Нови судски процес против руководиоца службе државне безбедности (ДБ) МУП-а Србије Јовице Станишића и сарадника ДБ Франка Симатовића, почео је 14. јуна. Овај пут у „новом“ трибуналу под називом „Међународни резидуални механизам кривичних трибунала“ (МРМКТ).
Јовица Станишић и Френки Симатовић су већ прошли кроз судски процес у МТБЈ. Оптужницу против њих потписала је Карла Дел Понте, тадашњи главни тужилац Хашког трибунала, 1. марта 2003. године. Оба су били ухапшени од стране нових „демократских“ власти Србије, али су испоручени у различито време: Ф. Симатовић – 30. маја, а Ј. Станишић – 11. јуна.
Без обзира на тако муњевито слугерањско хапшење оптужених, трибунал је тек после пет година могао почети судски предмет. Процес је почео тек у јуну 2009. године и трајао је четири године. Међутим, трибунал није превише оптерећивао себе и на процес је за тај период одвојено 226 дана. Оптужба је представила свега 97 сведока, а одбрана 36 сведока. Оправдавање да су задржавања у сесијама била повезана са здрављем Ј. Станишића, нису баш убедљива, јер судије нису у потпуности слушале препоруке лекара, него су само глумили „пажњу“ према здрављу оптуженог. Поред тога, затворски боравак само је погоршао стање његовог здравља и то у значајној мери лежи на савести МТБЈ.
Претресноо веће је 30. маја 2013. године изрекло пресуду о невиности оптужених. Међутим, тужилаштво је поднело апелацију, која се са своје стране разматрала још две и по године. У децембру 2015. године апелационо веће је удовољило жалби тужилаштва и донело одлуку за спровођење новог судског процеса.
Треба обратити пажњу на то, да је, без обзира на већ „учињену ствар“, тужилаштво МРМКТ (то исто тужилаштво МТБЈ) затражило је годину и по да би започели нови процес. Зашто тако дуго? Јер сви сведоци су већ припремљени и изнели су своје сведочење. Сви документи (а било их је више од шест хиљада) су већ предочени. Уколико пажљиво прочитамо апелацију тужилаштва, то ћемо видети да је незадовољство повезано не са својим сопственим грешкама, него наводно, грешкама судија. Као, судије су неправилно оцениле веома добар рад тужилаштва. Па на чему је онда утрошено тих годину и по?
Главни тужилац процеса Д.Стрингер
Анализа припреме новог процеса је показала да тужилаштво жели да са једне стране максимално поједностави своју делатност, а са друге стране – да сав терет доказивања пребаци на страну одбране. Није то ништа ново у хашком „правосуђу“, но, то што се дешава у новом процесу Станиши-Симатовић – превазилази све границе пристојности. Тужилаштво једноставно тражи од суда да призна све његове тврдње на другим процесима, као „чињенице“. Ради тога је и смишљен термин adjudicated facts. Под тим се подразумева било каква тврдња тужиоца или суда који су били укључени у овај или ону судски налог.Те тврдње су несумњиво могле бити без успехе оспорене од стране одбране на тим процесима, но, то их не чини „чињеницама“. Тако да је одбрана могла предочити неубедљиве аргументе и зато је изгубила у сукобу са утврђивањем истине. На другом процесу одбрана може бити професионалнија, може предочити убедљивије (или нове) доказе и сведочења, или судије могу бити пажљивије или са мање предрасуда. На крају, на одређеним судским процесима, одбрана је могла да се уопште не противи одређеним тврдњама тужилаштва, једноставно зато што за одбрану овог конкретног лица, та тврдња није била важна. Тужилаштво активно користи такву праксу да налазе суда у једном процесу третира као „чињеницу“ у другим процесима! На тај начин тврдња да суд може утврдити неке „чињенице“ које се не могу оспорити на другом процесу, представља грубо кршење општих принципа кривичног судства, укључујући и претпоставку невиности и право на заштиту у сваком процесу.
И тако, 14. јуна је почео нови судски процес. О томе колико се тужилаштво добро припремило већ у наредним данима, а о припреми судије можемо судити по томе што он није успео да правилно научи ни да изговори име Јовице Станишића.
Председник судског већа, судија Бертон Хол
Током два дана – 13 и 14. јуна, главни тужилац процеса Дуглас Спрингер је представљао позицију тужилаштва. Ништа ново није било речено. Та иста стара песма, по чијим су резултатима Станишић и Симатовић били оправдани пре четири године. Сва та представа о „удруженим злочиначким подухватима“, све те тајанствене схеме субординације државне безбедности или о С. Милошевићу, или Р. Караџићу, или М. Мартићу…
«Стари докази» на новом процесу
Изазива чуђење што су лица која су оправдана још 2013. године, поново смештена иза решетака. И поново се поставља питање о томе како Ј. Станишић може да присуствује седницама суда које се намерно развлаче како би трајале по цео дан. Адвокати Ј. Станишића Вејн Џорџаш и Јан Едвардс су поставили питање о измени дужине трајања процеса током дана. Међутим, најважније се огледа у другом: зашто оправдани поново леже у затвору?
Адвокат Јовице Станишића Вејн Џордаш
Што се тиче првог сведока – то је био… тајни сведок. И тако, „нови“ докази постају тужно понављање старог процеса…
Александар Мезјајев / Фонд стратешке културе