Београд – Радна верзија уставних измена у домену правосуђа изазвала је бурне реакције струке. Судије и тужиоци тврде да се већ на првом читању предложених измена види јачање утицаја политике, што додатно урушава ионако дискутабилну независност правосудне власти у Србији.
Иако нацрт предвиђа да судије и тужиоце више неће бирати Народна скупштина где седе политичари већ Високи савет судства (ВСС), односно Високи савет тужилаца (ВСТ), Драгана Бољевић из Друштва судија Србије указује на то да ће се кандидати бирати из реда оних који су завршили правосудну академију, а на ту академију Министарство правде има и формални и фактички утицај.
„Тако да у ствари Високи савет судства неће бирати судије, већ кад приме полазнике, Правосудна академија је у ствари изабрала судије, само 30 месеци раније“, указује Бољевић.
Одговор Министарства
Из Министарства правде одбацују оптужбе да се заобилазним начином преко измене броја и односа у саставу ВСС-а крије утицај политике.
„Једина надлежност Народне скупштине постоји у процесу избора врховног државног тужиоца. Сва надлежност изборних функција прелази на Високи савет судства и Високи савет тужилаца, с тим што се мења њихов састав. Министар правде није предвиђен да буде члан Високог савета судства“, рекла је министарка правде Нела Кубуровић.
Друга примедба струке је да ВСС више неће имати 11 чланова, од којих су седам били судије, већ ће бројати 10 чланова од којих ће пет бити судије, а другу половину ће чинити „истакнути правници“ које ће бирати Скупштина. Бољевић примећује да није јасно ко су „истакнути правници“, па није искључено, како каже, и да председник републике буде члан ВСС.
Предложени уставни амандмани предвиђају да Високи савет тужилаца чини 11 чланова, од којих само четворо чине тужиоци, пет чланова ће бирати Скупштина међу „истакнутим правницима“, док онај „језичак на ваги“ чине врховни јавни тужилац и министар правде који су чланови по основу својих функција.
Ненад Стефановић из Удружења тужилаца сматра да предложене измене уназађују српско правосуђе и да је чак и „Милошевићев устав дао веће гаранције“ судијама и тужиоцима.
Ј. Арсеновић / Вести
Правосуђе овог тренутка нема ама баш никакве везе са правосуђем, како кажете, “бољшевика”.
Ово сада не заслужује уопште да се тако зове.
Одавно размишљам како би се могло звати:
Кривосуђе, Наопакосудство, Антиправосуђе, Контрасудство, Мафиосудство, Кримисудство, Циркуссудство….
Истина, после завршетка 2,св.рата било је свега и свачега, али касније, кад се систем уходао, није било уочљивих и значајних пропуста.Поготово се није чуло да је било неких махинација.Судство јесте чувало систем власти радничке класе, а шта сада чува судство?Систем мафије, криминала, девијација,…?
И што је најгоре: ако ови праве систем правосуђа, унапред је осуђен на пропаст, јер ови су тако састављени да уопште нису стручни за свој посао.На свим нивоима и на свим местима.Ваљда само зато да би један најпрефиганији могао да влада њима свима, јер су неспособни и требају да му буду захвални што су ту.
један највулгарнији тунел не знају да прокопају, већ после свих радова, они морају да га продубљују.
За остале интелектуалне послове да не причамо.
Код њих је основни принцип казна и канџија.