С. БУЛАТОВИЋ | 08. август 2011. 20:55

Последњи подаци НБС показују да је у блокади чак 64.518 правних лица и предузетника, а она је „тешка“ 2,2 милијарде евра

БЕЗИЗЛАЗНА бесконачност. Тако би укратко звучала оцена ликвидности српске привреде. Последњи подаци Народне банке Србије показују да је у блокади чак 64.518 правних лица и предузетника у Србији, а она је „тешка“ 2,2 милијарде евра. Дуг српских предузећа, што домаћим, што страним банкама, већ годинама стагнира на нивоу од око 19,7 милијарди евра.

У Србији је запослено 1,77 милиона људи. Од тога око пола милиона ради у јавном сектору. Прилично груба рачуница показује да сваки од 1,27 милиона запослених у приватном сектору „на врату“ носи по 15.511 евра дуга српске привреде. Уз просечну плату од око 345 евра, значи да би се кредити исплатили када нико од запослених ни динара плате не би добио пуне три године и девет месеци.

Рачуница економисте Мирослава Здравковића показује да када се дугу привреде дода и јавни дуг државе долазимо до цифре од укупно 37,1 милијарду евра. Када се она распореди на све запослене у земљи, показује да на свакоме од нас „припада“ по 17.728 евра дуга, што послодавца, што државе.

– Од фебруара 2009. године до сада имамо потпуну стагнацију кредита привреде – каже Здравковић. – Прекогранични кредити су мањи за око 2,5 милијарди евра, али су зато за толико порасли субвенционисани домаћи кредити. И укупан дуг стагнира на ниову од око 19,5 милијарди евра. Податак о укупној неликвидности привреде не открива много.

Чињеница је да је у Србији скоро немогуће прекинути ланац дуговања. На првом месту су дугови наручиоца послова и услуге. Просечни рок наплате је 128 дана. Највећи наручилац послова у земљи је сама држава, а она, локалне самоуправе и јавна и комунална предузећа, приватном сектору дугују око милијарду евра.