“Прекинути односе с Ватиканом”

Државе правне наследнице СФРЈ, а посебно Република Србија, морају да уложе оштар дипломатски протест Ватикану због намере да кардинала Алојзија Степинца прогласи свецем – и то по цену прекида дипломатских односа, сматра Ален Будај, сарадник јерусалимског Центра “Симон Визентал”.

“Надам се да ће и Српска православна црква реаговати, јер ова одлука Ватикана поткопава и екуменске односе две цркве”, рекао је Будај и истакао да би и Израел требало хитно и најоштрије да реагује, као и многе јеврејске институције на подручју бивше СФРЈ.

“Проглашење светим особе која је учествовала у креирању и провођењу политике фашистичке усташке творевине Независне Државе Хрватске (НДХ) није добило и неће добити признање праведника међу народима Јад Вашема никада”, каже Будај, који је и директор јеврејске невладине организације Маргелов институт из Загреба.

Будај напомиње да се не треба уопште чудити што нови папа Фрања проглашава Степинца свецем, јер је тај пут зацртала Католичка црква у Хрватској одмах после пресуде Степинцу.

Због сарадње са окупатором и усташама Степинац је осуђен на 16 година затворске казне, али је 1951. пуштен у кућни притвор у родно село Крашић, где је као знак подршке Ватикана 1952. добио звање кардинала и где је умро 10. фебруара 1960. од ретке болести полицитемије.

“Он је већ на суђењу за Запад и католике моментално постао невини мученик југословенског комунистичког режима, проглашен кардиналом за живота, после смрти блаженим, а ево ускоро и свецем Римокатоличке цркве”, подсећа Будај. 
Он наглашава да ће то бити једини светац који се за своје заслуге једном фашистичком злочиначком режиму окитио високим одликовањем усташког поглавника и то као загребачки надбискуп, а о томе су известиле “Народне новине” као службено гласило НДХ.

“С друге стране, док је каноник загребачког Каптола монсињор Светозар Ритиг још 1929. године у Павелићу видио зло које се спрема, Степинац је Павелића оберучке дочекао и служио му. Ритиг нема улицу у Загребу, јер био је антифашиста, али Степинац има све почасти као клерофашиста”, истиче Будај и понавља да не треба превише бити зачуђен због канонизације Степинца, јер Ватикан је 1929. Латеранским уговорима признат као држава од фашисте Бенита Мусолинија.

“Заслуге”

“Не желим да слушам о великим заслугама Степинца за ‘спасавање’ Јевреја, јер је истовремено доносио у службеној католичкој штампи Павелићеве расне одредбе по којима су Јевреји одвођени у логоре, не желим да слушам како се залагао за спас појединих Срба јер је био у Одбору тројице за покрштавање и не желим да слушам како је био мученик и светац јер је оставио властите католичке свештенике да их усташе измрцваре у Јасеновцу само зато јер су били под сумњом да су противници режима”, наводи Будај.

Није се покајао

Будај подсећа да се Степинац никад није покајао због тога што су Срби покатоличавани насилно и што су Јевреји привођени на крштавање – иако је знао да их то неће спасти логора.
“Није се уопште покајао што су његове католичке ‘крштене душе’ палиле јеврејске и српске храмове, пљачкале као дивље хорде, силовале и убијале као некада крсташке војске по Светој земљи”, каже Будај и наводи да је Степинац све то знао, али је упркос томе благословио НДХ и служио јој, чак и после њеног слома, скривајући на Каптолу усташке злочинце, отето јеврејско злато и усташку државну архиву.

Од оснивања НДХ пружао је подршку усташком режиму, а 1945. борио се за очување тог режима.

Вести