У атмосфери кад се ЕУ суочава са бројним проблемима, од таласа миграната до грчке дужничке кризе, гласови евроскептика су све гласнији у земљама чланицама Уније – од Британије и Француске, преко Данске до Грчке. Да ли ће иницијативе као што је планирани референдум у Британији о могућем изласку из ЕУ обесхрабрити Србију и њене суседе у жељи да се придруже Унији?
Излазак из ЕУ је централни елемент платформе УКИП-а, чији је харизматични и контроверзни лидер Најџел Фараж у Европском парламенту недавно гласно навијао за излазак Грчке из еврозоне.
Фараж тврди да је грчка криза променила став чак и британских левичара, који традиционално подржавају европски пројекат.
– Пошто смо видели шта се дешава са Грчком, како се земља застрашује, њен референдум у суштини игнорише и поништава, то је пробудило демократски дух левог центра британске политике – истиче Најџел Фараж у разговору за Глас Америке.
Док ће Британци гласати о изласку из ЕУ, земље Западног Балкана, међу којима и Србија, и даље виде своју будућност у Унији. Фараж мисли да је то грешка.
– Само погледајте своју историју. Сетите се кад смо прошли пут у Европи одлучили да имамо над-националну државу, дали јој име, заставу, химну, полицију, војску и председника. Како смо је назвали? Југославија. Како се завршио тај пројекат? Ужасним, грађанским ратовима у којима су страдале стотине хиљада људи. Поента је – не можете стварати федерацију држава ако не постоји пристанак грађана за то. Све указује да у Европи тај пристанак не постоји – заправо се види да тај пројекат љубави и мира, осмишљен да нас све споји, сада заправо цепа Европу од севера до југа а многа стара непријатељства избијају на површину – истиче британски конзервативац.
Френсис Бурвел, потпредседница Атлантског савета за европска питања, међутим подсећа на предности Уније за нове чланице.
– Србија није Британија. То је много мања земља која би имала чак и мањи утицај у међународним односима и, с обзиром на свој стратешки положај, бојим се да би била прилично изолована ако се не придружи Унији. Не заборавимо финансијски аспект. Грађани Србије ће моћи да уживају у слободнијем путовању, а једног дана ће моћи да раде било где год желе у ЕУ. Такође ће годинама, као земља кандидат а затим нова чланица, Србија добијати помоћ из европских структурних програма. Ја бих се угледала на то што је, на пример, Пољска урадила са тим новцем, а то је изградња изузетно снажне инфраструктуре – казала је Бурвел.
Роџер Хелмер, посланик Европског парламента, бивши Торијевац, који је 2012. прешао у Фаражову странку – не види предности Уније.
– Позвао бих људе у Србији и другим земљама Балкана да погледају шта се догађа са ЕУ. Да ли мислите да је корупција елиминисана, а успостављена владавина права у Хрватској зато што је постала чланица? Да ли кад погледате Грчку помислите „баш се исплати бити у еврозони“? Ситуација у Грчкој је шокантна, огромна хуманитарна катастрофа је у току, а не можемо кривити само Грке. Можда су могли да нешто ураде боље, можда су Немци могли нешто боље, али основни проблем је заједничка валута… Не улазите слепо у Унију на основу онога што сте мислили о њој пре 20 година. Мој савет Србији и другим земљама је „будите добри суседи, будите кооперативни, успоставите споразум о слободној трговини, јер повластице које добијате се првенствено односе на слободну трговину, а чланство у пракси значи да одустајете од демократије“.
Френсис Бурвел, пак, каже да земље чланице морају да буду свесне да део свог националног суверенитета преносе на заједничке европске институције.
– Када се учланите у ЕУ, више нисте заиста суверена земља. То се посебно односи на еврозону, а од нових чланица се очекује да ће јој се у једном тренутку прикључити. Улазите у Унију ради безбедности, укључености у ширу заједницу, просперитета, али то значи да се многа правила доносе консензусом, па и гласањем свих чланица у Бриселу. На пример, Србија ће бити релативно мала земља у Унији и имаће своје место за столом, комесара, малу парламентарну делегацију. Понекад ће бити надгласана и мораће то да прихвати, али ће други пут имати значајне предности, а њени грађани много више опција на располагању захваљујући том чланству – објашњава Бурвел.
Аналитичар Стратфора, Адриано Босони, сматра да је ЕУ и даље привлачна за земље Западног Балкана због структурних фондова. Он не верује да ће се Србија придружити ЕУ у овој деценији због замора од проширења који постоји у Унији. ;еђутим, додаје да ни ЕУ не може да подразумева да ће европске аспирације Србије и њених суседа трајати неограничено, и да зато мора да јој пружа помоћ и охрабрење у предстојећим годинама.
Танјуг