Председнику, премијерки и министрима три пута већа плата

Уредба о коефицијентима, која би требало прецизно да дефинише колико ће износити плате запослених у државној управи, биће усвојена до краја септембра. Овај рок постављен је у програму који је наша влада потписала с Међународним монетарним фондом.

Према аранжману, који се стручно зове Инструмент координације политике (ПЦИ), дефинисано је да од 1. јануара коначно почне да се примењује Закон о систему зарада у јавном сектору. Овај пропис усвојен је још почетком 2016. године, али је његова примена до сада одложена два пута, јер у међувремену нису били усвојени сви подзаконски акти. У Министарству државне управе и локалне самоуправе потврдили су за „Политику” да ће предлог уредбе бити готов до краја септембра.

Медији су већ објавили предлог радне верзије о коефицијентима, према којој ће плате лекара специјалиста бити веће за 15 одсто, а медицинске сестре имаће за 12 одсто веће зараде.

– То не значи да ће наставнику или лекару плате бити увећане тог момента, већ значи да ће бити у систему у којем ће повећање, када се за то стекну услови, бити могуће, реално и правично. Релативна промена односа у коефицијентима схваћена је и као раст или смањење плата, што није тачно. Повећање плата зависи искључиво од стања у буџету, те ће, сходно томе, плате и даље бити онолике колико пара има у буџету – објашњавају из Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Додају да нови коефицијенти неће важити за запослене у јавним предузећима јер, како кажу, те компаније нису у надлежности ресорног министарства.

– Увођење таквог система обавља се у сарадњи с надлежним државним органима, али и у редовним консултацијама са синдикатима. Доћи ће до транспарентнијег, правичног и упоредивог система зарада, што је важан сегмент у управљању, како кадровима, тако и финансијским средствима – кажу у министарству.

Плате у јавном сектору тренутно се формирају према чак 23 различите основице, више од 500 основних коефицијената и више од 200 додатака на основну плату. Промене ових елемената најчешће се спроводе арбитрарно, увећање плата превазилази могућности привреде да их финансира а поједини сектори неоправдано се фаворизују.

Фискални савет направио је и свој предлог коефицијената. Према речима Владимира Вучковића, члана ове независне институције, основица ће тек бити дефинисана законом, а у савету су пошли од претпоставке да она износи 25.000 динара.

– На основу те основице ми смо направили наше калкулације, што значи да није реч о прецизним износима зарада после 1. јануара, већ само о релативном односу између плата запослених у државној управи – каже Вучковић.

Систем зарада сада је потпуно неуређен, плате се утврђују без објективних критеријума, на основу више десетина различитих основица и стотина коефицијената. Последице су различите зараде за исти рад и једнаке плате за различите послове, наводе у Фискалном савету. Потпуно су нарушени и односи између зарада у различитим деловима државног сектора и унутар њих, тако да се неретко за иста занимања и рад исплаћују зараде које се разликују и до 70 одсто.

– Још једна добра илустрација неуређености постојећег система зарада јесте то што постоје примери једнаких или мање захтевних послова који се више плаћају, па је тако зарада библиотекара већа од зараде наставника. Постоје и послови који се плаћају исто, иако се евидентно разликују по сложености: самостални саветник у државној управи има исту нето зараду као универзитетски професори на појединим факултетима – наводи се у извештају савета.

Одговарајући распон између највишег и најнижег коефицијента био би 12, предлог је Фискалног савета. То би значило да је највећа основна зарада 12 пута већа од најниже зараде. У суседној Црној Гори, на пример, 12 је највећи коефицијент.

Министар Бранко Ружић истакао је недавно да је разврставање радних места Сизифов посао. Они који раде више биће награђивани кроз систем корективних коефицијената, који су такође у припреми, додао је.

Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс