Председник Европске комисије Јункер на кварно отвара врата за ГМО индустрију у ЕУ

Пет највећих европских организација за заштиту човекове околине на челу са Гринписом осули су паљбу на председника Европске комисије (ЕК) Жан-Клод Јункера оптужујући га да припрема удар у интересу индустрије генетски модификоване хране (ГМО) тако што ће дозволе за увоз и узгајање издавати свака држава чланица ЕУ посебно.

То је потпуно супротно обећању које је Јункер дао уочи избора за функцију председника ЕК у јулу прошле године најављујући да је недопустиво да комисија издаје дозволу за увоз нових ГМО култура уколико је већина држава ЕУ против тога.

Издавање дозвола за увоз ГМО била је хронична главобоља ЕК јер је за то по важећим правилима била потребна сагласност већине чланица ЕУ, што је било тешко постићи. Зато ће Европска комисија 22. априла предложити да се установи нови систем по коме би она издавале дозволе за увоз ГМО културе кад она добије дозволу Агенције за безбедност хране, базиране у Парми, у Италији. Двотрећинска сагласност држава ЕУ више неће бити потребна. Ако нека држава неће да увезе – не мора, али оне које хоће моћи ће то да учине.

Србија још чиста

Ниједна држава чланица Светске трговинске организације укључујући ЕУ не може да забрани промет ГМО. Државе ЕУ, међутим, могу да забране узгајање ГМО и донесу законе о обавезном видљивом етикетирању таквих. У свету су законом забрањени промет, гајење и продаја ГМО само у Бенину, Замбији и Србији.

Лобисти Монсанта у Бриселу

Уколико предлог буде прихваћен, Европска комисија би ускоро могла да изда дозволе за ГМО културе које већ имају дозволу Европске агенције за безбедност хране, али су дуго блокиране због неслоге држава ЕУ и изостанка већине. Реч је о 19 генетски модификованих прехрамбених биљака и две врсте цвећа.

Предлог Европске комисије за децентрализацију система одлучивања значи да ће одлуку о томе шта ће се наћи у европским тањирима одлучивати група такозваних експерата чији морал није на високој цени.

У интервјуу за “Вести” прошле године тадашњи известилац за ГМО у Европском парламенту (ЕП) Корин Лепаж тврдила је да су сви стручњаци из Агенције за безбедност хране финансијски повезани с индустријом хране и раде за њене интересе.

– Панелом стручњака 2012. председавао је Хари Куипер. Он је у исто време био координатор пројекта Интрансфуд, који је финансирала биотехнолошка индустрија. Куипер директно ради на остварењу Монсантовог (америчка компанија која производи ГМО) крајњег циља. А то је да се у Европи као у САД изједначе природни и ГМО прехрамбени производи – рекла је Лепаж и упзорила да су велике групе за производњу хране ушле у европске институције, да диктирају правила игре, параметре експеримената и остало како би им дозволе биле издате.

За сада је биланс ГМО лобиста у Бриселу прилично мршав. Само једна врста ГМО кукуруза, и то Монсантова, добила је дозволу за узгајање у ЕУ. У Шпанији је посејано 110 хиљада хектара Монсантовим кукурузом, у Португалу 9.000 и у Чешкој 3.000. Педесетак ГМО биљака има дозволу за увоз у ЕУ и користе се углавном за сточну исхрану.

Клонирано месо без етикете

Према важећим правилима, купац меса у ЕУ не може да зна да ли је реч о стоци која је храњена ГМО јер продавци немају обавезу да то назначе на етикети. ЕУ сваке године увезе између 300.000 и 500.000 тона говеђег меса које потиче од клонираних врста из САД и Аргентине.

Пошто нису успели да освоје ЕУ, где су државе углавном очувале своје оранице од ГМО, лобисти америчке прехрамбено-хемијске индустрије рачунају да ће бити успешнији ако гурају послове у свакој држави посебно. При том, у депешама које се могу прочитати на Викиликсу, америчке амбасаде имају задатак да промовишу интересе ГМО-индустрије као државне интересе САД.

Гајење у 29 држава

Гајење генетски модификованих прехрамбених биљака дозвољено је у 29 држава света. Укупна површина, засејана претежно сојом, кукурузом, памуком и уљаном репицом износи око 160 милиона хектара, од чега у САД 43 одсто, Бразилу 19 и Аргентини 15 одсто.

Јункеровим намерама нико није изненађен, иако ради супротно од онога што је најављивао. Јункер је 20 година био министар финансија Луксембурга, у време кад је ова минијатурна држава развила праву индустрију утаје пореза за стотине највећих светских корпорација. Луксембург је од провизија постао богат као Катар, а Јункер је стигао до функције председника ЕК.

Високо међу приоритетима његовог мандата налази се и потписивање трансатлантског уговора о бесцаринској зони са САД познатог под именима ТАФТА или ТТИП које је Хилари Клинтон назвала “економски НАТО”. Предлог за децентрализацију одлучивања о увозу ГМО у ЕУ само је део припрема за реализацију овог уговора којим ће САД прогутати Европу.

Н. Јокић – Вести