Београд — Радници који остају дуже на послу тврде да нису адекватно плаћени, али ретко пријављују послодавце, пишу Новости.
Две трећине запослених у Србији, у Анкети о радној снази, рекло је да на послу остаје и ”после звона”, а чак 203.126 је потврдило да њихова радна недеља траје дуже од 60 часова.
Ови радници кажу да њихов труд није плаћен и да додатак за прековремени рад добије тек понеки срећник.
“У последње три године без посла је остало 270.000 радника, па је чињеница да неко те послове, за исту плату, мора и да надокнади. А то су управо радници који у приватном сектору раде док год има посла, а често и прековремено” – каже Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца Србије.
“Ипак, највреднији су управо предузетници, јер 250.000 власника малих радњи и фирми раде кад могу, не гледајући на сат и на календар. А они свакако неће сами себи обрачунати прековремене сате.”
У УПС, ипак, сумњају да је прековремени рад присутан у обиму у којем тврди Завод за статистику, јер је, како подсећају, у последње три године обим свих послова опао за 30 одсто.
Ни инспектори рада се на терену нису уверили да су сви запослени баш оволико експлоатисани, пре свега зато што је злоупотребе тешко доказати. Према речима Драгољуба Пеураче, директора Инспектората рада, то је могуће учинити само на основу увида у оригиналну документацију послодавца – евиденцију о радном времену и обрачунске листе исплаћених зарада. Тако су решења за отклањање недостатака везаних за радно време лане добила само 152 послодавца, иако је преконтролисано 492.598 запослених.
У Инспекторату рада, међутим, примећују да је прековремени рад све присутнији, али и да је све теже казнити несавесне послодавце:
“Прековремени рад је најзаступљенији у делатности трговине на велико и мало, производње прехрамбених производа, услугама смештаја и исхране, здравства и социјалне заштите, финансијских, техничких и пословних услуга”, објашњава Пеурача, и прецизира да се на радно време у прошлој години пожалило 8.060 грађана.
Он додаје да ни судови нису показали довољну ефикасност јер је 558 захтева за покретање прекршајног поступка застарело, као и да су 1.073 послодаваца платила пенале у укупном износу од само 161.565.001 динара:
“То значи да су судови за прекршаје изрицали казне које су знатно испод минимално прописаних законских.”
Радници који имају приговор на свог послодавца, могу да се обрате Испекторату рада писмом, мејлом, телефоном…
“Подносилац пријаве може навести своје податке, али и не мора, односно може остати анониман. Ми ћемо свакако поступити по пријави, а једина разлика у томе што ће, уколико је неко потписан, добити и информацију о резултатима надзора”, каже Пеурача.
Новости
