Н А Р О Д Н А Р Е З О Л У Ц И Ј А
о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије
– Подсећајући српски народ у земљи и расејању и све грађане Србије, као и релевантне међународне чиниоце, на више резолуција Народне скупштине којима се потврђује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије укључујући у то и територију покрајине Косово и Метохија, онако како стоји у Уставу Републике Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Организације уједињених нација,
– Имајући у виду реалну опасност која се надвила у минулом периоду као резултат чињења државних органа, и посебно након учесталих најава председника Републике као и чланова Владе, да ће се у склопу преговора са косовским Албанцима приступити потписивању „Споразума о нормализацији односа“ или документа, односно уговора сличног назива и садржаја са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ под покровитељством Европске уније, који ће имати снагу међународног „мировног уговора“ као финалног акта о завршетку рата 1999. године, чиме би се у име Републике Србије озваничила и посредно или непосредно признала „република Косово“ и извршило ампутирање тог дела територије Србије,
– Стављајући до знања свим међународним чиниоцима да Република Србија, српски народ у целини и сви њени грађани, поштујући Повељу УН, бројне важеће резолуције, декларације и међународне конвенције, затим Завршни акт КЕБС-а из Хелсинкија 1975. године, и свој Устав, имају право и обавезу да се легалним и међународно правно признатим средствима супротставе наведеном, све изгледнијем развоју догађаја,
– Изражавајући спремност да у постојећој ситуацији, а нарочито након потписивања „Бриселског споразума“ и пратећих докумената од 2013. године и надаље, као и осталих споразума или договора потписаних пре 2013. и спроведених у пракси, којима се угрожава територијални интегритет Републике Србије, да допринесе мирном и споразумном решавању овог питања на основу начела и норми међународног права у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН и свог Устава, а то је „суштинска аутономија“ или „самоуправа“ на простору покрајине Косово и Метохија у оквиру уставног поретка Републике Србије, а не „република“ односно „независна држава“ или било какав облик устројства који би имао државне или атрибуте делимичне или потпуне самосталности,
– Очекујући од државних органа Републике Србије да безпоговорно и без изналажења било каквих изговора као што су: европске интеграције, регионална сарадња, мировна политика, економски развој, инвестиције и слично, као и наводни притисци разних светских сила, организација или утицајних појединаца, што је, иначе, строго забрањено Резолуцијом 2131 Генералне скупштине УН од 1965. године, да предузму одговарајуће државне мере и обезбеде слободу и равноправност за све грађане и територијални интегритет Републике Србије у њеним међународно признатим границама,
– Српски народ и грађани Србије бранећи част, достојанство, историјске тековине, духовне светиње на простору Косова и Метохије и достигнути државотворни ниво гарантован Повељом УН, као и важећим резолуцијама, декларацијама и конвенцијама, које имају апсолутну супремацију како у међународним односима тако и над унутрашњим законодавствима држава чланица Организације УН, којима се подробно регулише мир и безбедност у свету и поштовање међудржавних граница, те међународно признати достигнути нивои који су учвршћени бројним мировним уговорима у даљој и ближој прошлости, подсећа да су та права у случају Републике Србије у вези са Косовом и Метохијом, гарантована мировним уговорима и споразумима почев од 1912. године па надаље, све до Војно-техничког споразума из Куманова 1999. године и Резолуције 1244 као акта „примирја зараћених страна“, којима је од стране свих релевантних међународних чинилаца и нарочито великих сила потврђено, да територија покрајине Косово и Метохија трајно и неотуђиво припада Републици Србији,
– Констатујући да политичке странке, разни покрети и удружења грађана, као уставна категорија, чија је улога да демократски обликују политичку вољу грађана и заступају њихове државотворне интересе, не чине довољно или су потпуно пасивни, а неретко повлаче погрешне или неадекватне политичке потезе у борби за очување територијалног интегритета Републике Србије, те да у вези са тим, упорним учествовањем у изборним процесима зарад партикуларних интереса дају легитимитет, легалитет и пресудну политичку снагу коалицији странака на власти, која је евидентно противуставно присвојила сувереност од грађана и мимо Резолуције 1244 и Устава, и у околностима подређености у међународним односима, спроводи преговоре са сепаратистичким властима у циљу такозване нормализације односа са „Косовом“,
На основу напред наведеног а у складу са чланом 2. Устава Републике Србије који утврђује да „сувереност потиче од грађана“, која се може остваривати уставним институтом под називом „народна иницијатива“, српски народ у земљи и расејању широм света, заједно и равноправно са свим грађанима Републике Србије, доноси с пролећа 2018. године,
НАРОДНУ РЕЗОЛУЦИЈУ
о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије
1. Налаже се председнику Републике, Народној скупштини и Влади Републике Србије да обуставе даље преговоре са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ који се воде под покровитељством Европске уније и да предузму расположиве државне мере како би се зауставила примена обавеза преузетих „Првим Бриселским споразумом“, као и одлуке, споразуми и договори, пре и након 2013. године, којима је угрожен територијални интегритет Републике Србије на простору покрајине Косово и Метохија.
2. Забрањује се председнику Републике, председнику Владе или било ком државном функционеру, да прихвати својевољно или под стварним или наводним притиском, или у било којим другим околностима, а затим у име Републике Србије потпише „Споразум о нормализацији односа“ са сепаратистичким властима „Косова“, или било који други документ који би имао снагу и обележје „мировног споразума“ или неког другог међународно признатог уговора, чиме би та квази држава у потпуности заживела уз посредовање и гаранције Европске уније и осталих међународних чинилаца.
3. Обавезују се представници државних органа из тачке 1. и 2. ове Народне резолуције, да предузму расположиве мере према Савету безбедности и Генералном секретаријату УН, захтевајући да се преговори са косовским Албанцима наставе искључиво на основу садржаја и у духу Резолуције 1244, којом је регулисано и гарантовано право тој националној мањини на „суштинску аутономију“ или „самоуправу“ у оквиру уставног поретка Републике Србије која има суверенитет над покрајином Косово и Метохија као делом своје територије.
4. Захтева се од највиших државних органа да званично признају или констатују фактичко стање „ратне окупације дела територије“, покрајине Косово и Метохија, као међународноправног института регулисаног правилима међународног ратног права о окупацији која су садржана у „Хашком правилнику о законима и обичајима рата на копну“ од 1907. године, који је придодат „IV хашкој конвенцији“, и о томе обавесте међународну заједницу, пре свих Савет безбедности и Генерални секретаријат УН, како би се прецизно дефинисало стварно стање на терену и обезбедила припадајућа значајна заштита српског и осталог становништва на простору Косова и Метохије, предвиђена Хашким и другим конвенцијама, од својевољног поступања окупационих војних снага и њихових паравојних и парабезбедносних савезника и других агресивних група на територији, и заштитила имовина Републике Србије.
Ово тим пре што је у више наврата након престанка борбених операција и обуставе оружаних дејстава у рату 1999. године, првобитно субверзивним и подмуклим поступањем а на крају и директно, 2008. године, изигран и прекршен међународноправни институт „примирје“, потписан у Куманову под називом „Војно-технички споразум“ а затим потврђен Резолуцијом 1244 СБ УН, који се сматра дефинитивним обустављањем борбених операција.
5. Забрањује се државним органима и представничким телима, пре свих Народној скупштини, да покрећу иницијативу, врше пропаганду или било који други масовни утицај, а затим и распишу евентуални референдум или други облик јавног изјашњавања, којим би се грађани директно или индиректно, то јест прикривено у склопу изјашњавања о промени Устава Републике Србије или решавања сличних питања, навели, довођењем у заблуду, да се опредељују о територији покрајине Косово и Метохија и њеном уставном статусу у оквиру уставног поретка Републике Србије.
6. Ставља се на знање највишим представницима државних органа Републике Србије, као и свим релевантним међународним чиниоцима, на првом месту Савету безбедности УН, да ће се у случају игнорисања захтева и налога из Народне резолуције од стране напред наведених државних органа, а посебно уколико у било ком виду потпишу са властима сепаратиста на Косову и Метохији „Споразум о нормализацији односа“ или сличан документ по форми и садржају, који одступа од Устава и Резолуције 1244, а којим се одричу територијалног интегритета Републике Србије на простору покрајине и признају било који вид сецесије, односно ампутацију наведене територије, да српски народ у земљи и расејању и грађани Србије, неће признати такав акт, унапред га проглашавајући противуставним и криминалним чињењем за које је предвиђено кривично гоњење према Глави двадест осмој Кривичног законика Републике Србије.
7. Са садржајем Народне резолуције, резултатима потписивања и израженој политичкој вољи у вези територијалног интегритета властите државе, званично упознати широку јавност а пре свих Народну скупштину, председника Републике, Владу Србије и друге државне органе, националне институције, политичке странке и покрете, као и међународне чиниоце, пре свих Савет безбедности и Генерални секретаријат УН, затим ОЕБС, Европску унију и друге светске организације, констатујући да ће се изражена воља и одлука носиоца суверености, српског народа и осталих грађана Србије, применити у пракси.
Уколико се воља потписника Народне резолуције буде игнорисала од стране актуелних државних органа и не буде спровела одмах или у разумном року, примена исте ће уследити када се стекну политички и безбедносни услови, односно када се изврши промена власти и држава Србија ослободи статуса подређености у међународним односима, наметнутог од стране трансатлантских сила и разних глобалистичких организација и тела.
Саставни део Народне резолуције су заштићени електронски записи са личним подацима потписника, као и прегледи и табеле са својеручним потписима, затим статистички показатељи разврстани у више категорија и остали подаци од значаја за валидност и веродостојност овог документа.
