Милан Стаматовић је председник општине Чајетина. У последње скоро две године експониран је у јавности. Не због тога што му је власт давала на пијeтету, већ напротив.
Недавно је одлуком суда, донесена пресуда којом би морао да плати одштету локалном богаташу, који је без динара присвојио силне хектаре земље као и језеро у центру Златибора. Човек који је спречио отимачину од 2.213 хектара државног земљишта на Златибору, однео је прошле године победу на локалу против владајућег режима.
Како би се чуо глас истине у овом медијском мраку, када су у питању телевизијски канали са националном фреквенцијом, разговарала сам са господином Стаматовићем о тренутној ситуацији у Чајетини и о његовој кандидатури на предстојећим председничким изборима.
Господине Стаматовићу, суд је недавно донео пресуду у корист локалног богаташа, који је како сам претходно навела присвојио „Златибор турист“, силне хектаре златиборске земље, језеро у центру без уложеног динара. С обзиром на то да је овакав поступак пљачка астрономских размера јер ар плаца достиже цену од 50.000 евра, како је то могуће, односно ко је то одобрио?
– У својим изјавама, иступима и расправама, како јавним, тако и интерним, увек смо долазили до сазнања и до одговора садашњих приватних власника, да су они то стицали судским пресудама. Ми смо увек постављали питање, да ли неко има право судском пресудом да поклони срце Златибора, језеро које је народ кулуком градио и негде око 200 хектара земље. Увек смо то истицали као негативан пример неких дешавања данас у политици и у животу Србије. Оно што је неприкосновено и недодирљиво свуда у свету и у развијеним земљама је имовина. Статус имовине је јасан и ту нема нагађања. Ми постављамо једно основно питање и очекујемо одговор од садашњих или будућих власника, када су они то купили, наследили или стекли на било који начин. Нови термин који се уводи је правно следбеништво, јединствен је у свету и то је коруптивна терминологија коју наша држава актуелне власти аминује и неће да санкционише. Упозоравамо на ту чињеницу да ће на овај начин, ако то прође овде где смо направили „брану“, један позитиван светионик у Србији, који јавно истиче и оспорава овакав начин присвајања имовине . Ја сам као председник општине више пута сам због тога санкционисан од истог тог суда који је омогућио овим приватним власницима, да без плаћања накнаде дођу до богатства, како је то министарство рекло својим поништеним решењима, које има непроцењиву вредност. Тражимо да се реши статус те имовине, а то једино може Влада, може председник, држава и државне институције, суд, геодетска управа, министарства, они једини могу да исправе ову неправду, која није забележена у новијој српској историји.
Златибор је за Нову годину, забележио рекордан број туриста, преко 25.000 што је заиста фасцинантан податак. Туризам је грана која се највише шири у свету, а Ви сте то доказали на локалу, односно осећај за развој поменуте гране јер се на подручју Чајетине све више гради. Како сте то успели поред силних опструкција?
– Како бисмо направили повољан амбијент и унапредили једно место и инфраструктуру, потребно је да се ради плански и студиозно. Ми смо само на темељима наших претходника и Златибора као туристичког места прве категорије наставили да радимо оно што су они започели. Касније смо унапредили планску документацију, уредили инфраструктуру и створили повољан амбијент како би инвеститори могли да дођу и улажу. Позитивним одлукама у вези са накнадом за уређење грађевинског земљишта, пореских накнада које су у надлежности локалне самоураве, успели смо да створимо јасне и препознатљиве параметре који су доступни свим инвеститорима и нашим грађанима. Једна смо од ретких општина која има услужни центар и која је у правом смислу сервис грађана, а надалеко смо познати по ажурности када је реч о издавању потребне документације странкама. Мало недостаје да унапредимо електронску управу чиме би омогућили и инвеститорима са стране да се упознају са свим нашим одлукама и оним што им ми можемо понудити, као и са обавезама које их чекају, ако би се одлучили да инвестирају код нас. Све поменуто, плод је дугогодишњег рада и труда, поштеног односа према инвеститорима, нашим грађанима, према буџетским средствима и све то је препознато и дало резултате на дугорчном плану. Овај број гостију, само је плод рада и односа који је заступљен у општини Чајетина.
У локалу сте показали да када нема пљачкања општинског буџета, у ствари када се то недело сторнира, итекако има новца за развој привреде, за запошљавања и наравно подизање стандарда становништва. Реците ми који модел сте применили, да бисте дошли до овог циља?
– Само јавност у раду и транспарентност дају гаранцију доброг пословања. Могућност да сви наши инвеститори, туристи који долазе, могу да остваре увид у трошење средстава, оправданост инвестиција које смо покренули, даје гаранцију да ће бити резултата. Поштен однос и контрола буџетских средстава, као и јавност у раду, у најкрећем су гаранција да свака локална самоуправа може да искористи своје унутрашње ресурсе и да развија своју заједницу. Ми смо показали да домаћинским газдовањем и трошењем буџетских средстава , од једне девастиране општине од пре десет година, која је била више везана за производњу, а мање за туризам, направимо једану од најуспешнијих локалних самоуправа у Србији. Повезали смо производњу традиционалних производа са природним потенцијалима за развој туризма,у комбинацији са добрим проводом и разноврсним садржајима и добили туристичко место прве категорије. Свака локална самоуправа по нашем моделу може развијати своје потенцијале. Са поменутим смо успели и да увећамо буџет за 100 пута, што је реткост и у свету, па и у Србији.
Општина Чајетина улаже у околна села, тако што се врши изградња и асфалтирање путева до кућа, као и изградња вртића. Овакве инвестиције су напросто данас незамисливе, звуче као немогућа мисија, а Ви својим делима то оповргавате. На који начин је ово могуће?
– То је надоградња прављења амбијента за равномеран развој и урбаног и руралног дела општине.Некада су се становници у сеоским срединама бавили производњом традиционалних производа, а сада имају могућност да се уз то баве и издавањем смештаја. За то је било потребно уређење инфраструктуре, а све са средствима која се убирају на Златибору од уређења грађевинског земљишта, а уз правилно распоређивање истих на целој територији општине. Нисмо се ограничили само на границе наше општине, већ смо се трудили да промовишемо и развијамо дестинације и у другим општинама у суседству.
Нажалост, тренутно је велики застој у највећој инвестицији, гондола која кошта 13 милиона евра. Реч је о томе да је све исфинансирано из локалног буџета. Проблем је што република не одобрава грађевинску дозволу, а та инвестиција би била још значајнија за развој привреде и туризма. Да ли је могуће тренутно исту добити?
Славица Мојсин
– На овом примеру показује се сва апсурдност политичке ситуације са републичког нивоа и бахатост силе владајуће коалиције, која мисли да може све политичким притисцима, притисцима државних институција и инспекцијама да санкционише све оно што је добро, а са циљем да се покаже да људи из других политичких опција нису толико или нису довољно добри према њиховим критеријумима. Ми смо показали управо супротно, да није морање бити део владајуће коалиције, а да се могу направити добри резултати. На тај начин се прави негативна селекција кадрова. Према политичкој припадности, морале би се доносити и неке одлуке на локалном нивоу које су на штету локалног становништва, само ради задовољења политичких потреба централе, ми то никада нисмо радили. Радимо у интересу наших грађана и ако се то уклапа у планове и програме наше државе, уклапа се. Гондола је пројекат од националног интереса, на жалост, одговорни људи за развој планова и државе Србије то нису препознали и верујем да ће политичку цену тога морати да плате на наредним изборима.
Желите да аеродром „Поникве“ у Ужицу претворите у цивилни , општина је вољна да да 5 милиона евра, што би још више унапредило туризам ове области у Србији. Међутим, власт у Ужицу то не дозвољава јер је аеродром на њиховој територији. Замисао је да ауто-пут за Црну Гору иде преко Златибора. Власт је то онемогућила, те траса иде од Ивањице преко Пештерске висоравни. Реци те ми нешто више о овоме.
– У својим настојањима и пословима, више пута смо показали и доказали да размишљамо глобално, а не микро и локално. Овде се у Србији све своди на микро и лично. Ми показујемо да све ово што радимо, радимо шире и када је реч о аеродрому Поникве, као и другим регионалним пројектима, размишљамо даље и шире, гледамо у будућност. И на овом примеру се показало да актуелна власт , како на локалном, тако и на републичком нивоу „држи главу у песку“ и не види шта се дешава у околини, јер чини се да нису у реалном свету.
Радите на развоју целог региона, да ли имате подршку Нове Вароши, Пријепоља и Прибоја?
– Нама је најважнија подршка локалног становништва из тих општина. Да ли ће њихови политичари препознати наше напоре да се регионално развијамо, то је на њима. Регионални развој за све нас би био бољи, али не желим да се мешам у њихову политичку ситуацију и опредељење њихових грађана. Грађани најбоље препознају да ли политичари раде у њиховом или у свом личном интересу.
Да ли сте и даље члан Српске народне партије јер не наилазите на подршку Ненада Поповића? Обојица излазите самостално на изборе. Шта бисте Ви као председнички кандидат понудили Србији? Шта сматрате да Вас издваја од осталих?
– Још увек сам члан Српске народне партије. Заступам програмске циљеве и све оно што је приликом оснивања партије на Златибору било зацртано као идеја, план и програм за развој Србије. Реч је о основним циљевима, да смо против уласка у Европску унију, за чвршћу сарадњу са тржиштем Руске Федерације, за децентрализацију и опоравак српске економије, очување традиционалних вредности, Републику Српску, Косово, за четири стуба за која се у свом програму увек залажем, а то су нација, вера, култура и традиција. Мислим да од тога нећу одустати.
Ако се нешто промени у том програму, ако председник СНП-а Ненад Поповић мисли да треба да подржи Српску напредну странку или њене кандидате који се отворено залажу за улазак у Европску унију и кажу да она нема алтарнативу, онда то више нису исти програмски циљеви. Ми онда одступамо и шаљемо лошу поруку нашим бирачима који су подржали програм партије и људе који се залажу за поменуте идеје.
Оно што ме издваја од других кандидата је чињеница да сам једини кандидат на српској политичкој сцени који има дугогодишњи рад и искуство у овим пословима, а све са добрим резултатима. Мој став по појединим питањима као што су борба против корупције, очување националних интереса, очување националне економије, је познат. Отворено се залажем за доношење закона о испитивању порекла имовине, за уређење катастра непокретности и да сви данас у Србији покажу и пруже доказе како су стекли огроман иметак и капитал, као и да они који то не могу да докажу плате обавезе према држави. Мој интерес није да се затварају велике компаније које запшљавају велики број радника, али уколико нису платили обавезе, то морају учинити. Има сигурно озбиљних компанија у приватизацији које су показале да може да се успешно ради и у Србији.
Оно што се неко обогатио уз помоћ политике и политичара, на народној несрећи и његовој необавештености , сигурно ћу и као кандидат за председника или ако будем изабран, оспоравати.
Ја сам показао један другачији пример. Неретко се у Србији дешава да политичари док су у опозицији причају једно, а када дођу на власт раде друго. За петнаест година колико сам на власти показао сам да не одустајем од својих циљева и идеја. Моја дужност и обавеза јесте, захваљујући дугогодишњем раду и континуитету који сам стекао и видео где се доносе законе на штету државе, где се крши Устав, да на то скренем пажњу. Отворено сам говорио о томе. Нисам од оних који критикују само када оду са власти, већ сам у континуитету указивао на лоше законе и лоше последице. Сигурно нећу разочарати своје бираче, а овај потенцијал који има општина Чајетина и Златибор, може да се пренесе на целу Србију, јер општина је држава у малом.Ако неко бележи упешне резултате, увећа буџет за 100 пута, нема разлога да то не поновим и на републичком нивоу, као председник државе.
Србин.инфо
