Консултативно веће европских судија изјаснило се о усаглашености са стандардима нацрта амандмана на Устав Србије у области правосуђа који је послат Венецијанској комисији. У већини тачака мишљење већа поклапа се са оним које имају струковна удружења и невладине организације које се залажу за деполитизацију правосуђа, рекла је председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић. Она је на конференцији за новинаре, указала да су струковна удружења идентификовала „пет великих целина које представљају проблем”, а да Консултативно веће има исти став по питању најмање три.

– Изменама Устава приступило се зато што се држава обавезала да смањи политизацију правосуђа, односно да ојача његову независност. Не само што се она не смањује нацртом амандмана, већ је и повећана и то до забрињавајућег нивоа. У погледу судства, то се чини на неколико начина. На пример, и даље није јасно уређен однос три гране власти. Контрола и равнотежа, наиме, важе за међусобни однос законодавне и извршне власти, које међутим не треба да контролишу судство јер оно мора да буде независно. Такође, и даље нису прописане битне гаранције независности: финансијске, слободе говора и удруживање судија. Високи савет судства (ВСС) губи сврху постојања јер, да би био гарант независности судија и судова, он сам мора да буде независан, а то му није обезбеђено. Половину чланова ВСС бира политика – владајућа већина или само три државна функционера (у комисији чији су чланови председник Народне скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда, врховни јавни тужилац, заштитник грађана). Амандмани предвиђају и да се ВСС распушта увек када судијски и политички део нису сагласни – рекла је Бољевићева.

Она је додала и да се нацртом амандмана на Устав омогућава укидање слободног судијског уверења, као и да је ослабљена садашња уставна гаранција непреместивости, пошто ће судије, без своје сагласности, бити упућиване у друге градове и у судове било ког ранга. Према речима Бољевићеве, нацртом амандмана омогућава се масовно размештање судија „избацивањем” досадашње забране упућивања судија у други суд без њихове сагласности. То представља ризик од кажњавања „непослушних” и награђивања „послушних”.

Што се тиче Консултативног већа европских судија, чије је мишљење објављено на сајту Друштва судија, Бољевићева је навела да су се његови чланови посебно изјашњавали о томе да се непрописивањем разлога за разрешење чланова Високог савета судства, као и распуштањем тог тела кад год су мишљења подељена, то тело слаби и чини политички подобним.

– Став већа je да правосудни савет треба да буде непарног броја и да већину у њему треба да чине судије. Веће је указало на своје стандарде, а потом навело да најновији стандарди предвиђају да савет буде састављен или искључиво од судија или да они буду у знатној већини, утолико већој уколико је надлежност савета ужа, као што је сад предвиђено. Посебно је указано на то да чланови правосудног савета не треба да буду активни политичари, о чему се овде уопште не води рачуна, па би према предложеним решењима члан савета могао бити и министар, а управо је елиминисање те могућности било један од разлога због кога је држава обећала промену Устава – додала је Бољевићева.

Она је навела да остаје да се види на који начин ће Венецијанска комисија то мишљење представити својим члановима, будући да за сада, упркос молбама, комисија истрајава у томе да не прослеђује свим својим члановима све материјале који су јој достављени из Србије.

– Мишљење Консултативног већа европских судија, тела Савета Европе које је основано са сврхом да формулише европске правосудне стандарде, веома је важно и било би врло лоше да друго тело Савета Европе какво је и Венецијанска комисија, има различита мишљења о истим стварима – закључила је Бољевићева.