Два посматрача руске Централне изборне комисије пратиће рад бирачких одбора на изборима за председника Србије 2. априла, потврђено је на седници Републичке изборне комисије.
Претходно су из Оебса саопштили да због малог временског распона од расписивања избора до дана гласања нису у могућности да организују посматрачку мисију у пуном капацитету већ да ће пратити само посебне аспекте изборног процеса као што су правни оквир и медијско извештавање. Другим речима, представници Оебса неће обилазити биралишта.
Део опозиционог јавног мњења је то дочекао као жмурење Европе на потенцијалну изборну крађу, поготово што се још нису рашчивијале нерегуларности са прошлогодишњих парламентарних избора попут тзв. бугарског воза, куповине гласова или више од 15.000 фалсификованих изјава грађана за седам изборних листа.
Председнички кандидат Вук Јеремић каже “да се може свашта очекивати”, али да ипак не очекује изборну крађу јер ће “то бити веома тешко онима који су намеравали да то учине”.
Оебс је прошле године за парламентарне изборе у Србији послао 12 посматрача. Имао је дугорочне посматраче који су месец дана били у Србији, анализирајући предизборни циклус док су на сам изборни дан били расподељени по регионима и обилазили бирачка места, распитујући се да ли има проблема и неправилности.
Грађани на стражи
Црта-Грађани на стражи су иста група али су организовали су се тако да ове године на репрезентативном и случајном узорку од 450 бирачких места имају два посматрача. Њихови посматрачи ће пратити и бројање и с подацима о томе ко је колико добио гласова обавештавати штаб, а они ће те податке поредити с резултатима које објављује Републичка изборна комисија.
Сада ће имати експертски тим од осморо људи, тако да се смањује шанса да се документују и забележе неправилности.
– Избори грађанима представљају једини процес где могу да кажу своје мишљење ко ће их водити и за какву се политику залажу, а све наведене околности нас доводе у зебњу да је овај процес угрожен – указује Раша Недељков, шеф посматрачке мисије Црта – Грађани на стражи.
Поред изостанка Оебса у пуном капацитету, овог пута су контролне активности смањиле и домаће институције попут Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Агенције за борбу против корупције.
Сад је главни терет на невладином организацијама које су се пријавиле за посматрање избора, али питање је колики ће бити ефекат њихових извештаја ако се ништа значајно, како примећује Недељков, није унапредило и исправило ни кад је реч о пропустима и недостацима на које је Оебс указао у извештају с прошлогодишњих општих избора у Србији.
Агенције жмуре
Агенција за борбу против корупције је за једну трећину свела број контролора који ће бити задужени за прикупљање података о трошковима кампања председничких кандидата. То су правдали чињеницом да се сада одржавају избори за председника, док су прошле године били парламентарни, покрајински и локални.
Ј. Арсеновић – Вести
