Процене су да нашим регионом пролази око 80 одсто светске производње хероина. Америчке службе посебну пажњу посвећују превенцији. Када је реч о Србији код нас постоји она генерална – преко образовног система.
У рату против дроге озбиљан ударац криминалним организацијама задат је између 2007. и 2011. године. Тада је смањена површина на којима се узгаја кока за 26 одсто. Ипак, спречавање илегалне трговине наркотицима није и близу решења.
Неке државе направиле су корак назад, тако је 2013. у Авганистану забележен рекордан узгој опијумског мака. За упућене, подаци о тој земљи нису изненађење.
Петер Сароси из невладине организације “Мађарска унија грађанских слобода” каже да су то земље које су сиромашне, где људи нису образовани и немају приступ добром здравстевном систему.
“Ти узгајивачи немају други посао уз помоћ ког би могли да преживе па је важно ово посматрати као ствар развоја, улагати у образовање, јачати демократске институције и борити се против прања новца. Нису сиромашне земље те које имају корист од прања новца”, каже Петер Сароси.
На путу дроге, Балкан је успутна станица. Процене су да нашим регионом пролази око 80 одсто светске производње хероина.
Кад је реч о америчком тржишту, тамо кокаин стиже кријумчарен из Јужне Америке, кроз Централну Америку и Мексико до југозападне америчке границе. Стиже и из северног дела Јужне Америке преко Кариба, док хероин, из Југозападне Азије до Американаца путује кроз Европу.
“У Агенцији за сузбијање дроге боримо се са тим проблемом глобалним приступом, покушавамо да све прекинемо у земљи извору, да прекинемо у земљама транзита и онда радимо на томе да заштитимо наше границе. Ако дрога стигне у САД имамо широку мрежу инспектора и агената који се локалним партнерима настоје да идентифкују криминалне групе у Америци”, каже Дејвид Каунтер из агенције ДЕА.
Америчке службе посебну пажњу посвећују превенцији. Када је реч о Србији код нас постоји она генерална, преко образовног система.
Истраживање невладине организације “Ре Генерација” показује да међу младима по клубовима и фестивалима сваки други користи марихуану, сваки пети екстази а исто толико амфетамине. Једно од решења били би посебни едукатори за младе.
“Они су у диреткном контакту и едукатори посећују младе тамо где се окупљају, поштују ставове младих па се рађа узајамно поверење па млади прихватају сазнање едукатора да било какав контакт с психоактивим састаојцима има последице по њихово здравље”, рекао је Драган Стаменовић из НВО-а “Ре Генерација”.
Нови изазов је, показују подаци Комитета Уједњених нација за дрогу, повећање броја психоактивних супстанци, раст тржишта синтетичке дроге али и коришћење технологије у производњи дроге и прању новца од њене продаје.
На глобалном нивоу, Уједињене нације истичу рањивост Западне и Источне Африке као и региона Центалне Америке.
РТС
