Београд — У Србији више од 65 одсто фирми не остварује никакву добит или је она минимална, што показује да је привреда у веома тешком стању, упозорава Рајић.
Директор Уније послодаваца Србије, Драгољуб Рајић каже да ће због такве ситуације догодине бити угашено 40.000 радних места у микропредузећима.
Он је оценио, на округлом столу у Привредној комори Србије (ПКС) на тему реформе радног законодавства, да ће Закон о раду, и када се буду усвојиле измене, бити компликован и тешко применљив у малим фирмама.
Тај закон, како је рекао, није једини акт који може да омогући да се привреда извуче из овако тешке ситуације.
Рајић је, на скупу који је организовао Нови магазин у сарадњи са ПКС и уз подршку амбасаде САД у Београду, подсетио да је изменама закона предвиђено да рад на одређено време траје две године, а да је у већини европских земаља пракса да он траје три године.
Према његовим речима, високи порези и доприноси на рад су један од узрока сиве економије, која представља велики проблем у Србији, а “порески систем је неодржив сам по себи”.
Такође је указао да 42,5 одсто запослених ради у јавном сектору а свега милион људи у привреди и да је то стање неодрживо. Пројекције тог послодавачког удружења показују да ће до краја наредне године бити изгубљено 40.000 радних места код предузетника у микропредузећима.
Душко Вуковић, из Савеза самосталних синдиката Србије, рекао је да ће се тај синдикат борити да се садашњи Нацрт измена закона о раду повуче, јер “многа предложена решења иду на штету радника, угрозиће њихва стечена права и неће допринети новим запошљавањима”.
Коментаришући смањење намета на рад, Вуковић је оценио да би требало да се “рашчисти” недоумица о томе шта је део зараде, а шта представљају трошкови рада на које треба плаћати порезе и доприносе, и да то треба да се регулише не Законом о раду, већ другим прописима.
Помоћница министра рада, Љиљана Џувер, казала је да ће велики број радника током наредне године остати без посла услед решавања проблема предузећа у реструктурирању и да ће се настојати у томе да им се помогне.
Пажња Министарства рада, у сарадњи са Министарством привреде, биће у наредном периоду усмерена на приватни сектор будући да, како је навела, у јавном неће бити запошљавања.
Саветник у Министарству привреде, Нинослав Кекић, указао је да ће се радити на побољшању пословног окружења и изразио очекивање да ће реформа законодавног оквира у радним односима бити тако спроведена да не угрози права радника.
Секретарка у Националној служби за запошљавање, Мирјана Нинковић, саопштила је да на евиденцији те службе има око 800.000 незапослених.
Половина оних који се налазе на евиденцији су незапослени, а остали раде у сивој зони и на евиденцији су због коришћења других права. Од толиког броја незапослених, свега 10 одсто њих су корисници новчаних накнада.
Нинковић је рекла да су и незапослени, али и они који су запослени “више социјална него економска категорија” и да би влада требало озбиљније да ради на мерама како би се решили проблеми.
Танјуг
