Од 450 запослених у руднику олова, цинка, сребра и злата „Леце“ у истоименом селу у општини Медвеђа, биће отпуштено 28, углавном из помоћних служби као што су комерцијала, затим, лабораторија, кухиња и служба одржавања, потврђено је данас јуГмедии у овом руднику.
Стечајна управница Љиљана Јовановић, каже да је реч о запосленима за чијим радом је престала потреба, а посебно оних који нису дали свој максимум на послу.
„Није никаква трагедија отпустити 28 радника на број од 450. До отпуштања не би дошло да није престала потреба за њиховим ангажовањем. Најбитније је да ни један рудар неће добити отказ, напротив, број рудара ће се повећати и то онима који су такође планирани за отпуштање из редова администрације, а на наш предлог њих 12 до 13 се пријавило да раде као помоћници рудара“, истиче Јовановићева.
Ово богато налазиште има бурну историју у последње две деценије. Током рата на Kосову и Метохији сви рудари остали су без посла јер је рудник, који је био у саставу „Трепче“, остао без рудара и био затворен све до 2009. године, док га није купила шабачка фирма „Фармаком“. Kада је „Фармаком“ пропао, после неколико месеци паузе у раду, рудник је закупила компанија Лифе Стоне Цапитал из Дубаија, а после одласка ове фирме, 2017. године уведен је стечај, а за стечајног уравника одређена управо Јовановићева, која је свих ових година радила на реорганизацији како би повећала стечајну масу, односно, цену самог рудника.
„Рудник Леце је једино предузеће у Србији које је током стечаја повећавало број радника. Kада сам ја постављена било је 403 радника од којих само 93 рудара. Данас ми имамо 121 рудара, а укупно у два ревира са две јаме – Ресавача и Језерине, ради 176 људи“, објашњава наша саговорница.
Истовремено су и зараде самих рудара повећеване, за три године 30 посто, и оне су данас заиста за српске услове високе, али Јовановићева сугерише да се не наведе сума.
Све време, прича, радило се самостално, уз, наравно, полагање рачуна Одбору поверилаца, Привредном суду у Ваљеву и Агенцији за линценцирање стечајних управника.
„Ми смо спремили рудник за продају, али још нисмо огласили продају јер нас је омела корона. Сада већ могу да кажем да има веома велики број заинтересованих за његову куповину, како из Србије, тако и из иностранства. Међутим, сви морају да знају да ће нови власник одмах после куповинине, као што је то било и при увођењу стечаја, одмах отпустити све запослене, а моја дужност је да створим услове, а мислим да јесам, да се одмах после тога сви врате на посао. Е, зато сада мора да оде вишак запослених, да они који су заиста неопходни не би касније остали без посла“, објашњава наша саговорница.
Добро пословање рудника у стечају показује се и по редовним платама запослених, које увећавају просек нето зарада у сиромашној Медвеђи, па се она налази на првом месту у Јабланичком округу по том основу.
„О томе како послујемо говори и редовна и висока уплата рударске ренте. Примера ради, за последња три месеца ресорном министарству уплаћен је по том основу 31 милион динара, а од те суме 40 посто иде локалној самоуправи“, истиче Јовановићева.
Иначе, овде су све мере биле предузете против вириса короне десет дана пре увођења ванредног стања у Србији. Међутим, од тог вируса разболео се један рудар док је био на одмору, а једна службеница је унела вирус у предузеће и заразила још петоро запослених, због чега су неки морали у изолацију и због чега су сви запослени тестирани, а сва тестирања, тврди Јовановићева, су плаћена из касе рудника.
Милица Ивановић
Извор: Југ Медија
“ЛЕЦЕ” И “РТБ БОР” БАР СУ ОПРАНИ?
Рудник “Леце”, након продаје (поклањање) Богичевићевом “Фармакому”, уз помоћ гробара “РТБ Бор”, на челу са Спасковским Благојем и уз моралну подршку председника Србије Тадичем је помпезно кренуо у производњи олова, цинка, сребра и злата. Колико је добро радио, осим у бајколажима и хвалоспевима, ево докле је стигао, пропао. Власти на челу са ΛV треба да испитају прања паре и рудника и да ухапсе Сосу, а “РТБ Бору” сада “Зиђину” врати уложена средства, да их извуку из џепова горе поменутих. Поезија око рудника Леце је само један фрагмент криминалних радњи, а колико их још има, ваљда ће се сазнати једног дана, када буде касно. Такође “Фармаком” је остао дужан бакра око сто милиона евра) јер је Богичевић продавао борски бакар за рачун “РТБ Бор”, јер произвођач бакра није могао да продаје своје производе, Соса био је презаузет собом. Спасковски је више од заслужио апсану због прања паре и бакра и упропашћавање и поклањање “РТБ Бор” кинезима уз здушну подршку из врха власти.
Рудник са највећим процентом злата у Србији и у овом делу Европе да се продаје? Па да су паметни као што нису и да оснују Инвестициони Фонд за Докапитализацију Друштвених Предузећа и да она средства што дају за тзв. “субвенције” у овај рудник уложе, све би дугове отплатили. И не само те дугове, него све дугове који постоје у Медвеђи. Тај рудник треба да ради искључиво за СРБИЈУ!
Рудник “Леце”, након продаје (поклањање) Богичевићевом “Фармакому”, уз помоћ гробара “РТБ Бор”, на челу са Спасковским Благојем и уз моралну подршку председника Србије Тадичем је помпезно кренуо у производњи олова, цинка, сребра и злата. Колико је добро радио, осим у бајколажима и хвалоспевима, ево докле је стигао, пропао. Власти на челу са ΛV треба да испитају прања паре и рудника и да ухапсе Сосу, а “РТБ Бору” сада “Зиђину” врати уложена средства, да их извуку из џепова горе поменутих. Поезија око рудника Леце је само један фрагмент криминалних радњи, а колико их још има, ваљда ће се сазнати једног дана, када буде касно. Такође “Фармаком” је остао дужан бакра око сто милиона евра) јер је Богичевић продавао борски бакар за рачун “РТБ Бор”, јер произвођач бакра није могао да продаје своје производе, Соса био је презаузет собом. Спасковски је више од заслужио апсану због прања паре и бакра и упропашћавање и поклањање “РТБ Бор” кинезима уз здушну подршку из врха власти.