Након што је члан Кризног штаба и епидемиолог Предраг Кон приликом гостовања на телевизији Нова С признао да је до јуна било три пута више смртних случајева од ковида-19, него што је то писмено пријављено, правници у разговору за портал Нова.рс истичу да би лекари због изношења лажних података могли кривично да одговарају и то за дело за које је запрећена затворска казна.
“До јуна је било три пута више смртних случајева него што је писмено пријављено”, рекао је Кон, додавши да је у целом систему заказао компјутер.
Kon potvrdio za #PregledDana @NewsmaxAdriaBG – Do juna tri puta više mrtvih od prijavljenih https://t.co/BH8AyT2OVn pic.twitter.com/ft2nmvLEkp
— TV NOVA S (@tvnova_s) September 29, 2020
Број умрлих од почетка пандемије у Србији био је под знаком питања, јер се у већини случајева није слагао са појединачним извештајима болница у градовима широм Србије. Па су тако грађани Србије на крају дана имали више података о броју умрлих, који нису били усаглашени. На ово је најпре указао БИРН, који је истицао је у Србији су од 19. марта до 1. јуна 2020. од вируса корона умрла 632 пацијента, што је за 388 више од званично саопштеног броја за тај период, који је тада износио 244.
Да се са разлогом сумњало у податке, које су објављивале званичне инситуције, потврдио је и Кон приликом гостовања на телевизији. Истакнути правници у разговору за портал Нова.рс истичу да чланови Кризног штаба могу кривично да одговарају за податке које су износили, а који, по свему судећи, нису били тачни.
“Могу кривично да одговарају уколико се докаже да је постојала намера, односно да намерно обмањују јавност и износе погрешне податке. Други основ би био у случају несавесног рада у служби, без намере да то ураде, али да се једноставно утврди да су се понашали неодговорно и износили податке који нису тачни”, каже познати адвокат кривичар, Денис Бећирић.
Он истиче да би у оба случаја морало да се докаже да је постојала намера да се прикрију прави подаци, односно, да је реч о неодговорном понашању.
“Неко би морао да поднесе кривичну пријаву против њих или би тужилац, на основу тога што је изнео доктор Кон и уколико сматра да је било злоупотреба или несавесности, могао самоиницијативно без поднете кривичне пријаве да гони, пошто се за то гони по службеној дужности”, каже Бећирић.
Он додаје и да би лекари у том случају могли да одговорају за кривично дело несавестан рад у служби.
“За несавестан рад у служби, поред тога што треба да се докаже да је несавесност била очигледна, морало би да се докаже и да је наступила тежа повреда нечијих права, или материјална штета, и за то су предвиђене новчана казна или затвор до 3 год, односно од 6 месеци до 5 година, ако је дошло до тешке повреде права, или штете од преко 1,5 милиона”, каже Бећирић и додаје:
“Под неко друго дело, само изношење нетачних података, нисам сигуран да би могло да се подведе. Евентуално да се доказује да су на основу тако приказаних података доносили неадекватне мере које су имале тешке последице, што није лако доказати. Свакако, надам се и да се нико од лекара не би играо људским животима, ма из ког разлога или интереса”, додаје адвокат.
Са друге стране, пензионисана професорка права Весна Водинелић-Ракић у разговору за Нова.рс доводи у питање и сам положај и улогу Кризног штаба.
“Положај Кризног штаба је потпуно ванинституционалан, јер њихово оснивање није предвиђено неким законом. По Закону о заштити становништва од заразних болести, најпре мора да се оснује Републичка комисија за заштиту становништва од заразних болести, а колико знам, она није основана. Такође, када је осниван Кризни штаб, није ништа речено о њиховом мандату и не зна се шта би он требало да ради”, каже професорка.
Она истиче и да, свакако, за изношење лажних података о броју умрлих може да се одговара.
“Наравно, као и сваки други грађанин, чланови Кризног штаба могу да одговарају за податке које су дали, а уколико су ти подаци проузроковали одређену штету јер су нетачни”, додаје она.
Нова.рс
