Иницијатива предузетника у Србији предложила је Влади Србије пакет мера које представљају минимум за “колико-толико” нормалан наставак рада предузетника, микро, малих и средњих привредних субјеката.
Члан Иницијативе предузетника Слободан Милосављевић је рекао да је она основана 9. априла, због последица ванредног стања по привреднике и окупља око 1.500 чланова.
У Иницијативи предузетника наводе да се боре за 630.000 радника који раде у приватном сектору и остварују најмање 40 одсто БДП-а Србије.
У Иницијативи наводе да је сада потребан такав пакет мера који ће имати “право и непогрешиво дејство”.
Потписници Иницијативе су, како кажу, управо људи са терена, који се свакодневно у вођењу својих фирми, сусрећу са разним реалним околностима, добрим или лошим.
Апелују да Влада РС добро послуша њихов глас, како истичу, не у смислу покушаја да се наметне било какав захтев, већ помоћи да се нађе најбољи и најделотворнији пакет мера. Хитне и конкретне мере, кажу, треба да омогуће предузетницима да преживе овај период, да се заустави даље затварање фирми и отпуштање запослених, али и створе услови за нормализацију пословања.
Предлог мера, како наводе у Иницијативи, не садржи само тражњу од државу, већ и пружање помоћи држави у решавању акутних проблема, пре свега прекид тренда раста незапослености, заустављање гашења и одржање ликвидности привредних друштава. За предузетнике и привредне субјекте у приватном сектору предлажу се краткорочне олакшице.
Поред осталог, да личне дохотке запослених – радника и чланова, оснивача, финансира Влада РС у нивоу 100 одсто минималне нето зараде за месец, а обрачунски период финансирања су месеци захваћени ванредним стањем плус три месеца након престанка важења ванредног стања. Сви запослени би у наведеном периоду били пријављени на нивоу минималних нето зарада, и послодавци би приходе које тада остваре могли да усмере у оздрављење фирми.
Предлаже се и да се сви предузетници ослободе плаћања пореза и доприноса на зараде свих запослених на нивоу од сто посто, у месецима ванредног стања и три месеца по престанку, као и комуналних такси и осталих локалних намета. Предлаже се и одлагање наплате закупнина и репрограмира почев од првог септембра 2020. године на период од минимално три месеца.
Средњорочне олакшице су, предлажу, у виду ;кредита по стопи до један одсто годишње камате фиксно са субвенцијама државе. Ниво субвенција треба да се одреди у зависности од нивоа штете изазване грани привреде. Грејс период би био 12 месеци, а отплата до 36 ; месеци после грејс период у зависности од висине кредита. Предложене су и олакшице држави, краткорочне и средњорочне.
Фирме и предузетници су у обавези да у року од 15 дана врате све запослене које су отпустили на посао односно да ефективно доведу број запослених на стање које им је било на дан 29. фебруар.
Међу средњорочним олакшицама држави су увећање броја запослених у складу са процентом субвенција, те уколико су оне 10 одсто, онда је обавеза послодавца да у року од 30 дана запосли исти проценат нових радника, и одржава тај број запослених лица до краја исплате кредита. За непоштовање следило би враћање субвенција плус камата по стандардним стопама.
Бета
