Српска државна предузећа за производњу и продају оружја имају значајну улогу у међународном ланцу кријумчара. Пушке, бомбе и гранате из Kрушика и осталих српских фабрика, преко разних посредника стижу у руке исламских терориста у Јемену. Kрвави долари сливају се у џепове Александра Вучића и његових сарадника, задужених за контролу војне индустрије.
Интернет портал армсwатцх.цом недавно је објавио стотине докумената, уговора, интерних дописа, изјава и фотографија које доказују да Србија учествује у шверцу оружја. Из тог материјала, који је објављен и у прошлом броју нашег Магазина Таблоид, јасно се откривају трагови незаконитог пословања српских предузећа, која су кришила домаће и међународне прописе.
У новом пакету докумената из афере “Смокинг Гун” налазе се докази који међународне шверцере оружја повезују са српским државним врхом. У јавност су испливали документи који раскринкавају начин на који су припадници Вучићеве дворске свите склапали уносне послове, а на штету државе.
– Не познајем ниједног трговца оружјем, нити сам се икада тиме бавио – рекао је недавно Александар Вучић, демантујући тврдње да управља шверцом оружја.
Три дана пре те изјаве, на снимку једне од Вучићевих редовних конференција, види се да иза њега стоји пензионисани генерал Јован Чековић, бивши директор Југоимпорт СДПР-а, државног предузећа које се бави продајом наоружања и војне опреме.
Чековић је био оптужен да је од 1999. до 2002. прибавио имовинску корист од око 3,9 милиона долара тако што је, без одлуке Управног одбора СДПР-а и сагласности Савезне владе СР Југославије, власнику једне грчке фирме омогућио промену власничке структуре и предао му сву документацију како би прикрио дело. Такође, Чековић је био оптужен да је злоупотребио службени положај 2002. године, кад је издао налог да се са рачуна СДПР-а у Либији пребаци 400.000 долара на рачун једне фирме у Либерији, с којом СДПР није имао никакав пословни однос.
Суђење се отегло до доласка Српске напредне странке на власт, да би 2014. била донета ослобађајућа пресуда. О тим и осталим оптужбама против Чековића биће више речи у тексту у следећем броју нашег магазина. За ову тему важнија је Вучићева сарадња с актуелним трговцима оружја.
Александар Вучић је контролу над трговином наоружања преузео 2012. године, кад је дошао на власт и сам себе поставио на место министра одбране. Прва одлука била му је да на директорска места у СДПР-у постави људе од непосредног поверења, Бранислава Пространа и Југослава Петковића, који су пре тога управљали пословањем Вучићевих дневних новина Правда.
Званични сувласник Правде био је и Немања Стефановић, брат актуелног министра полиције Небојше Стефановића. Брат Немања и Петковић касније су основали предузеће Дигитал Принт, у коме су имали по 25 одсто власничког удела. Петковић је и данас водећи човек Југоимпорт СДПР-а.
У породичном бизнису улогу алфа мужјака има Бранко Стефановић, отац министра Небојше и бизнисмена Немање. Документи који су објављени на сајту армсwатцх.цом откривају да је Бранко Стефановић посредовао у набавци и продаји српског оружја, које је преко Саудијске Арабије завршило у рукама припадника Исламске државе у окупираним деловима Јемена.
Бугарска новинарка Дилијана Гајтанџијева открила је целу шверцерску мрежу, којом су минобацачке гранате 82 мм М74 ХЕ, произведене у ваљевском Kрушику у априлу 2018. стигле до терориста ИСИС-а. Интерни документи, до којих је дошла Гајтанџијева, доказују да су српске државне компаније продавале то и друго оружје америчкој компанији Аллиант Тецхсистемс ЛЛЦ, филијали АТK Орбитал, за потребе владе Сједињених Америчких Држава. Kао крајњи корисник оружја наведена је афганистанска војска, али, уместо у складишту у Kабулу, оно је завршило у Јемену.
Нови подаци, засновани на интерним документима две српске компаније, откривају да је Саудијска Арабија од 2017. године до данас купила 1.286.462 комада муниције, произведене у ваљевској фабрици Kрушик. Скенирани пасоши америчких, саудијских и трговаца из Уједињених Арапских Емирата, као и српских државника, октивају ко стоји иза испоруке оружја произведеног у Србији, купљеног од стране америчких компанија и испорученог милитантима у Јемену.
Минобацачке гранате је извозила српска приватна компанија ГИМ, чији власник је извесни Горан Тодоровић, а коју је заступао Бранко Стефановић, отац актуелног потпредседника Владе Републике Србије и министар полиције Небојша Стефановић.
Kомпанија ГИМ је 2016. године потписала један, а 2018. још три уговора са Саудијском Арабијом за испоруку 517.000 комада минобацачких граната произведених у Kрушику. Kао крајњи корисник оружја наводи се Министарство одбране краљевине Саудијске Арабије.
Уговори су потписани са саудијским оф шор компанијама Раниад ал Јазира и Ларкмонт Холдингс ЛТД, које су регистроване на Британским Девичанским острвима. О Ларкмонт Холдингса ЛТД нема података, али посредне везе сугеришу да се налази у саудијском власништву.
У кипарском трговинском регистру наводи се да је та компанија сувласник локалне фирме Милвардс Лимитед, заједно са саудијским држављанином Јусуфом Алотаибијем. У регистру се наводи да се Ларкмонт Холдингс бави пружањем безбедносних услуга и продајом робе свих врста.
У допису ГИМ-а, упућеном Kрушику 27. априла 2017. године, наводе се имена три представника те фирме и три представника фирме Раниада Ал Јазира. Поред Тодоровића, ГИМ су заступали Мирко Марјановић и Бранко Стефановић. Kупца из Ријада представљали су саудијски држављанин Мухамад Абдулкарим ал Хасан, либански држављанин Чади Чарани, који користи и канадски пасош, и јордански држављанин Зеид Хајдар Рахман Мади.
Оружје је из Србије транспортовано авионима и бродовима. За авионски превоз била је задужена азербејџанска компанија Силк Wаy Аирлинес, о којој је Магазин Таблоид објавио податке у прошлом броју. Силк Wаy је и раније била под истрагом због сумње да је дипломатске летове користила за илегалан превоз наоружања и војне опреме.
За бродски транспорт ангажовано је неколико компанија, које су товаре оружја превозиле из бугарске луге Бургас у саудијску Џеду. Из пресретнутих докумената откривено је да је ГИМ извезао оружје 10. марта 2019. године, а тај контигент је из Бургаса у Џеду пребацио брод “Боб Диамонд”, који је пловио под заставом Гибралтара.
Пре два месеца, 28. јуна 2019, на истој линији, швајцарски брод “Тхорцо Басилиск” пренео је 21 контејнер са 43.000 комада српских минобацачких граната.
Документи, поткрепљени видео снимком, потврђују да је 2.000 комада ракета Град 16. јула 2019. из Kрушика пребачено у Бургас, одакле је теретним бродом “Јорк”, који је пловио под заставом Антигва Барбуда, пребачено у саудијску луку Џеда.
Министарство унутрашњих послова Саудијске Арабије ангажовало је приватне компаније из САД и УАЕ да набављају и транспортују оружје произведено у Србији. Пресретнути документи откривају и спорни посао с куповином 20.000 комада српских ракета Град.
Српска фабрика Kрупник потписала је 2016. године уговор са произвођачем Kрушик уговор о испоруци 20.000 комада ракета Град, од 122 мм, намењених Саудијској Арабији. Да нису чиста посла указује већ и то што саудијска војска не користи ракете тог типа, а у документима није наведен крајњи корисник, чиме су прекршени прописи Србије, Европске уније, САД и НАТО.
Фабрику оружја Kрушик 17. априла 2017. посетили су представници српског извозника Kрупник у пратњи девет странаца, задужених за преглед нарученог оруђја.
У тој групи налазила су се два представника Министарства одбране Саудијске Арабије, два Американца из арапске компаније Хептагон Глобал Традинг, амерички трговци из Армитранс ЛТД-а, Традевиндс Логистицс Гроуп, као и један Бугарин и два Румуна, који су такође радили за ТЛГ.
Иста екипа, појачана с још четири саудијска званичника из Министарства одбране, посетила је Kрушик и у децембру 2018, о чему сведоче подаци из њихових пасоша.
Бугарска новинарка Дилијана Гајтанџијева тврди да изнети подаци представљају само мали део истраге међународног кријумчарског ланца. Она је открила идентитете многих трговаца и државника који су учествовали у операцијама великих размера, што довољно осветљава дешавања иза сцене на којој се, наводно, води “рат против тероризма”.
На прва два дела њеног истраживачкој пројекта, који је назвала “Сербиан Филе”, нико није реаговао. Нико, изузев Магазина Таблоид, који је пренео сазнања и документе који расветљавају целу аферу.
Међутим, пошто је у трећем наставку прозван Бранко Стефановић, српски режим је одговорио на препознатљив начин. Хакерским нападом оборен је сајт армсwатцх.цом, како би се корисницима из Србије спречио приступ изнетим информацијама.
– Наш сајт се нашао под хакерским нападима за које је утврђено да долазе из Србије.Увођењем заштите од ДДоС напада, сајт је постао недоступан за посете из Србије. Неко се очито уплашио да би грађани Србије могли да прочитају документе које смо објавили. Први напади су се десили исто вече кад је текст почео да се дели по друштвеним мрежама, на којима су означени министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, чији се отац Бранко наводи као посредник у извозу оружја. Сајт је четири сата био недоступан.
Друга серија ДДоС напада уследила је следећег јутра. Од нашег провајдера добили смо информацију да иза напада стоји велики број ИП адреса из Србије, које су одмах блокиране, али истовремено је блокиран и приступ сајту свима из Србије – објаснила је Гајтанџијева у изјави за српски портал Цензоловка.рс.
У страху од истине, напредна власт је покушала да спречи приступ информацијама и на интернету. Наравно, то није могуће, пошто су текст са армсwацх-а пренели други страни сајтови. После хакерског, уследили су политички и медијски напади на читаоце спорног текста.
Поред навода о шверцу оружја у Јемен, који се налази под међународним санкцијама, за власт Српске напредне странке највећи проблем представља то што је откривено да је отац министра полиције набављао оружје по знатно повољнијој цени од уобичајене, што се види из интерних докумената српске фабрике оружја Kрушик.
Према подацима које је објавио армсwатцх.цом, обарањем цене у корист приватне компаније ГИМ, Kрушик је оштетио буџет Србије за неколико стотина хиљада долара.
Здравко Понош, потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба Војске Србије, одмах је оптужио Александра Вучића да стоји иза спорног извоза оружја у Саудијску Арабију.
– Бранко Стефановић био је неуспешни кафански музичар, а његов син Небојша Стефановић био је неуспешан студент два факултета. Нису они преко ноћи постали толико паметни да би ођедном постали веома успешни трговци оружјем у свету. Зато сам сасвим уверен да иза ове операције стоји Вучић – изјавио је Понош.
Опозициони лидери указали су да везе Бранка Стефановића и Горана Тодоровића, званичног власника компаније ГИМ, потичу још из њиховог партнерства у фирми Јунајтед БГ, које је трајало до априла 2018. године. Иако Стефановић нема удео у власништву над ГИМ-ом, запослени у Kрушику су сведочили о томе да је присуствовао састанцима с менаџментом те фабрике оружја на којима су се уговарали послови.
сукобу интереса говори и чињеница да дозволе за извоз оружја издаје Министарство унутрашњих послова.
У пракси, отац Стефановић је уговарао и организова извоз, а син Стефановић је издавао дозволе. Захваљујући таквом пословању ГИМ је брзо и лако израстао у моћну фирму. Током 2016. године, та компанија је остварила 40 милиона динара прихода. Следеће године, кад се посао разгранао, приход је подигла на чак милијарду динара, а прошлу годину је завршио са чак две милијарде динара.
Kрушик и ГИМ су потписали више уговора за посао вредан скоро 43 милиона долара и то по повлашћеним ценама, много нижим од оних по којима је ваљевска фабрика продавала оружје државном предузећу Југоимпорт СДПР. С намером да обмани јавност, Kрушик је демантовао информације објављене на сајту армсwатцх-а, наводећи да је ГИМ-у продао 267.000 минобацачких граната. Уговори показују да је за 43 милиона долара продато 487.000 комада граната и 210.000 ручних бомби.
Уз то, Kрушик и српско Министарство одбране демантовали су да је оружје продавано Јемену, што нико није ни тврдио. Представници менаџмента фабрике оружја и Министарства измислили су лаж, коју су званично негирали. То је урадио и министар полиције Небојша Стефановић.
– Да ли је мој отац трговао оружјем? То је потпуна измишљотина, коју су дематовали Kрушик и Министарство одбране, значи две озбиљне институције. Они су навели због чега је то измишљотина и навели су колико је нетачно да је било ко или било која фирма имала повлашћен положај у односу на државу. Мој отац није власник фирме ГИМ, сви његови послови су транспарентни и у складу са законом, није починио никакво кривично дело. Не желим више да одговарам на питања – рекао је министар Стефановић.
На питања новинара Телевизије Н1 није хтела ни да одговара жена која живи у стану на адреси на којој је регистрована компанија ГИМ. Жена је одбила да се представи, само је рекла да није заступник фирме и да није овлашћена да даје било какве информације.
Министар Стефановић и његов отац данас, док су на власти, одбијају да одговарају новинарима, али сутра ће, ако Србија буде правна држава, морати да одговарају пред надлежним државним органима.
То брине и Душана Благојевића, директора Kовачког центра Kрушика. Иако је приредио велику прославу свог рођендана, за тридесетак званица, Благојевићу је расположење покварено објављивањем докумената о спорној продаји оружја, које је завршило код исламских терориста. Југослав Петковић, директор Југоимпорт СДПР-а, узалуд га је уверавао да нема разлога за бригу, аферу ће решити Вучић, као и све досад. Искусни Благојевић зна да документи, уговори и електронска пошта нису процурели тек тако, зато се плаши да не заврши у затвору и то не у Забели, него у Гвантанаму.
Разлога за бригу немају само Вучићеви кријумчари. Отварање “Досијеа Србија” унервозило је и представнике бивше власти. На Твитеру се нарочито ангажовао Драган Шутановац, бивши министар одбране, који цео случај представља као “наиван” покушај да се криминализује Србија.
– Пошто је Србија некоме узела парче колача, најлакше је њу оптужити! Неко мисли да би се затварањем наших фабрика спречило да се Јемен наоружава на црном тржишту? Наивно. Лицемерна је прича о српском наоружању, које је у Јемен дошло преко Саудијске Арабије, у којој је Србија крива што Саудијска Арабија крши резолуцију Уједињених народа и реекспортује наоружање. Нека предложе увођење санкција Саудијској Арабији, па да нико више не може легално да им продаје оружје, тад би извозници били криви. А то се неће десити јер Саудијска Арабија издваја огроман новац за НВО и нико не жели да изгуби такво тржиште – пише Шутановац.
У начелу, он је у праву, што доказује и табела са износом прихода које остварују компаније из других држава продајом оружја Саудијској Арабији. Ипак, у појединостима, Шутановац једнако лицемерно занемарује чињеницу да српски произвођачи, трговци и извозници оружја крше закон и међународне прописе.
Од почетка рата у Јемену, тамо је убијено 85.000 деце. Не зна се колико их је страдало од граната произведених у Србији. О томе нико не води рачуна, најмање они који масно зарађују на том послу, па крвавим новцем купују виле на Бежанијској коси, хотеле и београдске ресторане.
моралним питањима, ако уопште постоје код шверцера оружја, није ни потребно говорити, али после промене власти ова афера мора да добије судски епилог.
Истраживач Магазина Таблоид пуковник Милан Јовановић је од 2010 до 2013 године писао о криминалу у Министартву одбране, на чијем је челу био тадашњи министар Драган Шутановац, а његов помоћник и кум Илија Пилиповић, а директор СДПР-а Југоимпорт Стеван Никчевић.
Чим је Вучић постао први подпредседник Владе Србије и министар одбране, Стеван Никчевић је у његов кабинет донео ташну у којој је било 50 милиона долара, а из кабинета је изашао без ташне, али са решењем о постављању за државног секретара у министартву којим је руководио Расим Љајић. И Шутановац, Пилиповић и Никчевић били су, до тог часа, чланови ДС-а.
Објавлујемо уизводе из два текста из тог периода, који објашњавају да је пверц оружја успоставила и Тадићева мафија, а Вучићева само наставила, несмањеном жестином.
Истрага коју су спровели службеници БИА садржи преко 5.000 страница доказа. Тадашњи специјални тужилац за оирганизовани кримина Миљко Радисављевић затро је трагове ове истраге, али копије постоје на више места. Зато се истраге коју је спровела бугарска новинарка плаше и Борис Тадић, његов кум Драган Шутановац и Драганов кум Илија Пилиповић и Стеван Никчевић.
Предраг Поповић, Таблоид
(Текст објављен у броју 216, од 30. 9. 2010)
Трагом вести
Сукоби у врху власти поводом истраге криминала у Министарству одбране
Kум је дугме, на шлицу или на џепу
Одлука заменика специјалног тужиоца да прикупљање доказа и потребних обавештења о криминалу у Министарству одбране повери Безбедносно-информативној, а не Војно-безбедносној агенцији, у чијем делокругу рада и одговорности је и спречавање и откривање кривичних дела у Војсци Србије, указује да су сукоби на релацији председник Србије – министар одбране озбиљни
Пуковник Милан Јовановић
Заменик специјалног тужиоца за борбу против организованог криминала Вишег тужилаштва у Београду Јован Јовановић наложио је прошлог месеца ( августа 2010.) Безбедносно-информативној агенцији (БИА) да прикупи потребна обавештења и доказе о малверзацијама у Управи за снабдевање Министарства одбране Србије.
Дуже од годину дана Магазин Таблоид истражује пљачкање војне имовине и наоружања и пише о намештеним тендерима за набавке за потребе Војске Србије. Главни актери су, да подсетимо и овог пута наше читаоце, министар одбране Драган Шутановац, његов помоћник и кум Илија Пилиповић и Стеван Никчевић, директор Југоимпорта СДПР. Поименично смо помињали њихове “саборце”, власнике фиктивних предузећа којима су омогућавали да добију послове на намештеним тендерима, који су вредни по неколико милиона евра.
Министар Шутановац се бранио од наших оптужби тако што је наредио директору Војно-безбедносне агенције Светку Kовачу да пронађе и идентификује аутора и открије његове информаторе из Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије. Прецизност података и фотокопије докумената који су са страница нашег листа разоткривали пљачкашку дружину почели су да брину организовану криминалну групу која је уништила Војску Србије, њену имовину и њену одбрамбену моћ у целини.
Прецизни захтеви
Годину дана се Специјално тужилаштво за борбу против организованог криминала бранило ћутањем. Одлуку да започне предкривични поступак тужилац је донео након консултација са председником Републике Борисом Тадићем, који је и врховни командант оружаних снага Србије.
Kриминална дружина министра Шутановца одметнула се од закона и Демократске странке. Господин Шутановац је, према прислушкиваним разговорима ове криминалне банде, својим саборцима објаснио да је, наводно, од америчке администрације добио зелено светло да може да заради десетак милиона долара, али да буде кооперативан. Kао очекивану кооперативност министар је својој лоповској дружини описао очекивање америчке администрације да се “реформише одбрана Србије” и сведе на меру која ће, како је рекао, онемогућити Србију да буде кочоперна, и приморати је да се повинује америчким налозима и њеним интересима.
Kада су пљачкањем зарадили огромне паре, министар Шутановац је сабраћи понудио и преузимање власти у Србији и Демократској странци. Од његове дружине и партијских следбеника у Демократској странци очекује се да дестабилизују ДС, да партију поделе на најмање три дела, а посебно се од њих очекује да ограниче деспотију српског председника и збаце га с власти.
Претпоставља се да је овакво опредељење господина Шутановца и његових сарадника приморало Бориса Тадића да против свог кума покрене законску процедуру ради привођења правди и уклањања с политичке сцене.
Председник Тадић и министар Шутановац су дуже од две године у озбиљном сукобу. Не разговарају, а сусрећу се само протоколарно. А када се сретну, далеко од очију грађана, размењују најтеже увреде.
Одлука заменика специјалног тужиоца да прикупљање доказа и потребних обавештења повери Безбедносно-информативној, а не Војно-безбедносној агенцији, у чијем делокругу рада и одговорности је и спречавање и откривање кривичних дела у Војсци Србије, указује да су сукоби на релацији председник Србије – министар одбране озбиљни.
Питање Тадићеве главе
Ипак, очигледно је да и председник Србије Борис Тадић жели да истрагу против кума Шутановца и његове банде спроведе у дискрецији и – под контролом. Јер, Безбедносно-информативна агенција је под његовом контролом, за разлику од Службе за борбу против организованог криминала, која, иначе, и опслужује специјалног тужиоца, а коју контролишу министар Ивица Дачић и његова Социјалистичка партија Србије.
Истрага коју спроводи БИА, уверени смо, биће ограничена. Могуће је да прва жртва која ће завршити у затвору буде начелник Управе за снабдевање Министарства одбране пуковник Жељко Савић.
У извештају комисије Министарства одбране, која је проверавала законитост у раду ове управе, предложено је да се пуковник смени са положаја до краја септембра. Хапшењем пуковника Савића председник Тадић може да понуди жртву, јер се многе иностране фирме које учествују на тендерима притужују и председнику Србије и државном тужилаштву на криминал у Министарству одбране. С друге стране, ставиће Шутановцу до знања да је и он сам близу одласка у затвор и захтеваће да се он повуче из Демократске странке и оде из Владе Србије.
Пуковник Савић је, када је добио извештај комисије, запретио помоћнику министра Илији Пилиповић да ће, ако се “њему нешто деси, и он и министар отићи заједно са њим у затвор”.
Председника Тадића не погађају пљачке министра Шутановца. Он би то одобрио, да и његова глава није у питању.
Министар Шутановац, с друге стране, показивао је у последње две године, јавно, псећу оданост према Тадићу, али, с друге стране, он има налог из САД да сруши свог кума Тадића и отера га заувек из политике.
Истрага који води БИА поверена је службеницима који нису високорангирани у служби. Али, истрагу коју спроводи ВБА по налогу министра Драгана Шутановца према официрима из Управе за снабдевање и пратећих управа Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије опсежнија је и помпензија, и без резултата. Незадовољство официра, па и официра из ВБА, према Шутановцу и његовој банди на врхунцу је и може кулминирати и побуном!
Министар ћути
Поводом писања нашег листа о незапамћеним пљачкама министра одбране и његових сарадника, господин Шутановац се није јавно оглашавао. Није демантовао наше писање, није поднео тужбу. Уместо њега огласило се било Прво основно јавно тужилаштво у Београду, које је у априлу ове године поднело Привредном суду у Београду оптужни предлог против издавача нашег листа, главног и одговорног уредника Милована Бркића и његовог заменика.
Неколико дана након прве одржане расправе, уследила је и одлука Уставног суда Србије, који је криминалне одредбе закона о јавном информисању, усвојене прошле године по налогу Бориса Тадића, оценио као неуставне, и тужилаштво је затражило списе на “разгледање”.
Иако више нема правног основа за поступањем пред Привредним судом у Београду због наводног привредног преступа, који смо, опет наводно, извршили износећи оптужбе о криминалу министра Драгана Шутановца, његовог помоћника и кума Илије Пилиповића и директора Југоимпорта СДПР Стевана Никчевића, Прво основно јавно тужилаштво у Београду још није повукло оптужни предлог. Плаше мечку решетом!
Занимљиво је код овог поступка то што је тужилаштво узело у заштиту само министра и његове најближе сараднике, а није обзнаило и друге њихове саучеснике као оклеветана лица, као што је, рецимо, пуковник Жељко Савић, начелник Управе за снабдевање Министарства одбране, преко које је Шутановац и његова клика и врше велике пљачке.
Шутановац први одлази у затвор
(Текст објављен у Магазину Таблоид 24. 5. 2012.)
Пре скоро две године заменик тужиоца за организовани криминал Јован Јовановић наложио је Безбедносно-информативној агенцији (БИА) да спроведе предистражне радње ради утврђивања да ли организована криминална група пљачка Министарство одбране Србије, Војску Србије и јавно предузеће “Југоимпорт СДПР”.
У налогу тужиоца, који је више пута допуњаван, службеницима БИА дата су прецизна упутства коју документацију да изузму из архива поменутих установа.
У истрази која је трајала неколико месеци, испитано је око сто грађана, чије изјаве су узете за записник, а круг индиција и доказа затворен је тако да се очекивало да ће тужилац ставити и формални захтев судији за претходни поступак Вишег суда у Београду, ради одређивања притвора министру одбране Драгану Шутановцу, као организатору злочиначке групе, у чијем саставу је и његов помоћник и кум Илија Пилиповић, као и директор “Југоимпорта СДПР” Стеван Никчевић, а група има још око двадесет активних чланова. Удружени у ову злочиначку организацију, Шутановац и његова мафија опељешили су имовину Војске Србије и Министарства одбране за неколико милијарди евра!
Истрагу против министра Шутановца спроводиле су и стране обавештајне службе, пратећи његову активност у шверцу оружја и муниције.
Бескрупулозност ове организоване криминалне групе запрепастила је и међународну заједницу, која је више пута захтевала од бившег председника Србије Бориса Тадића – који је и сам, као министар одбране, опљачкао добар део новца – да Шутановца и дружину изведе на суд.
Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић спречавао је свог заменика Јована Јовановића да преузме кривично гоњење, правдајући се налогом са ”највишег места”.
Име Драгана Шутановца налази се на списку особа са несанираним кривичним досијеима, који је сачињен на основу праћења од страних обавештајних служби и достављен председнику Србије приликом прошлогодишње посете државне канцеларке Ангеле Меркел.
Одмах по конституисању Народне скупштине Србије, очекује се да ће на првој седници бити смењен тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић, што ће омогућити да и он буде ухапшен, а да се сви кривични досијеи проследе судијама за претходни поступак, ради одређивања притвора и брзог судског процесуирања.
Само од Шутановчеве мафијашке групе, очекује се, биће одузето више од милијарде евра, коју је ова група ставила на своје рачуне распродајом војне имовине, наоружања и муниције, као и корупцијом.
Доскорашњи министар одбране Шутановац ће вероватно бити први члан Тадићеве мафије који ће бити ухапшен. Потом ће уследити масовна хапшења ове опасне мафије која је опељешила Србију.
Весели Турци на тужном терену
“Kонверзија” аеродрома “Морава” код Kраљева, са зградом контроле лета, коштала је 25 милиона евра. У његовој “конверзији” (са војног на цивилни, прим. ред.), из својих стратешких разлога учествовала је држава Турска, којој је то у складу са интензивним активностима економског, културног (па и војног) повратка на овај део Балкана. Званично, у обнови тог аеродрома финансијски су учествовали и Министарство одбране Републике Србије, Министарство спољних послова, Агенција за контролу лета Србије и Аеродром “Београд”.
Такође званично, аеродром “Морава” је власништво Министарства одбране и Републике Србије. Али, незванично, она тога више није господар откако је ту потрошен и капитал државе Турске. Уз мало дипломатских вештина, Турци су помогли да ово “партнерство” буде другачије представљено. Наиме, амбасадор Републике Турске у Србији, на свечаности поводом “конверзије” аеродрома “Морава”, изјавио је да је тај пројекат симбол пријатељства Србије и Турске и да ће становништву јужног дела Србије (Бошњацима у Санџаку) бити знатно олакшано путовање у земље света. Што би ишли за Београд, ионако га добар део тога народа и не признаје за своју престоницу…
“…Уверен сам да ће се овај пројекат наставити и да ће у наредном периоду бити много више турских инвестиција у Србији…”, радосно је додао амбасадор Али Риза Чолак… Но, кад су у питању Министарство одбране Србије и скандалозни “пројекти” одлазећег министра, треба рећи да је све испало врло тужно.
Није на себи штедео, него на другима
Никада за мандата Драгана Шутановца није саопштено колико је коштао сваки његов министарски одлазак у унутрашњост, са свитом пратилаца, мада је познато да је у његовој пратњи редовно било најмање десет аутомобила са обезбеђењем, и да их је немилице експлоатисао, упркос мерама штедње о којима је знао да држи читава предавања.
подели овај чланак:
