Из Владе Србије у понедељак затражили од разних тела да под хитно доставе списак запослених и износе зарада. Досад нико није имао контролу над трошењем око 850 милиона евра у 170 „испостава“
НОВА Влада коначно је кренула у „обрачун“ са огромним бројем државних агенција, дирекција и фондова, који су из државне касе црпли годишње најмање 10 милијарди динара, и то углавном на астрономске плате запослених.
Како „Новости“ сазнају, управо у понедељак је у највећи број ових агенција стигао упитник којим се тражи да наведу тачан број запослених и износе плата и да влади одмах пошаљу одговор. Ово не важи једино за независна и регулаторна тела.
Наиме, како нам је објашњено у Немањиној, државне агенције су досад функционисале тако што су достављале влади финансијске планове, које је она одобравала, да би потом од Трезора потраживали укупну суму која им је одобрена, без спецификације трошкова. С друге стране, министарства имају обавезу да Трезору доставе тачан списак колико новца иде за сваку плату.
Пошто се запослени у агенцијама и дирекцијама не воде као државни службеници, њихове зараде досад нису биле ограничене. Тако се дешавало да, на пример, возач у неком министарству прима месечно 25.000, а његов колега у агенцији 60.000, или секретарица у министарству 26.000, а у агенцијама 70.000 – 80.0000. Запослени у агенцијама који разврставају и архивирају пристигле дописе имају, рецимо, исту плату као начелници у министарствима – око 60.000!
Директорска примања у већини агенција вишеструко премашују плату председника државе или премијера. У свега три тела коверте челних људи су „тање“ од 100.000 динара, а у више од 100 њих цифре достижу пола милиона.
СВИМА ИСТИ АРШИН
КАДА Влада прикупи податке о тачном броју ових тела, броју запослених и висини плата, идеја је да се прописима уреди да сви буду финансирани из буџета по једнаким критеријумима.
Према подацима достављеним скупштинском Административном одбору, лане су међу највећим платама била примања првих људи Агенције за контролу летења (467.000 динара), Агенције за приватизацију (285.000 динара), Агенције за осигурање депозита (283.000), а преко 200.000 имали су и директори Агенције за привредне регистре и Агенције за енергетику…
Због свега овога министар Динкић је недавно најавио да ће директорске „коверте“ у државним агенцијама и фондовима бити лимитиране на максимално 190.000 динара. Следећи корак је укидање беспотребних и дуплираних тела. Према последњим подацима Уније послодаваца, Србија има најмање 131 агенцију.
– Пошто смо укључени у радну групу која сарађује с Министарством финансија на увођењу реда у хаос јавних финансија, знамо да се тренутно ради на ограничењу такси и накнада, на којима је већина агенција „паразитски“ живела – каже Драгољуб Рајић из Уније.
Он објашњава да је између 2001. и 2008. било само 12 агенција, а од пре четири године број је премашио 130.
– Ова тела су имала сопствене рачуне на које су уплаћиване накнаде, и које нико није контролисао. Одатле су прво исплаћиване плате и трошкови, па тек онда уплаћиване паре у буџет. Било је и ненаменског трошења новца – каже Рајић, и додаје да су њихови намети гушили привреду. Агенције су из буџета, каже, годишње „гутале“ осам до 10 милијарди динара, а од привреде и дупло више.
Према Владимиру Тодорићу, директору Центра за нову политику, ових агенција и дирекција има 170, а међу њима и тако апсурдних као што је Агенција за истраживање поморских несрећа! Оне годишље добијају из буџета 850 милиона евра.
Новости
