Од свих ствари за које је био осумњичен и оптужен Милан Радоичић је осуђен за фалсификовање личне карте 2010. године
У пресуди коју му је изрекао Основни суд у Краљеву пише да је Радоичић користио лажну личну карту, коју је набавио у Црној Гори и која се водила на Јована Калезића из Даниловграда, а у којој је уместо његове фотографије, стављена Радоичићева.
Суд је установио да је Радоичић приведен 23. септембра 2009. након контроле на магистралном путу Косовска Митровица – Рашка у близини места Супње у Рашкој.
Тада су полицајци зауставили аутомобил марке Мерцедес са митровичким регистарским таблицама, у којем су били Радоичић и његов пријатељ Драгослав Млађовић из Звечана који је возио аутомобил.
Полицајци су легитимисали обојицу путника Мерцедеса, након чега је Радоичић приведен у полицијску станицу (ПС) Рашка.
Говорећи о том догађају на суду у својству сведока, полицајци Душан Ковачевић и Дејан Тодоровић испричали су да су тог дана обављали редовну контролу саобраћаја у месту Супње у општини Рашка и да их је путем радио-везе, позвао командир ПС Рашка који им је наложио да оду на раскрсницу путева Рашка – Косовска Митровица, односно на место звано „триангла“ и да „ту зауставе путничко возило марке Мерцедес, задрже возило и лице до доласка интервентне патроле“.
Тако су и учинили, а након доласка, интервентна патрола је привела Радоичића. Зашто је Радоичић био праћен не наводи се у документацији коју је БИРН добио по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Даље, Милан Радоичић је на суду признао да је „користио личну карту која је била фалсификована и коју је један његов пријатељ ’одрадио’ у његово име и која је била издата на име Јован Калезић“.
Из пресуде се, међутим, не види име тог пријатеља, нити се види да је суд утврђивао његов идентитет, нити да га је саслушавао као сведока.
Такође, Радоичић је на суду признао да је знао да је у личној карти замењена фотографија и да је уместо Калезићеве, стављена његова.
Као разлог због којег је користио фалсификовану личну карту, Радоичић је на суду изјавио да је радио за једну фирму на Косову која се бавила уградњом стакала, па „како су често ишли у јужни део Косова, а који је албански, због његове личне безбедности користио је туђу личну карту, јер је добио информацију да се налази на неким списковима код албанске полиције и да му прети хапшење, јер је учествовао у рату“, наводе се у пресуди Радоичићеве речи.
Објаснио је да је фалсификат користио и ван Косова, односно када је „долазио у Краљево код сина из првог брака, јер је морао да прође косовску полицију која се налазила на пункту у Јарињу“.
Ко је прави власник украдене личне карте
Прави власник личне карте, четрдесетогодишњи Јован Калезић из Даниловграда, ухапшен је у том граду у акцији црногорске полиције крајем 2017. године.
Црногорски медији су известили да је он ухапшен због постојања сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога и због недозвољеног држања оружја и експлозивних материја.
Због кривичног дела фалсификовања исправе, Радоичић је кажњен условном затворском казном од 3 месеца уз обавезу да на име паушала плати 2.000 динара, као и судске трошкове у износу од 16.400 динара.
Та пресуда је постала правоснажна у јануару 2011. пошто је Апелациони суд у Крагујевцу одбацио жалбу Основног јавног тужилаштва у Краљеву који је тражио да се Радоичић казни безусловном затворском казном.
Тај суд је жалбу одбио јер је ценио олакшавајуће околности, међу којима су били признање кривице, личне прилике окривљеног, као и чињеница да до тада није био осуђиван.
Како суд није утврдио постојање отежавајућих околности, потврдио је условну казну затвора, оцењујући да ће се њом постићи сврха те казне, а то је по тада важећем КЗ очекивање да ће та казна утицати на починиоца да више не врши кривична дела.
Међутим већ крајем 2011. Радоичић је опет упао у проблеме па је против њега и његовог кума Звонка Веселиновића Виши суд у Београду покренуо истрагу због сумњи да су противправно присвојили 32 камиона у власништву Хипо Алпе Адриа лизинга, о чему је БИРН раније писао.
Ову пресуду из фебруара 2015, потврдио је у марту наредне године Апелациони суд у Београду, па су Радоичић и Веселиновић проглашени невинима, док је њихов партнер у превари са камионима, Драган Ћурчић, осуђен на три године затвора.
И док је поменуто суђење још увек трајало, против Радоичића је покренут још један судски поступак.
Овога пута то је учинило Више јавно тужилаштво у Пироту у фебруару 2013. године, подижући оптужницу против Радоичића због саизвршилаштва кривичног дела злоупотреба службеног положаја у помагању.
За исто кривично дело, Тужилаштво у Пироту оптужило је и Звонка Веселиновића, а Горана Макрагића и Ивана Стаменовића, власника и заступника фирме МАК 037 из Крушевца за кривично дело злоупотреба службеног положаја.
Користи од послова са транспортом и камионима који су делом описани у пресуди Вишег суда у вези са наводним присвајањем 35 камиона Хипо лизинга, могу се видети и у оптужници пиротског тужилаштва која се односи на незаконито стицање користи приликом послова изградње на Коридору 10, у које су кумови Радоичић и Веселиновић, такође успели да се убаце.
У оптужници коју је БИРН добио такође на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја, наводи се, наиме, да су Веселиновић и Радоичић без одговарајућих сагласности Министарства рударства и без плаћања накнаде локалним властима, копали шљунак и испоручивали га градитељима на траси Коридора 10 од Пирота до Димитровграда.
У том послу, на неплаћању таксе за пренамену пољопривредног земљишта на обали реке Нишаве и експлоатацију шљунка, противправно су зарадили 26,5 милиона динара.
За овај мутан посао, Веселиновић и Радоичић су осим шљунка, обезбедили и механизацију и камионе, а један од камиона био је управо у власништву Хипо лизинга, из претходно поменутог судског поступка.
Докази прибављени у поступку ипак нису били довољни Вишем суду у Пироту, па су Радоичић, Веселиновић и још двојица оптужених, ослобођени оптужби у фебруару 2017. године.
Ову пресуду, међутим, укинуо је другостепени, Апелациони суд у Нишу у јуну 2017. године након жалбе тужилаштва.
Предмет је враћен првостепеном суду на поновно суђење, а како нам је речено у Вишем суду у Пироту, ново суђење је отпочело, а предмет се од децембра налази у фази вештачења.
Једно ради друго каже
У прилог биографији Милана Радоичића, о којем се после убиства Оливера Ивановића пуно прича, а мало зна, из последњих пресуда до којих смо дошли, сазнајемо и да се поред послова које је радио за једну косовску фирму која се бавила уградњом стакала, Радоичић на суду изјаснио као незапослен. Исто је рекао и за супругу, чија је делатност у бутику који је водила у Митровици, према Радоичићевим речима почетком 2012. на суђењу за камионе, био један од извора прихода његове породице. Осим тога, Веселиновић је у оквиру истог поступка рекао да је са Радоичићем са којим је кум, заједно бавио “транспортом са њиховим камионима“. Појаснио је тада и да су камионе делили тако што би уколико би, на пример, имали 10 камиона, четири припала Веселиновићу, два његовом рођеном брату Жарку, а четири би припала Радоичићу.
јавно.рс
