Умјесто да јавности објасни зашто дубровачки парох и старјешина Саборног храма на Страдуну Стево Ковачевић служи помен усташама које су побијене октобра 1944. године на острву Дакса поред Дубровника, велечасни Григорије изнио је тешке увреде, лажи и клевете на мој рачун тврдећи да је Небојша Вукановић лажов који напада Цркву.

Управо супротно, увијек се максимално трудим да говорим и свједочим истину и само истину, и покушавам да заштитим нашу Цркву од недостојног владике и свештеника који по налогу Ватикана настоје тихо да нас унијате и преведу у католичанство.

Нисам одмах желио објавити фотографије свештеника Стева Ковачевића код усташког споменика на острву Дакси јер се ради о релативно добронамјерном свештенику који мора да слуша шта му нареди владика, и свјестан сам да се свештеник Ковачевић јавно понизио и служио помен настрадалим усташама јер му је то било наређено.

Фотографије које сада објављујем говоре више од 1000 ријечи и јасно показују да свештеник Ковачевић служи молитву исред усташког споменика и шаховнице, а не испред споменика пострадалим Србим акако лажно тврди Григорије! Да се ради о усташком споменику говори и чињеница да шаховница на њему почиње бијелим не црвеним пољем, дакле ради се о грбу злогласне НДХ, а на споменику пише да је подигнут “хрватским домољубима, жртвама југославенског комунистичког терора” што је модеран еуфемизам у Хрватској за усташе Анте Павелића!

Да парох Ковачевић није служио помен настрадалим Србима на Дакси већ католицима и усташама побијеним након ослобођења Дубровника 1944. показује и његова заједничка фотографија са патером Роком Пркачином, са којим је и служио заједничку мису усташама како пише хрватска штампа (линк ).

Да је којим случајем парох Ковачевић служио помен настрадалим Србима на Дакси, као што лажно и немушто покушава да се оправда Григорије, не би се молио испред споменика са усташким грбом, именима ратног усташког градоначелника Дубровника Ника Копривице, његова 54 блиска сарадника, службеника Анте Павелића и злогласне НДХ, већ би у нашој православној Цркви служио опијело и читао имена пострадалих на проскомидији прије литургије.

Не постоји никакво оправдање срамног понижавања стотине хиљада невино настрадалих Срба у усташким стратиштима у Дубровнику, Херцеговини и широм злогласне НДХ јер су управо они чија су имена исписана на споменику на Дакси били наредбодавци и организатори масовних злочина и прогона Срба током Другог свјетског рата.

Нажалост свједоци смо да Григорије и многи свештеници Епархије Захумско-херцеговачке и приморске показују више пажње и разумјевања према Хрватима и католицима него према српским повратницима у приморју и долини Неретве, свечано дочекују “свог драгог пријатеља” хрватског члана Предсједништва БиХ Драгана Човића, организују заједничке мисе, одлазе на утакмице Зринског и чак јавно позивају Србе да умјесто Звезде и Партизана подрже Зрински и остале хрватске спортске клубове.

Већ дуже времена је јасно да је Григорије човјек Ватикана који слуша и поштује римског папу, и који жели да тихо и полако поунијати православне Србе у Херцеговини. То су у више наврата кроз историју и прије покушавали многи недостојни свештеници, али им то није пошло за руком и зато позивам и недостојног бискупа Григорија, како је сам себе назвао, да се мане ћорава посла и да што прије напусти Херцеговину.

Да има имало части и образа, недостојни Григорије би након последњег у низу великих скандала и помена усташама поднио оставку и напустио свети трон херцеговачког владике, али то нажалост неће урадити среброљубац кога интересује само новац, моћ и богатство. Зато очекујем да напокон реагује Синод и Сабор наше Свете и Апостолске Цркве, преиспита шта се то све догађа у херцеговачкој Епархији и умјесто недостојног Григорија именује новог владику који ће престати да обмањује, дијели и пљачка свој народ и вјернике.

Григорије би морао знати да много тога знам и посједујем, али не желим да износим у јавност како не бих штетио угледу наше Цркве већ стрпљиво чекам да наша Црква реагује и смијени недостојног Григорија јер напаћеној Херцеговини не треба манекен који ће да дијели, вријеђа и понижава народ, бави се бизнисом и политиком већ истински духовник који ће да мири народ, помаже сиротињу, помогне препород и морални опоравак Херцеговине.

У великог се Бога искрено надам и молим да ће Сабор наше Цркве што прије реаговати и именовати новог владику, рецимо скромног подвижника Василија, игумана манастира Завала, јер би већ за неколико мјесеци Херцеговина била духовно препорођена и враћена свој корјену.

Аутор: Небојша Вукановић

БН Телевизија