Предизборна грозница у Грчкој

Политичка игра са проценатима, годинама и европским претњама

Превремени избори у Грчкој 25. јануара одредиће пут ове земље. Он ће бити или у наставку политике Нове демократије и Пасок на извлачењу Грчке из кризе која ће трајати годинама или ће наметнути Сиризу која ће исти тај програм реализовати уз мале коземтичке промене. Дакле, Сириза није алтернатива Новој демократији већ само једна врста „политичке наде и илузије“..

Више подршке противницима штедње

Анкете у Грчкој показују да СИРИЗА на таласу своје „политике отпора“ мерама ММф и ЕУ има подршку 30,2 одсто гласача, док би Нова демократија, која спроводи мере ММФ, ЕУ и ЕЦБ, добила 27,2 одсто гласача.

На предизборним скуповима Нове демократије њен лидер и досадашњи премијер Грчке Антонис Самарас показује оптимизам да ће победити на општим изборима, наводећи да левичарска партија Сириза нема никакве предлоге док је Нова демократија зауставила тренд пропадања државе и добила подршку ЕУ и ММФ које рачунају на наставак сарадње у опоравку Грчке и очувању еврозоне.

Лидер Сиризе Алексис Ципрас сматра да Грчка неће бити у стању да отплати своја дуговања све док је суочена са фискалним потешкоћама.

Алексис Ципрас у грчком парламенту током неуспешног бирања председника што је изазвало ванредне парламентарне изборе

Како и на колико отпатити дуг?

Порука из Брисела је јасна: „Грчка левичарска партија Сириза ће, уколико дође на власт, морати да отплати помоћ која је Грчкој одобрена за време дужничке кризе, као и да настави са реформама, док би еврозона могла да пристане на продужење рокова за отплату дуга“.

Брисел јасно дефинише да ће, и ако победе Сириза и Ципрас, Грчка бити приморана да сервисира своје обавезе и да покаже реалполитичку одговорност. Рокови за отплату грчког дуга већ су продужени на 30 година у просеку, а Атина има грејс период од 10 година на готово три четвртине укупних дуговања. Ципрас жели продужетак периода отплате дугова са 30 на 50 година. Уколико рокови буду продужени на 50 година, просечни трошкови сервисирања дугова оштро би пали, па би више новца остало за подстицање привреде, а и отплату дугова.

„Финансијски страх“ од Сиризе

Сада се Грчком шири кампања страха. Сириза шири страх код бирача од политике Нове демократије и неоколонијалне политике досадашње владе према ММФ и ЕУ, док Нова демократија плаши грчко бирачко тело Сиризом која би довела Грчку на ивицу грађанског сукоба и конфликта са ЕУ и еврозоном.

Тако, још актуелни премијер, Андонис Самарас поручује да Грци 25. јануара „неће гласати за партију, већ за земљу у каквој желе да живе“. Ципрас се залаже за нову политику са више националног достојанства у односу на ЕУ и ММФ а Самарас говори о изласку Грчке из рецесије и путу стабилзације државе и привреде.

Средњи слојеви Грчке који су све више угрожени као и крупни капитал су уз Нову деморкатију, а уз Сиризу су осиромашени делови Грчке који су сада у већини. Да се шири одређена доза предизборног страха показују и кретања у водећим грчким банкама где грађани, због страха од изборних резултата и промена, подижу свој новац из депозита. Две грчке системске банке, Алфа и Еуробанка затражиле су посредством Централне банке Грчке пет милијарди евра из европског фонда ЕЛА како би и даље успевале да сервисирају захтеве привреде и грађана у „условима политичке нестабилности“. Очекује се да ће већ почетком наредне недеље то исто урадити и Пиреус банка, као и неколико мањих банака.

Ципрас најављује оштре промене у банкарској сфери и каже: “Желимо да останемо у ЕУ и еврозони, али нећемо више плаћати зеленашке кредите!” Тиме Ципрас шаље јасне поруке грчким и страним банкама и подстиче облике грађанске непослушности према банкарском сектору Грчке.

Никос Арванитес, Атина