Послушавши речи Христове, апостоли се вратише по Његовом Вазнесењу, у Јерусалим и ту на молитви сачекаше силазак Духа Светога. Десети дан по Христовом Вазнесењу, појави се Дух Свети у виду велике пламене буктиње и раздели се пламеним језицима на све апостоле. Тада они добише чудесне моћи, између осталог моћ да говоре многим језицима и да чине чудеса. Много људи тада поверова у Христа и крстише се у Његово име.
Наша Црква празнује овај догађај у 50-и дан после Васкрсења или 10-и дан после Вазнесења Христовог (Спасовдан) и зове се ДУХОВИ или ТРОЈИЦЕ.
За овај празник се у нашим храмовима служи Света Литургија, уноси се свежа трава и цвеће и после молитве клечећи и молећи се Богу, плету се венци, који се односе домовима и стављају поред славских икона у кући и кандила.
Празник Силаска светог Духа на свете апостоле, који се слави педесетог дана по Васкресењу Исуса Христа, обележава се данас у свим православним храмовима у земљи.
Овај празник, познат као Духови, један је од најзначајнијих за суштину хришћанства јер се сматра да је силаском Светог Духа на свете апостоле завршено оснивање Христове цркве која је почела да живи пуним животом.
У Српској православној цркви Духови се славе три дана, као и Божић и Васкрс.
Према јеванђелским записима, у овом догађају су на Тавору учествовала “сва три лица Божја – Бог Отац, Бог Син и Дух Свети”, па је празник познат и као Тројичин дан или Тројице.
Такође се сматра да је “огњено крштење апостола” почетак хришћанске проповеди, јер су апостоли, надахнути снагом Светог Духа, кренули у свет проповедајући нову веру.
У Србији је сачуван древни словенски обичај да се на Духове, за време литургија, цркве засипају травом и цвећем од којих се плету венци.
У неким крајевима венци се чувају у кућама изнад иконе јер се верује у њихову благодат и лековитост.
