Свестан да му се ближи крај, Александар Вучић тражи излазну варијанту. Америка, Русија и Кина не желе да му пруже уточиште. Неће да га приме ни пословни ортаци из Уједињених Арапских Емирата. Присиљен је да спас тражи у Латинској Америци, свеједно му је да ли је у Аргентини, Уругвају или Боливији. Док не припреми услове за бекство, Вучић наставља с пљачком Србије. Плен, отет из уста сиротиње, трпа у своје и у џепове својих кумова и саучесника из врха картела око Српске напредне странке.
Тестамент Александра Вучића има само једну реченицу: „Све што сам украо, остављам самоме себи”. А, украо је све што је могао.
Пљачком јавних ресурса и туђе приватне имовине згрнуо је више од двадесет милијарди евра. И то му је мало. Не намерава да стане.
Вучић најављује „тешку зиму, најтежу од 1944. године”. Неће бити грејања, хране и лекова, опет ће нам, као у време пандемије корона вируса, гробља бити мала. Кад процени да несташица, инфлација и глад не могу довољно да уплаше нормалне људе, Вучић запрети нуклеарним ратом. „Руси намеравају да освоје још четири града у Украјини. Онда ће да понуде примирје. Украјина ће, у договору са Западом, одбити примирје и тада ће почети нуклеарни рат. Већа је вероватноћа да ће доћи до нуклеарног рата, него да неће”, рекао је Вучић недавно.
У следећој реченици, након што је најавио трећи светски рат и смак света, Вучић је показао макету фудбалског стадиона који намерава да гради на некој ливади поред Сурчина. У тај пројекат уложиће 250 милиона евра. Држава, каже, има новца за национални стадион, на коме ће се играти три утакмице годишње, али нема за субвенције пољопривредницима, за лечење деце или храну за народне кухиње. Вучића не занимају муке опљачканих и осиромашених грађана, важна му је само провизија коју ће узети у пословима као што је изградња стадиона.
Кад би, заиста, почео глобални рат, док би нуклеарне бомбе падале на Србију, Вучић би, из неког подземног склоништа, издавао наређења да се настави са асфалтирањем или зидањем некретнина од кокаина. Ни по цену туђих живота не сме да се прекине прилив провизија Вучићу.
Осим грађевинским пројектима, Вучић пљачка народ дизањем цена свих роба и услуга. Исти дан кад је Влада Србије објавила да је гориво појефтинило шест динара, „Ласта” је цену аутобуских карата подигла за 40 одсто. Власт је одлучила да струја поскупи од 1. септембра за 6,5 одсто. Међутим, потрошачи су већ у августовским рачунима обавештени да морају да плаћају готово дупло већу цену тзв. субвенционисане зелене енергије. Уместо досадашњих 0,435 убудуће ће плаћати 0,8 динара по киловату. Дупла цена значи да ће дупло већу зараду имати Вучићев кум Никола Петровић, као и Ненад Ковач и остали власници мини хидроелектрана и ветро-паркова. Произвођачи зелене енергије већ су уништили еко-системе у стотинама река широм Србије, а сада ће за то добијати дупло више новца из џепа грађана. Ко се побуни против тога, изложен је правосудној тортури.
Александар Јовановић Ћута, народни посланик и лидер Еколошког устанка, недавно је у интервјуу за недељник Време говорио о катастрофалним последицама, које по животну средину остављају мини хидроелектране. Ћута је навео пример Вучићевог кума Николе Петровића, како му је држава дозволила да Црновршку реку стави у цеви, како би могао да производи субвенционисану електричну енергију. Петровић га је одмах тужио, захтевајући да му плати 200.000 динара надокнаде за душевне болове.
– Да би некој особи била нанета душевна бол неопходно је да та особа има душу. Пошто је овде реч о осведоченом гробару наших река Николи Петровићу, куму Александра Вучића, могу једино да му обећам да ће одговарати за сваку речицу коју је гурнуо у цев. Позивам Николу Петровића на ТВ дуел, да објасни грађанима Србије где је то нестала Власина и колико милиона евра је зарадио кад му је Зорана Михајловић потписала дозволе за убијање река и свега што живи у њима – рекао је Ћута Јовановић.
Петровић се нада да ће, кад падне напредњачка власт, моћи да се склони у Француску, у своју другу домовину. Вучић тражи неку удаљенију дестинацију. Пошто су отпале опције у Америци, Русији и Кини, покушао је да уточиште нађе у Уједињеним Арапским Емиратима. Међутим, ни тамо није добродошао. У недостатку бољих опција, Вучић је обновио идеју о бекству у Јужну Америку. Пре шест година је покушао да купи имање у Уругвају, али његов заступник Владимир Цвијан, није успео да то заврши. Уместо Цвијана, недавно је Никола Селаковић путовао у Боливију са задатком да купи латифундију на којој ће Вучић бити безбедан кад побегне из Србије.
Док не нађе мишју рупу, у коју ће покушати да се сакрије, Вучић ће наставити с пљачком Србије. У криминал је увукао чланове своје породице, бројне кумове и сараднике из врха Српске напредне странке и владајућег картела. Криминализовао је све око себе, али кад дође време за бекство, бежаће сам.
Плен ће задржати за себе, њима ће оставити могућност да беже свако на своју страну, или да на суду одговарају за заједничке злочине. На крају, ако икад умре, похлепу ће признати парафразом тестамента Пантелије Топаловића, све што је опљачкао оставиће самом себи. Ако га пре кремирања стигне правда, Вучић ће морати да се суочи с оптужницом за криминал и корупцију. За њега ће то бити смак света, а за Србију шанса за обнову.
