Православна сестра Русије – Грчка – отворила огромну брешу у непријатељском обручу

Атина већ одбија да плаћа лажне рачуне за аферу коју је осмислила и реализовала финансијска хоботница Goldman Sachs, највећа и најграбљивија звер наше епохе

Нова влада Грчке ставила је тачку на „стезање каиша”, вратила је отпуштене на посао, повећала пензије најсиромашнијима и прекинула са исплатама западним банкама — и све то за два дана рада

Још је зауставила приватизацију, тачније — распродају Грчке, коју је припремила претходна Влада са Немачком и њеним савезницима која је намеравала да прода луку у Пиреју, државну електроенергетску компанију, рафинерије нафте, аутопутеве, аеродроме, електричне мреже — све што су направиле и изградиле генерације Грка

То би могао да буде историјски и преломни моменат — крај неолибералне парадигме која је тријумфовала у целом свету. Можда и само његов наговештај — ипак је Грчка мала земља са мало становника, на крају Европе
Можда ће нову владу поткупити и потчинити својој вољи, као што су урадили са свим лабуристима у Енглеској и социјалистима у Француској.

ХАЈДЕ да се радујемо! Огромну рупу у густом прстену непријатеља пробила је православна сестра Русије — Грчка.

На власт је после демократских избора дошао блок две партије, левих радикала Сириза и десних радикала Независни Грци.

„Црвено-браон алијанса”, како се говорило у Русији 1990-их, савез левих и десних против центра који се продао банкарима.

То је добар савез. Мала десна партија под вођством Паноса Каменоса омогућиће новој влади да избегне непотребна „леву заношења”, као што је борба против цркве и стимулисање имиграције. Она ће штитити и од конфронтације с екстремном десницом и фашистима, који су снажни у Грчкој и могли би да се побуне против чисто леве владе.

А лева Сириза Алексиса Ципраса бавиће се озбиљним пословима — борбом против приватизације и банака, окретањем ка Истоку, побуном против ЕУ, помагањем радницима и сељацима на рачун тајкуна. Она неће дозволити деснима да започну конфликт са Турском и да подигну националистички талас.

Радују и први кораци Владе. Грци су одмах задали ударац диктатури Брисела. А бриселске бирократе су биле навикле да владају онако како мисле да треба, да дају изјаве какве желе, да уводе санкције — и само да обавештавају земље-чланице ЕУ. Али, ту је коса наишла на камен.

Већ првог дана на власти, Ципрасови Грци су поручили Бриселу: „Не слажемо се”. Не слажемо се са изјавом против Русије, коју је Брисел дао у име ЕУ.

Језа је прошла целом Европском унијом, где незадовољство Бриселом тиња испод површине, као лава под танким слојем магме.

И следећег дана Грци су одговорили „Не слажемо се”, када је Брисел покушао да продужи за шест месеци санкције против Русије.

Нови грчки премијер се састао с руским амбасадором, и овај му је уручио телеграм-честитку председника Путина, а затим су грчки премијер и руски председник разговарали телефоном.

Те две партије (Сириза и Нови Грци) су највише проруски оријентисане у проруској атмосфери Грчке – са ужасом је објавио коментатор Радио Слободе (који је основала ЦИА), који повезује имена новог премијера и министра одбране с руским национално-православним елементима од Александра Дугина (Евроазија) до генерала Леонида Решетњикова (РИСИ) и Константина Малофејева (Новоросија).

Нова Влада је зауставила приватизацију, тачније — распродају Грчке, коју је припремила претходна Влада са Немачком и њеним савезницима. Они су намеравали да продају луку у Пиреју, државну електроенергетску компанију, рафинерије нафте, аутопутеве, аеродроме, електричне мреже — све што су направиле и изградиле генерације Грка.

Грчка одбија да плаћа лажне рачуне за аферу коју је осмислила и реализовала финансијска хоботница Goldman Sachs, највећа и најграбљивија звер наше епохе.

„То је огромна сипа-вампир обмотана око главе човечанства”, тако ју је назвао Мет Тајби у Rolling Stone уз аплаузе The New York Times.

Та финансијска корпорација је опељешила Русију, она је приватизовала руску нафту и предала је на управљање Ходорковском-Березовском и осталим олигарсима, она је довела до шест милиона жртава увођења капитализма у Русији. Њени људи владају и у САД, и у ЕУ, у тим наводним демократијама, и свуда штите интересе банкара — на наш рачун.

Ако сте почели да живите лошије — значи они су почели да живе боље.

Амерички министар финансија Роберт Рубин и његов наследник Хенри Полсон довели су свет до кризе 2008. године, а затим су организовали bailout — откуп приватних банкарских дугова јавним средствима.

Први човек Централне европске банке Марио Драги, премијер Италије и први човек Енглеске банке — све су то експоненти Goldman Sachs.

Једно од њихових достигнуће је уништење Либије. Гадафи им је поверио суверени фонд своје земље, више од 50 милијарди евра — приличну суму за земљу са шест милиона становника. Они су успели да је преполове, а кад се Гадафи побунио — организовали су интервенцију НАТО. Ето у чијем интересу и по чијем налогу је у Либију увезена демократија, која се завршила распадом земље, погибијом више хиљада Африканаца и убиством непослушног владара.

У Грчкој су тако представили податке у пословним књигама да је земља задржала високи кредитни рејтинг, упркос огромном и растућем дугу страним банкама. А када су се дугови накупили, измакли су Грчкој тепих испод ногу, смањили јој рејтинг и помоћу својих људи јој приредили bailout — откуп приватних дуговања од стране држава-чланица ЕУ, пре свих од стране Француске и Немачке, а затим су Грчкој испоставили рачун.

Добио се огроман консолидовани дуг (око 320 милијарди евра, или 175 одсто БДП), и од те суме Грчка је добила око 20 милијарди евра — остало су узеле себи европске банке и Goldman Sachs.

Грчка није могла да се избори са плаћањем. Почели су историјско „стезање каиша”, масовна отпуштања, смањење квалитета живота, распродаја јавне и државне својине. У том тренутку грчки народ изабрао је своје леве и десне радикале — да извуку земљу из пипака сипе.

Нова влада је ставила тачку на „стезање каиша”, вратила је отпуштене на посао, повећала пензије најсиромашнијима и прекинула са исплатама западним банкама — и све то за два дана рада.

То би могао да буде историјски и преломни моменат — крај неолибералне парадигме која је тријумфовала у целом свету.

Можда само његов наговештај — ипак је Грчка мала земља са мало становника, на крају Европе.

Можда ће грчка револуција бити угушена — као што су енглеске тајне службе помоћу грчких фашиста угушиле грчку револуцију 1945. године.

Можда ће нову владу поткупити и потчинити својој вољи, као што су урадили са свим лабуристима у Енглеској и социјалистима у Француској.

Али, хајде да се сада радујемо. Зар се не веселимо гледајући младожењу и младу са венцима, иако знамо да се многи бракови завршавају разводом?!

Сетите се најбољег стиха Мајаковског из 1927. године — „Другови! Радници и војници из Кантона су заузели Шангај!”, а толико је година прошло од те важне победе до тријумфалног уласка Маоа у Пекинг и до настанка НРК.

Имамо много разлога за туговање, али сада смо добили разлог да се радујемо.

Русија данас има савезника у својој борби против с међународном финансијском мафијом, која је ове недеље смањила руски рејтинг на ниво који се у жаргону зове „смеће”.

Имамо савезника у борби против Брисела и Вашингтона.

Лако може бити да ће и Италија и Шпанија, а за њима и Француска, видети светло и кренути путем Хеладе. А, можда ће и Москва научити од Грчке како да решава финансијске проблеме.

Ex oriente lux, како су говорили стари!

Пише: Исраел ШАМИР

Факти

фото: АП