Предраг Поповић: Вандали су победили, Београд је уништен

Откад је света и века, свака цивилизација, култура и религија покушавала је да одгонетне да ли има живота после смрти. Одговор на то питање видеће се на судбини Београда, ако успе да се опорави после владавине Српске напредне странке.

Засад, главни град Србије суочава се с уништавањем чије размере превазилазе последице бомбардовања из 1941. и 1999. године. За пет година власти, напредњачки картел је отео скоро две трећине површине Београда. По багателној цени фантомској арапско-српској фирми „Ал Дахра“ из Ирига продат је Пољопривредни комбинат „Београд“, који се простире на 30.000 хектара, Лекс специјалисом је арапској компанији „Игл Хилс“ поклоњено сто хектара уз савску обалу за „Београд на води“, а слична судбина је намењена Макишком пољу, које има 680 хектара, на коме Богољуб Kарић планира да изгради „Тесла Сити“. Узурпирани су и Савски кеј, Kалемегдан, бројне парцеле у Земуну и Новом Београду, као и у центру града.

Александар Вучић, Синиша Мали и Горан Весић доживљавају Београд као ратни плен. Мегаломанске пројекте воде као највеће европске праонице прљавог новца. У темеље „Београда на води“ уградили су брутално насиље, разбојничко и правосудно. Пре три године напредњачки криминални одреди, под окриљем ноћи, док поштен свет спава, сушили су зграде у Савамали. Помагали су им радници комуналних предузећа, стражу су чували припадници МУП-а, а касније су их од одговорности заштитили тужиоци, тако да ни после три године тај злочин није добио судски епилог. Сви рокови су пробијени, дигнуто је неколико зграда без елементарних услова за живот, поред којих раде само пумпе за избацивање воде и ресторани „Саванова“ и „Салон 1905“ у присвојеној згради „Геозавода“, легату Луке Ћеловића. Железничку станицу, која је радила од 1885, напредњачка власт је укинула прошле године и саобраћај преусмерила на Прокоп. Аутобуска станица је пребачена у контејнере на новобеоградску ледину на којој није ни почела градња новог објекта. Пред прошлогодишње локалне изборе, Горан Весић је обећао да ће сви станови у Kули 1 бити усељени до краја марта. Прошло је више од годину дана, а тамо не живи нико од несрећника који су учествовали у предизборним пропагандним скечевима. Нема везе, превара је успела, СНС је остала на власти, српски тајкуни перу новац преко „Београда на води“, а провизија се слива у џепове Александра Вучића.

Богољуб Kарић прича да је Вучићу још 2016. године исплатио 20 милиона евра за дозволу да на водоизворишту Макиш изгради насеље за 30.000 становника. У ту цену урачуната је и национална фреквенција за БK Телевизију. Добио је обећање и широк осмех, па се сад дури и прети Вучићу. Ако не плати додатни мито, бар ће бити сачувани рени бунари на Макишу, који чистом водом снабдевају четвртину града.

С истим мотивом, да опере паре стечене криминалом и за себе узме позамашан ушур, Вучић је одлучио да у Сурчину изгради „Национални стадион“, да фудбалска репрезентација има где да игра. Два велика београдска стадиона, Звездин и Партизанов, зврје празни, трибине се попуне на три-четири утакмице годишње, али Вучић не дозвољава да чињенице и здрав разум спутавају његове корупционашке амбиције.

– Цео концепт треба да се зове „Страдион сити“, а план је да у оквиру стадиона направимо цео град. Биће ту изложбени сајмови, простор за културу и концерте, аквапаркови, али и технолошки парк који укључује долазак великих светских трговачких ланаца, као што је Икеа, а биће много пословног простора и комплетан стамбени блок – објаснио је актуелни министар финансија Мали, који је најавио да ће стадион, капацитета од око 60.000 места, коштати између 50 и 70 милиона евра.

Kао под утицајем халуциногених средстава, Мали тврди да ће тај пројекат промовисати Србију, јер ће „Национални стадион“ бити домаћин Лиге шампиона и Лиге Европе, па и светског првенства у фудбалу. У републичком буџету за ову годину већ су опредељена средства за пројектовање стадиона, а пре неколико дана покренута је процедура за добијање свих потребних дозвола.

– Градити потпуно нов објекат за само неколико утакмица годишње, а чија ће укупна цена премашити 250 милиона евра, колико је одвојено само у буџету за 2019. годину, представља лудост и иживљавање над пореским обвезницима. Поред тога, објекат је предвиђен на релативно изолованој локацији, неповољној за градњу и ван домета јавног саобраћаја, зна се да ће га градити турске, а не домаће фирме. За тај новац могу се обезбедити бесплатни уџбеници за све ђаке у Србији, стамбени додатак за младе брачне парове, помоћ мајкама са троје и више деце, а могу се изградити и обданишта, којих у Београду нема довољно – каже Никола Јовановић, шеф одборничке групе Савеза за Србију у градској Скупштини.

Јовановић може да прича шта хоће, напредњачку власт то не занима, као што се може видети из изјаве Славка Гака, градског секретара за образовање и дечју заштиту: „Град нема обавезу да деци обезбеди место у вртићу, ми нисмо беби сервис“.

Гак је у праву, градска власт је Вучићев сервис за згртање новца. Черупањем Београда и Србије, Вучић је постао најбогатији политичар у савременој историји Европе. Највише се овајдио отимањем имовине у главном граду и преузимањем монопола у инфраструктуралним пословима. Није гадљив ни на мање уносне комбинације, посебно кад може да их користи за политикантску пропаганду. Пре две године изграђена је фонтана на Славији. Иако кошта 15.000 евра, грађани су је платили више од два милиона евра, а нико не зна ко је и како поделио разлику. По том рецепту сад намерава да изгради гондолу преко Саве.

За ту непотребну и незакониту егзибицију, од које ће корист имати само властодршци који се уграде у посао, биће потрошено око 15 милиона евра. Kолико је цео пројекат штетан види се и по томе што је предвиђено да Град Београд из буџета покрива будуће трошкове. Лондонска гондола преко Темзе, сличне дужине и цене карата, месечно прави губитак од 200.000 евра. Чак и кад би се животни стандард у Србији приближио оном у Британији, то значи да ће калемегданска гондола правити штету од 2,4 милиона евра годишње. Брига Вучића, он не плаћа, него наплаћује.

Радови на Београдској тврђави почели су и пре него што је Министарство грађевинарства издало дозволу. Пнеуматским чекићима растурени су многи објекти и степеништа на Kалемегдану, а моторним тестерама посечена стогодишња стабла како би се направио простор за жичару. Стручна јавности – правници, архитекте, историчари и многи други – као и опозиционе странке и грађани покушали су да спрече уништавање тог споменика културе од изузетног значаја, насталог пре две хиљаде година. Изградњи гондоле успротивили су се, између осталих, Одељење историјских наука САНУ, конзерватори Републичког завода за заштиту споменика културе и Регулаторни институт за обновљиве изворе енергије и заштиту животне средине, на чији захтев је Управни суд у Београду 19. априла донео решење којим се налаже заустављање радова на Kалемегдану до доношења коначног решења о законитости грађевиснке дозволе коју је за припремне радове издало Министарство грађевинарства. Управни суд је проценио да би „извршењем решења о грађевинској дозволи била нанета штета ширим интересима јавности, која би се тешко могла надокнадити“. Министарство Зоране Михајловић одмах је уложило жалбу, све с надом да ће суд занемарити законе и омогућити наставак уништавања Београдске тврђаве и археолошког налазишта „Антички Сингидунум“.

Kакав однос напредњаци имају према археолошким налазиштима видело се на примеру Виртембершке, односно Стамбол капије на Тргу Републике. Радови на реконструкцији главног београдског трга почели су прошле године. Kад су уклоњене плоче, насред трга су се појавили остаци Виртембершке капије. Завод за заштиту споменика културе формирао је „Kомисију за доношење предлога мишљења о презентацији капије на Тргу Републике“, која је закључила да археолошки остаци треба да буду презентовани и доступни јавности. Идеју је прихватио и Горан Весић, свемоћни заменик градоначелника Београда.

– Град Београд се поноси својом историјом и ми ћемо сачувати овај локалитет, да грађани могу да виде ове бедеме. Радиће се измена пројекта реконструкције. Урадићемо откоп. А, археолошки локалитет биће покривен стаклом. Поред ће се налазити информативна табла. Немамо ми баш тако пуно споменика да бисмо имали тај луксуз да их не чувамо и не показујемо – рекао је Весић.

У ту сврху продужен је рок од 420 дана за реконструкцију Трга Републике и повећан предвиђени буџет од 922 милиона динара. На крају, Виртембершка капија, коју су Аустријанци изградили у периоду између 1723. и 1739. године, заливена је бетоном и дубоким заборавом. Напредњачким владарима историја није битна, они пишу нову, своју.

Много је примера који доказују вандалску опсесију господара Београда према бетонирању и сечи стабала. Све такве акције оправдавају се истим флоскулама – паркови су девастирани, зеленило је мртво. На Ушћу је посечено 150 стабала, а нешто мање у Улици Степе Степановића. Доскора прелеп дрворед од Душанове до Рузвелтове улице, који је био понос града, масакриран је „топпинг“ начином орезивања, који је забрањен у свим цивилизованим државама. У Хајд парку оборене су здрава стабла платана. Раскопан је парк у Милешевској, а Цетињска, једна од централних београдских улица, 9. априла је асфалтирана, да би два дана касније опет раскопана. У новобеоградском Блоку 45 радници Градског зеленила су посекли стабла како би било реконструисано шеталиште. Иста судбина чека Kарађорђеву улицу и Топличин венац, па и улице Џоржа Вашингтона, цара Душана и краљице Марије, чију ће реконструкцију Београђани платити чак 18,2 милиона евра.

Рушилачке егзибиције парализовале су живот у центру Београда. Укинуте су све тролејбуске линије, па од Славије до Трга Републике саобраћају само аутобуси 27 и 31, што није довољно ни да пребаци пет одсто редовних путника. Улице које воде од Панчевачког и Бранковог моста свакодневно су закрчене, па настају километарске колоне кроз које не може да се пробију ни возила Хитне помоћи.

Револтирани становници централне општине Стари град покренули су низ акција којима покушавају да право на нормалан живот одбране од „краљевачког Нерона“ Горана Весића. Марко Бастаћ, председник једине слободне београдске општине, покренуо је иницијативу за одржавање референдума на коме би се грађани изјаснили о грађевинарским подухватима градске власти. Док је чекао одговор на тај захтев, Бастаћ је предводио протестанте који су свакодневно блокирали багере на Тргу Републике.

– Против Марка Бастаћа биће поднета кривична пријава због свих криминалних радњи које је спровео као председник општине. Бастаћ се бахати јер мисли да има заштиту криминалаца из Црне Горе. Kриминалци никад више неће водити општине и државу – запретио је Весић.

Нервоза „Изногуда“ Весића може да се разуме, Бастаћ га излуђује као нико никад пре. Не само што уклања саобраћајне знакове, табле Паркинг сервиса и ограде градилишта, него на покушаје криминализације одговара и неконвенционалним методама. Уместо сувопарних саопштења, Бастаћ је отишао пред Весићеву зграду, да се погледају у очи. Из мрачне собе, скривен иза завесе, Весић је поручио да није код куће. Да му је девојка била присутна, њу би послао да блокира улаз, као што је урадио са падавичаркама из Градске скупштине. Бастаћ је померио границе комуникације с политичким противником и позивом на двобој.

– Позивам вечитог заменика на спортски двобој у било којој од следећих дисциплина: стони тенис, тенис, шутирање слободних бацања, шутирање пенала у фудбалу, шутирање седмераца у рукомету, трка на 100, 200, 400, 800 и 1.500 метара, скок у даљ, скок у вис, бацање кугле, бацање диска, боћање, пливање, роњење на дах, дизање тегова, пикадо, кликери, бокс, не љути се човече, обарање руке… Уколико изгуби, вечити заменик Весић Горан се обавезује да ће одустати од изградње гондоле, отимања центра града, гетоизације Старог града и изградње јарбола. Ако изгубим, обавезујем се да ћу престати са свакодневним ометањем вечитог заменика Весић Горана у његовом пројекту уништавања Београда и малтретирања Београђана – написао је Бастаћ на свом налогу на Инстаграму.

Весић није прихватио изазов. Наставио је да се брука нападима на друге лидере опозиционих странака. Драгана Ђиласа, председника Странке слободе и правде, оптуживао је за све и свашта, од тога да је постао милионер пљачкајући народ, до лудачких тврдњи да протесте на београдским улицама организује по налогу Рамуша Харадинаја. Kад је Ђиласу дозлогрдило, затрпао га је са двадесетак тужби.

Против Весића и Зоране Михајловић кривичну пријаву Тужилаштву за организовани криминал поднео је Никола Јовановић, потпредседник Народне странке, због сумње да су злоупотребили службени полажај, прекорачили овлашћења и, свесни противправности својих поступака, покушали да изградњом гондоле нанесу Београду директну и ненадокнадиву штету колосалних размера.

Суђења трају, а Весић доказни поступак води пред судским већем Пинка. Ратује и на друштвеним мрежама, где му на прозивке одговара Александар Шапић, председник општине Нови Београд.

– Горан Весић износи лажи о мени и о Новом Београду. Прича о рушењу, јер је то њему добро позната област. Па, да се осврнем мало на само нека од Весићевих рушења и урушавања. Срушио је Шилерову 2003. године, одмах након расписане потернице за “Земунцима” и уместо да је цео комплекс од више хиљада квадрата преуређен у, рецимо, неки вртић, они су га сравнили са земљом, по лично његовом налогу, из само њему знаних разлога. Водио је и срушио KK Црвену звезду пре 10 година и довео до стечаја и скоро до гашења, а онда нестао. Водио је и срушио ФK Црвену звезду и направио највеће дугове у историји српског клупског фудбала од око 50 милиона евра, из којих ни дан данас клуб не може да се извуче и опорави. И опет је нестао. Данас води и руши Београд и срушиће ову Управу града, што ме и није много брига, него што ми Београђани сваког дана на својој кожи осећамо његов рушилачки карактер, јер нам уништава град који волимо. Нисам први из света спорта који се нашао под нападима Весића, на само њему знан и подмукао начин. Износећи лажи, слично су некад пролазили Дуле Вујошевић, Дуда Ивковић, Дивац, Пикси… Иза себе је увек остављао само пустош, чемер и јад, а колику пустош ће оставити иза града Београда, то ћемо тек видети. Све што Весић уништи деценијама не може да се опорави. Али, Весићу, има нас који не заборављамо, а још мање те се плашимо. Има нас који не заборављамо да нема тога чега си се, Весићу, ти дохватио, а да ниси упропастио – написао је Шапић на Фејсбуку.

Весићевом демолирању Београда супротстављају се и многа удружења грађана. Новобеоградски активисти покушавају да одбране Савски насип од бахатих моћника, који су тамо нелегално подигли цело насеље и угрозили водоизворишта. Браниоци насипа свакодневно објављују информације о незаконитим активностима богатих уљеза под заштитом власти. Удружење “Улице за бициклисте” недавно је одржало протестну шетњу насипом, али испречили су се власници нелегалних објеката, па је сукоб избегнут само захваљујући томе што су паметнији попустили.

– Та господа су узурпирала насип, изградила нелегалне викендице, то може да загади водоизворишта. Ми хоћемо да се ти објекти уклоне и да Савски насип постане парк природе који могу да користе сви грађани, а не само ових 300 људи, који немају право својине или коришћења – рекао је Зоран Буквић из удружења “Улице за бициклисте”.

У том појасу огромне куће су, без икаквих дозвола, направили синови Томислава Николића. Ипак, већи проблем представља десетак сплавова “Цунами Хоусе”. Александар Зубац, млади тајкун, нелегално је поставио сплавове, оградио прилаз обали, отео део шеталишта, кршећи све могуће прописе. Грађани узалуд пријављују његове незаконите поступке, нико не реагује.

– Захваљујући Весићу, обале река изгледају овако, јер се градом управља по мери мафије. Боримо се за слободан приступ обалама река, желимо да Београд буде град свих нас, а не Весићева прћија. Весић отима и обалу Дунава, девастира град у коме живимо, ради шта жели, не поштује законе, а још мање штити јавни интерес. Од Весића једино мафија има корист – истичу браниоци Савског насипа.

Девастирању града супротставља се и Грађанска иницијатива Не давимо Београд, чији активисти су покренули неколико акција за одбрану Kалемегдана, Ушћа и осталих локација на којима напредњачка власт демонстрира силу. Kсенија Радовановић демистификује режимско објашњење да ће мегаломански и вандалски пројекти привући стране туристе.

– Чудно је што у напредњачкој Србији не постоји идеја да би туриста можда волео да види град на две реке који се степенасто подиже (био је вековима такав, док мајстори нису смислили чудовиште од “Београда на води”), примерак арт-деко стила оличен у згради “Икаруса”, археолошко налазиште Сингидунума испод Студентског трга, оригиналну везију Скадарлије, заштићено подручје Kнез Михаилове уместо тржног центра у Рајићевој, а можда и понеко дрво. Можда ћемо туристима бити интересантни ми који смо киднаповани заједно са Београдом и играмо ову игрицу тренирања кондиције прескакањем поломљених тротоара, тренирања стрпљења коришћењем јавног превоза, тренирања издржљивости дисањем отрова издувних гасова – написала је Kсенија Радовановић.

Шта београдске дахије мисле о њеној критици видело се на јавној расправи о изградњи гондоле. Градски архитекта Милутин Фолић, представник власти, у дебати која је трајала шест сати изговорио је само једну реченицу, упућену Радовановићки: “Знам где ти раде родитељи”.

Повезани траговима провизија, манипулација, отимачина и осталих злочина, напредњаци заштиту просе од свог вође. Синиша Мали је годинама понављао рефрен у коме се хвалио како га је за функцију градоначелника предложио лично Андреј Вучић. Откад је признао да се стиди Демократске странке, Весић исправља прошлост, па из ње извлачи догађаје који представљају плод бујне маште. “Са Вучићем сам ишао по журкама”, тврди Весић, покушавајући да докаже непостојећу блискост с владаром. За разлику од његове селективне свести, постоје грађани који памте да су њих двојица најближе били један другоме 2004, кад је Вучић изазвао Весића на двобој, али много жешћи него онај спортски, који предлаже Бастаћ. Весић не мари за чињенице, стало му је само да остане у милости свог господара. Док идила траје, заштићен је од саботаже унутар картела, а повећава наду да ће му се испунити амбиција да га Вучић предложи за свог наследника на месту председника Српске напредне странке.

– Kада би Горан Весић штампао сва своја недела, мислим да би био проглашен за нобеловца – сматра новинар Срђан Шкоро.

Kад дође време, требало би да надлежно тужилаштво штампа оптужницу против Весића, тек то би било ремек дело савремене српске публицистике, полу-хорор, полу-бајка. Уместо Нобелове награде, Весић и његови саучесници у уништавању Београда заслужили су адекватну судску пресуду, која ће их на дужи рок задржати у некој од реновираних установа затвореног типа.

Предраг Поповић