијања из тунела од задобијених рана лечио у болници.
– И мајка и отац, који је тада био жив, говорили су ми да се не враћам на ратиште, да се женим, а ја нисам хтео ни да чујем. Мислио сам “ко ће бранити државу”. Требало се изборити да дође лепши живот – казује Микајло.
Али предуго га чека. Макар је жив. Не бежи ни од каквог посла, по селу иде да цепа дрва, копа, све ради. Кад има шта…
ЗИДАО ОД ПАПИРА
МИКАЈЛО прича да је пре десетак година, кад се могло,кренуо кућу да направи у насељу Вучине. Ишао је у Србију, сакупљао наднице и скоро све што је зарадио отишло је на дозволе, порезе, потврде…
Ипак, било је нешто и за циглу и цемент и не треба још много. Кућа је за мајку и њега. Они нису прохтевни.
Новости
