Данас се Северни пол налази на најудаљенијој тачки од Сунца, а на свим локацијама на северној хемисфери, ноћ зимске краткодневице трајаће нешто дуже него било кад у историји.
Током сваке зимске краткодневнице у наредним годинама, ноћ ће трајати нешто дуже
Разлог за то је чињеница да се Земљина ротација успорава временом услед Месечеве гравитације, па ће током сваке наредне зимске краткодневице ноћ трајати нешто дуже него претходних година.
Тако се сваке године, процењују научници, дужина дана повећа се за око 15 до 25 милионитих делова секунде. Можда вам то звучи незнатно мало, али се часовници морају подешавати на сваких неколико година, за барем једну секунду.
Ипак, док не дођемо до пролећне равнодневице, можда ће вас занимати зашто је мерење времена тако компликовано.
Један од разлога је тај што соларни дани никад не трају тачно 24 сата.
“Заправо, само четири пута у току године, дан траје тачно 24 сата, али никад у децембру”, каже астроном Стивен Харли, који води популаран блог под називом Сциенце Геек.
“Најкраћи је почетком септембра, када траје 23 сата 59 минута и 30 секунди, а најдужи у децембру 24 сата и 30 секунди”.
Постоје два разлога због којих трајање соларног дана варира. Прво, Земљина оса је благо искривљена – 23,5 степени од вертикале – а други је тај што брзина окретања наше планете око Сунца такође варира и повећава се што је планета ближа Сунцу, а смањује што се више удаљава.
“Соларни дани у децембру трају у просеку 24 сата и 30 секунди, али наши часовници и даље претпостављају да сваки дан има тачно 24 сата. Кумулативно померање објашњава зашто сунце залази све раније, а јутра остају мрачна све до неколико недеља од зимске краткодневице”.
Можда ће вам ова појава бити јаснија, ако имате у виду историју мерења времена.
Наиме, Велика Британија протеже се на 9,55 степени географске дужине. Пошто је 15 степени еквивалент једном сату, временска разлика између два града на супртотним крајевима Британије је нешто око 38 минута.
Међутим, доласком железнице у Британију током 19. века, разлика је постала непрактична, а па је исто време примењено на целу државу.
Такође, у то време механички часовници већ су били врло тачни и уведен је и стандард – средње време по Гриничу.
Усвајање средњег времена има за последицу то што су наши часовници током целе године у нескладу са Сунцем, захваљујући Земљиној елиптичној орбити.
б92, ББЦ