Београд — И трећа годишњица убиства лидера Грађанске иницијативе “Србија, демократија, правда” Оливера Ивановића протећи ће без откривених убица и налогодаваца.
О убиству једног од лидера Срба на Косову и Метохији покренуте су две истраге – једну води косовско Специјално тужилаштво, а другу Тужилаштво за организовани криминал Републике Србије.
Један од главних проблема у овом случају представља управо то што не постоји сарадња Београда и Приштине о истрази.
Београду ускраћен приступ доказима
Тадашњи министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић казао је да Београд од Приштине није добио оригналне чауре метака којима је Ивановић убијен већ – пластичне копије.
Хиљаде дописа српско тужилаштво је зато послалло Приштини, како је рекао Стефановић, тражећи чауре са лица места.
Београд није излазио са отвореним информацијама о истрази, мада је председник Србије Александар Вучић на конференцији за новинаре рекао да Београд има и име убице.
“Албанци га немају. Имамо комплетно сачињену причу са мотивима. Уверени смо да знамо ко је извршилац. Због различитих ствари и недостатака ДНК анализе, снимака и пластичних члаура не можемо да имамо материјалне доказе, али ћемо наставити да радимо. Ми имамо све поткрепљено фотографијама и покушаћемо да дођемо до материјалних доказа. Истрага се никада неће прекидати док не дођемо до убица”, рекао је Вучић 2019. године.
Према његовим речима, Београд је као везу са убиством Ивановића открио да је Фљорин Ејуп из Косовске Митровице пре убиства Ивановића отишао пут Тиране, до аеродрома Ринас.
“Он је, иначе, под присмотром у Немачкој. То је она особа која је подметнула бомбу под аутобус ‘Ниш-експреса'”, навео је Вучић.
У контексту истраге о убиству Ивановића поменуто је и име Неџмедина Зекаја, који је, према наводима, у међувремену променио име у Лирај Зекај.
“Зекај је на дан убиства био у Косовској Митровици”, навео је Вучић.
Приштина за убиство терети Србе
Косовско Специјално Тужилаштво водило је паралелни процес, а због убиства више пута је саслушавана најближа сарадница Ивановића, Силвана Арсовић, због тога што камере видео надзора на канцеларији Грађанске иницијативе, испред које је Ивановић убијен, нису радиле у тренутку убиства.
Косовско Специјално тужилаштво подигло је оптужницу 2. децембра 2019. године за убиство Ивановића, а осумњичени су полицајци Недељко Спасојевић, Драгиша Марковић, Жарко Јовановић и Раде Басара, као Марко Рошић, који има полицијски досије, али и Силвана Арсовић.
Спасојевић је наводно помогао починиоцу тако што му је олакшао да побегне са лица места службеним возилом полиције, Марковић је позвао полицајца из Србије који му је наредио да уклони чауре са лица места.
Марко Рошић сумњичи се због писма пронађеног у Ивановићем џепу у ком је написан регистарски број џипа у власништву Рошићеве породице, као и фотографије аутомобила из Ивановићевог телефона.
Због сумње да је помагао и организовао групу за убиство Ивановића Приштина је издала међународну потерницу за Миланом Радичићем, потпредседником Српске листе.
Осим тројице помагача, полиција није успела да “открије” ко је извршилац, нити налогодавац убиства.
Обележавање годишњице на два места
Оливер Ивановић сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Због тога се годишњица његовог убиства обележава у Косовској Митровици испред канцеларије испред које је убијен, као и на Ивановићевом гробу у Београду.
Супруга убијеног Ивановића Милена Поповић рекла је уочи треће годишњице убиства да не губи наду да ће убице бити пробађене и најављује да ће убудуће бити директније укључена у процес откривања починилаца.
“У мом животу сада је најважнији циљ да буду пронађени налогодавци и извршиоци Оливеровог убиства. Овластила сам адвоката да прати процес у Приштини. Тражићемо да нам тужилаштво достави сву документацију о предмету, а присуствоваћу и првом следећем рочишту. Надам се да ћемо сви ми, који смо Оливера волели и познавали, учинити све што можемо да његове убице буду откривене”, рекла је она.
Ко је био Оливер Ивановић
Оливер Ивановић био је инжењер машинства, економиста, хуманитарац и политичар са Косова и Метохије, као и лидер Грађанске иницијативе “Србија, демократија, правда”.
Рођен је 1. априла 1953. године у месту Рзнић код Дечана.
У периоду од 1999. до 2001. године био је председник Извршног одбора Српског националног већа. Након тога је обављао функцију шефа Службе за економски развој и реконструкцију. Од 2008. до 2012. године био је државни секретар у Министарству за Косово и Метохију.
Био је члан партије Демократска алтернатива која је касније трансформисана у Социјалдемократску партију. Након тога је основао Грађанску иницијативу “Слобода демократија правда” на чијем челу је био до своје смрти.
У приштинском притвору провео три године
Због оптужнице за ратне злочине коју је Тужилаштво Косова поднело против Оливера Ивановића и још четворице Срба у притвору је провео три године.
У јануару 2016. године донесена је првостепена пресуда којом је осуђен на девет година затвора. Адвокати су уложили жалбу, а Апелациони суд је наложио да се поступак понови. 24. априла 2017. године пуштен је да се брани са слободе, а само неколико месеци касније запаљен му је аутомобил. На Локалним изборима исте године се кандидовао за градоначелника Косовске Митровице. Победу је однео кандидат Српске листе.
Како тврде његови сарадници, Ивановићева мисија на Косову и Метохији је била мировна. Захваљујући свом интегритету и говорима у којима је наглашавао важност дијалога, поштовали су га и Срби и Албанци, али и представници међународних организација.
Син покојног Оливера, Никола Ивановић, изјавио је за телевизију Н1 да истрага о убиству према његовим сазнањима није много одмакла, као и да се он и породица осећају безнадежно, јер „имају утисак као да никада неће ухватити убице“.
(Агенције)