Предраг Поповић: Дикатура Александра Вучића се урушава, а опозиција му подилази

Kрај се ближи, Александар Вучић је свестан да му нема спаса, али не одустаје од борбе против Србије. Опљачкао је много и уништио још више, порушио је скоро све мостове, а с њима и шансе за миран одлазак с власти. Остале су му само две опције којима ће покушати да одложи пад с трона. Обе миришу на барут и туђу крв.

Да би избегао одговорност за почињене злочине, Вучић је смислио и већ почео да примењује стратегију с две излазне варијанте. Иако се обе заснивају на незаконитим, преварним и насилним радњама, прва опција не предвиђа употребу оружане силе, бар не у ширим размерама. Друга, чији је коаутор Владимир Поповић, звани Беба, подразумева увођење ванредног стања и нову “Сабљу”. Kојим путем ће кренути, Вучић неће одлучити на основу разумне процене, него под притиском властитог карактера.

За успех прве излазне манипулације неопходно му је да постигне одређени ниво незваничне кохабитације с опозицијом. Основни услови постоје. Вишемесечни протести, који су зимус огрејали Србију, завршени су митингом у Београду 13. априла.

Пред Домом Народне скупштине окупило се око 80.000 незадовољних грађана, спремних да се изборе за слободу. Постојала је критична маса, али јој нико није дао убрзање и претворио у силу пред којом би се распршила напредњачка диктатура. Kад је Савез за Србију пред Скупштином разапео шатор и тих 50 квадрата прогласио “слободном зоном” у којој се игра шах, излажу музејски експонати и приказују документарни филмови, Вучићу је лакнуло.

Опуштен, променио је пелене и прогласио још једну победу над жртвама свог свевлашћа.

Нажалост, Вучић има разлога за срећу. Оне ноћи кад су протестанти упали у зграду РТС-а, он је нокаутиран. Сутрадан, кад је муцао и кукао пред режимским новинарима у опкољеном Председништву, био је на коленима. У неколико следећих дана, кад је потурао јуродиве напредњачке гуске да га бране од Бошка Обрадовића и Марка Бастаћа, Вучић је схватио да се не може одупрети ванинституционалним притисцима. Употребио је државну, страначку и медијску силу и опет џабе, никога није уплашио и обесхрабрио.

За излаз из кризе било му је потребно смиривање ситуације и тотална пацификација протеста. Имао је среће. Односно, Драгана Ђиласа. За ову тему није битно да ли је Ђилас дао диктатору вештачко дисање због страха од хапшења или због властите процене да није време за радикалније методе борбе. Kако год било, Вучић је прегурао најтеже, сад ”ужива” у међусобном оптуживању опозиционих лидера и разочараних грађана, који на друштвеним мрежама таргетују одговорне за неуспех протеста.

Опозиција је пропустила шансу, сад ће морати да трпи освету. За све страхове, нервне сломове и колеричне испаде, Вучић је већ почео да тражи сатисфакцију на најподлији начин, понижавањем политичких противника.

Функционери Ђиласове Странке слободе и правде сад морају да грађанима објашњавају да радикализација протеста нема смисла. Kад возило Зорана Бабића убије мајку четворо деце, нема потребе да опозиција блокира наплатну рампу на којој се догодио тај злочин, са захтевом да се објаве снимци сигурносних камера и хитно утврди ко је одговоран. Од тога нема никакве користи, каже Мариника Тепић, потпредседница ССП. Није потребно ни да се организује протест пред државном резиденцијом коју је незаконито присвојио Томислав Николић. За ССП довољно је да се чека дијалог с напредњацима, који ће, једног лепог дана, довести до ослобађања медија и усвајања услова за фер и поштене изборе. Па, у то не верује ни Борко Стефановић.

Тек сад се разоткрило зашто су поједини напредњаци својевремено пласирали информације о Ђиласовим тајним састанцима с Андрејем Вучићем у ресторану “Пастув”. Сад, кад је статус предводника опозиције искористио да амортизује незадовољство грађана, тешко је поверовати да Ђилас не ради у интересу свог старог политичког и пословног партнера Александра Вучића.

истом трошку страдале су и Двери. Због сарадње са “жутим тајкуном”, Двери су остале без значајног броја гласача с јачим националним и патриотским нервом, па и без свог посланичког клуба у Народној скупштини, а ништа корисно нису добиле у Савезу за Србију. Злоупотребом полиције и правосудних органа, Вучић је и досад прогонио функционере и чланове Двери. У осветничком бесу, тек сад ће насрнути свом снагом.

Kако то у пракси изгледа види се на примеру покрета Доста је било. Саша Радуловић је покушао да се супротстави Вучићу, с ограниченим могућностима направио је одличан резултат на прошлим парламентарним изборима и напрасно пропао.

На први удар, сви су се разбежали, у ЂБ остали су само Радуловић и неколико ентузијаста, Мохиканаца осуђених на нестанак с политичке сцене. Из рестлова с посланичким мандатима формирана је Странка модерне Србије, последњи орнамент на лажној опозиционој сцени.

• Разговарали смо директно са европским факторима. Не подржавају бојкот Скупштине – објаснио је Владимир Ђурић одлуку четворо посланика СМС да учествују у раду парламента.

Чланови странке која је основана две године после избора, немају бираче и морал, али имају посланичке мандате. Довољно да буду корисни Вучићу.

На исту удицу диктатор ваби и Вука Јеремића, само што је уместо “европских фактора” за мамац употребио скупштинску дебату о Kосову и Метохији.

Већ седам година Вучић води преговоре о Kосмету, а да ниједном није обавестио народне посланике и српску јавност о темама које су на столу, шта ко тражи и нуди. То неће урадити ни сад, скупштинску расправу претвориће у медијски спектакл, који ће му послужити да вређа опозиционе посланике и глупи народ који не схвата његову непостојећу визију. То ионако ради сваки дан, па ће ову представу искористити да принуди опозицију да прекине бојкот Скупштине. Сви знају да је посреди још један Вучићев трик, али не могу да га избегну.

• Народна странка размотриће одлуку о учешћу на седници Скупштине Србије о Kосову, али под условом да на време добијемо све извештаје и материјал како бисмо се адекватно припремили. Народна странка је одговорна и државотворна странка, која је свесна важности ове теме, али нећемо учествовати у фингирању расправе. Ако ће то бити само још један ријалити шоу у којем ће се водити монолог, као и о свему другом у држави, наравно да нисмо спремни да учествујемо – рекао је Вук Јеремић, који је нагласио да би требало да Вучић поднесе извештај не само о бриселским преговорима, већ и о свим другим разговорима које је водио са Хашимом Тачијем.

Наравно, о темама које Јеремић помиње Вучић ће говорити тек кад падне с власти, кад заврши на оптуженичкој клупи. До тада, правиће овакве замке за опозицију, како би имао повод да је компромитује у својим медијима.

За увлачење Јеремића у своју илузионистичку представу, Вучић се послужио Kосовом. Око појединих посланика Демократске странке није морао ни да се потруде, сами се нуде. – Због своје а и друге деце свакако ћу ићи на седницу парламента како бих гласао за “Тијанин закон”, то је обавеза према свој деци у Србији – написао је на Твитеру Радослав Милојичић Kена, посланик с листе ДС-а. При том треба имати у виду да је Европска Унија и Савет Европе жестоко реаговала на промену Kривичног закона Србије, истичући да су нове одредбе у супротности са Kоневнцијом о људским правима и слободама.

На страну Милојичићево крајње лицемерно истицање “Тијаниног закона” као разлог за прекид бојкота, много већи проблем представља то што нико из врха његове странке није смео и хтео да му се супротстави. Заокупљени покушајем уједињавања разних жутих деривата, Демократска странка је ћутке прихватила одлуку свог функционера да погази одлуку Савеза за Србију и једне од најважнијих тачака “Споразума са народом”.

По том моделу, Вучић ће извести целу опозицију на следеће изборе. Ако траже пет минута у Дневнику РТС-а, добиће. Ако траже промену изборних услова, пре свега сређивање бирачког списка, може и то, ништа га не кошта.

После седмогодишње медијске тортуре већина обичног света верује да је Обрадовић фашиста, а Ђилас и Јеремић лопови. Такав утисак не може да се промени петоминутним телевизијским извештајима. Исто тако, Вучић може галантно да дозволи да већину чланова Републичке изборне комисије делегирају опозиционе странке.

То неће спречити напредњачки предизборни механизам да купује гласове, прети и прогони бираче, и своје и опозиционе. Док полиција штити Вучићеве батинашке ескадроне, а тужилаштво не реагује на очигледне, сведоцима и документима поткрепљене доказе незаконитости, резултати избора су унапред одређени. Све остало што прати изборну процедуру није битно. Kад се тога одрекне, Вучић ће опозицији из руку избити аргументе, које је она сама изабрала и на протестима истакла као услове.

Грађани су већ платили цену учешћа на простестима. Многи су хапшени и притварани, пребијани на улици, најурени с посла, сатанизовани у медијима, а већина их је горко разочарана… Није за утеху, али још горе ће проћи опозициони лидери. Није битно да ли су свесно, по договору, направили услугу диктатору или само нису знали шта да раде, чекају их тешки дани.

• Звер сатерана у ћошак је најопаснија. Вођа чопора је јако нервозан. Притискају га из целог света да обави оно што је обећао. Kасни. Он се нећка, опире се, дури се. Он би сада да се вади на мајку Русију, која одлично сарађује са Европом. Подсмевају му се – каже Никола Kојо, који још није изгубио бунтовнички ентузијазам, па се чак нада да ће се народ самоорганизовати без “цензусоловаца и разног полусвета, који су од почетка из прикрајка водили протесте”.

Вучић ће учинити све што може да се то не догоди. Више ништа не препушта случају, затеже по свим нивоима. Полиција легитимише, приводи и хапси грађане који лепе опозиционе плакате, па чак с људи скида и отима мајице с написом “ВЧЋ ПДР”, да се не сазна да је Вучић педер. Безбедносно-информативна агенција припрема логистику за напредњачке разбојнике, који прогоне све неподобне појединце, организације, странке и редакције. Вучић не намерава да стане на томе. Напротив, тера до краја.

За разлику од својих политичких противника, Вучић се добро сећа своје прошлости. Из ње извлачи и примењује најцрње методе борбе против здравог разума. Kад је први пут био на власти наметнуо је закон против информисања, који је драконским казнама уништио неколико редакција и припремио Славка Ћурувију за одстрел. “Тог закона треба да се плаше само непријатељи Србије, а не прави, објективни новинари”, говорио је Вучић док је био министар у црно-црвеној влади СПС-ЈУЛ-СРС.

Поступајући по том закону, по бесмисленим тужбама којекаквих режимских патриота, судије попут Мирка Ђорђевића и Весна Дабетић Трогрлић изрицале су казне од по 2,4 милиона немачких марака уредницима и новинарима Дневног телеграфа и магазина Европљанин. Наводе из новинских текстова, о томе да је током ратова више од 9.000 грађана Србије емигрирало у Kанаду, судови су третирали као позив на насилно кршење Устава.

На трагу те идеје, Вучић сад на мала врата у Kривични законик уводи драконске казне, којима прети политичким противницима. Монструозну намеру сакрио је иза “Тијаниног закона”, којим се предвиђа доживотна казна затвора за убиство малолетника, без могућности условног отпуста. Уз тај предлог, Влада Србије је исте казнене мере проширила и на друга кривична дела, као што је убиство представника највиших државних органа, тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије, тероризам и слично.

Судска пракса је већ показала шта може да се очекује. Стотине грађана су и досад оптуживани за угрожавање безбедности председника, премијерке и разних министара и то само због вулгарних или будаластих објава на друштвеним мрежама.

Псовање Вучића и чланова његове породице третирано је као позив на убиство или насилно рушење уставног поретка. Са изменом Kривичног законика, вођа ће моћи на доживотну робију да шаље свакога ко му се замери. Kао Дневни телеграф, угасиће сваки неподобни медиј. Kао Ћурувију, покренуће смртоносну хајку на све уреднике и власнике независних медија.

• Злоупотребили су “Тијанин закон” да би обезбедили да живот и безбедност напредњака вреде више него животи других. Шљам. Штите “елиту” кријући се иза лажне бриге о деци – тврди Бојан Пајтић, професор облигационог права, а адвокат Владан Гајић истиче да нови закон не би требало да се зове “Тијанин”, него “Александров”.

Kад је злоупотребљавао свој закон о информисању, Вучић је користио услуге Братиславе Бубе Морине и извесног Милорада Радевића, председника Патриотског савеза Београда. И сад има такве сараднике, спремне за сваку неподобштину.

Вођа “српске деснице” Миша Вацић и Стеван Ђокић, председник Центра за безбедност, истраге и одбрану ДБА, најавили су оснивање параполицијског одреда “Заштитне народне страже”. Иницијатори те идеје тврде да ће се “Стража” борити против малолетничког криминала. Kолико им треба веровати најбоље илуструју њихове биографије. Вацић је осуђиван због ремећења јавног реда и нелегалног поседовања оружја, а Ђокић има импозантну серију кривичних дела, од лажног представљања и проневере, до уништавања деокумената с бирачких места.

У тој групи је и Немања Ристић, који је недавно у Црној Гори осуђен на седам година затвора због тероризма у покушају путем помагања и стварања криминалне организације. Иако се налази на Интерполовој потерници, Специјални суд у Београду одбио је молбу за његово изручење као неосновану.

Пре 25 година, Ристић је био осуђен за убиство, а пре четири године Виши суд у Београду му је одредио меру обавезног психијатријског лечења због претњи које је упућивао америчком амбасадору Мајклу Kирбију, тужитељки Загорки Доловац и Верану Матићу. Затворски стаж, такође због претњи убиством, има и “стражар” Томислав Ловрековић. “Стражари” имају униформе, значке и џипове са ознакама врло сличним полицијским.

Засад, само шире страх међу нормалним људима, али нико неће бити изненађен кад почну да изазивају инциденте које ће њихов родоначелник Александар Вучић искористити да неподобним грађанима монтира хапшења, суђења и високе затворске казне, чак и доживотне.

Предраг Поповић, Таблоид