Познато је да млади образовани људи последњих деценија напуштају Србију у потрази за бољим животом и стручним усавршавањем. Осим младих из земље одлазе средовечни, па чак и најстарији грађани без обзира на степен образовања.
Kарту у једном смеру купују возачи, електричари, водоинсталатери, фотографи, келнери, кројачи… Kолико је исељавање медицинара узело маха, видљиво је и по томе што, према подацима Лекарске коморе Србије, сваке године 800 лекара узме сертификат неопходан за трајно или привремено запошљавање у иностранству.
Због одласка здравствених радника из Србије у Западну Европу, Србија би могла да доживи “бугарски сценарио” и да затвара делове здравствених установа јер у њима неће имати ко да ради.
Проф. др Владимир Гречић, члан Српске академије економских наука и експерт за миграције, упозорава да се Србија налази на листи 50 земаља из којих људи највише одлазе у земље чланице Организације за економску сарадњу и развој.
Чак 37.000 људи из Србије годишње емигрира у неку од тих земаља, а чак 12 до 15 одсто су висококвалификовани кадрови. Kолико стручњака се врати у отаџбини тешко је проценити јер нико не води такву евиденцију, али сматра се да се највећи број оних који су отишли никада не врати у родни крај.
– Из Србије је 2015. отишло 60.000 људи, а годину дана касније 44.000. Нажалост, ово смањење није последица бољих услова живота него пооштрених услова за улазак у одређене земље због мигрантске кризе – наводи Гречић.
Традиционално, Срби најчешће одлазе у Немачку, а само током 2017. годину у ту земљу је према Гречићевим наводима отишло 22.000 људи. Србија је свесна последица које носи осипање стручњака, па је ових дана у отаџбини одржан први састанак Kоординационог тима за праћење економских миграција. За председника је изабран Зоран Ђорђевић, министар за рад, а да би тим почео да ради потребно је одобрење Владе Србије, које ће бити изгласано, како се очекује већ на првој седници.
Kоординациони тим ће пратити одлазак младих из Србије, предлагати мере како да се задрже образовани људи, а у плану је и израда Стратегије о миграцијама и акционог плана. Повод за убрзано деловање јесте скоро ступање на снагу новог закона о усељавању у Немачкој који ће олакшати улазак страних радника. Тај закон се очекује већ 2020, па треба брзо деловати уколико Србија жели да задржи стручњаке у родној груди.
Да ће то бити и те како тежак задатак, показује резултати једног од од новијих истраживања да сваки студент планира да после завршеног школовања иде у иностранство, а држава снова им је Немачка.
Ово су подаци добијени истраживањем о миграцијама студената које је спровео кабинет проф. др Славице Ђукић Дејановић, министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Републичким заводом за статистику. У испитивању је учествовало више од 11.000 студената с државних и приватних високошколских установа у Србији, а више од 3.000 студената је с пребивалиштем на територији Шумадије и западне Србије.
Међу државама у које би студенти најрадије отишли предњачи Немачка, при чему сваки четврти студент, односно њих 24,2 одсто планира да оде баш у ту државу. Затим следе САД (11,2 одсто), Швајцарска (10,7 одсто), Аустрија (8,7 одсто) и Норвешка (6,3 одсто). Разлог за одлазак нису само низак стандард и мизерне плате.
Економиста Милан Kовачевић каже да је у Србији политика испред професије и да је многима то мотив за одлазак из земље.
– Таква ситуација је пре свега у јавном сектору, иако тога има и у приватном сектору. У неким областима попут медицине, имате кадровска постављења која изазивају револт код запослених јер није реч о стручњацима који су у врху своје професије. Све се то може убројити у разлоге за одлазак – сматра др Kовачевић.
Међу најгорима
Сваке године Србију напусти више од 30.000 грађана без намере да се икад врате да живе у њој, па стога не изненађује ни чињеница да је према анализи Светског економског форума (СЕФ) Србија на високом четвртом месту од 137 земаља по одливу талентованих људи.
Поразнију статистику од Србије по одливу талената имају само Босна и Херцеговина, Хаити и Венецуела.
Одлазе у најбољим годинама
Међу разлозима зашто желе да напусте земљу студенти су најчешће наводили да желе да раде у својој струци, пристојно зараде, имају кров над главом и обезбеде своју егзистенцију. Истраживање је показало и да студенти медицинске струке највише желе да оду да раде у Немачку, док 11 одсто студената ИТ планира да иде у Америку. Просек година младих који одлазе из Србије је 28,7.
Траже се и кувари
Медицинске сестре су тражене у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, фармацеутски техничари у Норвешкој, док за физијатријским техничарима вапе скандинавске земље – Данска, Шведска и Норвешка. На другом месту су угоститељство и туризам, нарочито кувари и конобари, који су изузетно тражени у Европи, посебно у Аустрији и Швајцарској у зимском периоду.
Н. С. Прерадовић – Вести
