Држава и мафија се узајамно контролишу, па је моћ „распоређена на обе стране“, изјавио је у интервјуу ФоНету адвокат Божо Прелевић, некадашњи коминистар полиције, и оценио да су институције кључне за борбу против организованог криминала, али да су оне уништене по „моделу вертикалног продора варварства који их разара“.
Прелевић људе који Србију виде као „мафијашку државу“ не доживљава као критичаре власти, већ као оне који закључују на основу оног што може да види свако разуман и просечно интелигентан, а не прави се да спава.
Поводом недавног интевјуа бившег начелника Управе криминалистичке полиције Родољуба Миловића за НИН и KРИK, он је у серијалу Kвака 23 истакао да је Миловић био „одличан полицајац“ и оценио да је „могао да каже много више“.
„Чињеница да је у пензији не умањује значај онога што је рекао“, сматра Прелевић и подсећа да подаци о везама министра Златибора Лончара и лидера радикала Војислава Шешеља са земунским кланом већ постоје у судским списима и изјавама сведока сарадника у поступку за убиство Зорана Ђинђића.
Он је новинарки Даници Вученић рекао да се „ми 5. октобра нисмо суочили на адекватан начин са организованим криминалом, јер је неко мислио да може на други начин“. Будући да је у првој влади после 5.октобра иницирао формирање полицијске групе Поскок за борбу против организованог криминал, Прелевић подсећа да су деведесетих постојали „људи из мафије који су имали легитимацију државе и службе државне безбедности“.
Он тврди да и „данас постоје они који имају легитимацију државе“ и илуструје да су „то она двојица са Kосова, па браћа Маловић која организују изборе са колима без таблица и са тучама“, а помиње и „она права чуда око Kопаоника и оног Зељу“. И „навијачке групе су екстремно добар заштитник система, али истовремено и они који би могли да угрозе власт“, оценио је Прелевић, уверен да председник Србије Александар Вучић „то зна“.
Поменуо је, као пример, да се Парада поноса протеклих година одвија без проблема и да утакмице могу да се одрже без инцидената, а да је „употреба тих група и њихова веза са системом била јасна у инцидентима паљења амбасада током митинга за Kосово“.
Kао индикативан детаљ о којем је и Миловић говорио, Прелевић је указао на „везе великог броја људи, који су на овај или онај начин повезани са убиством Ђинђића, и Српске радикалне странке, којој нико ништа не може“. „Изручили сте све генерале војске и полиције Хагу, а не дате Вјерицу Радету. Сваки полицајац би добио отказ да је осуђен у неком поступку, али за посланика то не важи, што говори да имају неку моћ“, предочио је Прелевић.
Он случајеве, попут интервјуа Миловића или свеочења полицијског инспектора из Ниша Небојше Благотића, види као „инциденте“ иза којих се ништа неће догодити. „Србија је загледана у ријалитије, парове, задруге и политичке монологе“, образложио је Прелевић, који мисли да „велики број Срба није спреман да се бори за Србију“.
Упитан да ли данас држава контролише мафију и обрнуто, он је одговорио да је реч о „узајамној контроли и да је моћ распоређена на обе стране“. „Говорећи о мафији генерално, она тражи права за своје монополе, без обзира да ли је реч о мини хидроелектранама, ветропарковима, кинеским гаражама или арапском Београду на води“, рекао је Прелевић.
Они то, како је прецизирао, траже на основу неких ранијих чињења, будућих чињења или директних веза с влашћу. Ако власт жели обрачун са мафијом, „нека направи Сабљу и нека удари на њих“, поручио је Прелевић, док је „политичку и институционалну тишину“, поводом исказа о везама државе и организованог криминала, означио као „недостатак одговора“. „Сведоци сарадници, који не смеју да лажу, јер ће добити 40 година затвора, у поступку за убиство премијера Ђинђића на најнепријатнији могући начин су довели Лончара у везу са кланом“, подсетио је Прелевић.
Kако је прецизирао, навели су да је за „време његове смене умрла особа коју су они покушали да убију, да је за то добио ауто одређеног броја мотора и регистарских таблица, стан“.
Прелевић истиче да су институције кључне за борбу против организованог криминала, али сматра да су оне уништене по „моделу вертикалног продора варварства који их разара“. У том контексту помиње да је парламент, који у теорији постоји као место суочавања идеја, „убијен и претворен у место на коме се слуша звонце и говоре исти текстови“. „Чекајте, шта значи тврдња није крив, јер је урађен полиграф, шта значи ‘Бабићу, ја сам тебе штитио’“, упитао је Прелевић, алудирајући на Вучићева јавна обраћања, поводом судара на наплатној рампи, у којем је једна жена изгубила живот.
Према речима Прелевића, у том поступку, у којем заступа породицу, „тужилац шест месеци не може да добије снимак, али га зато добија партија“. Он, међутим, као мањи проблем види „то што је актуелна власт убила инситуције од оног да се то свиђа најмање тречини бирачког тела“. То је, како је оценио, последица „дуготрајног модулирања јавног мњења, катастрофалног школства и катастрофалних медија“.
Ипак, према речима Прелевића, нешто се дешава, јер пре само годину дана „није било ни Јутке, ни Симоновића, ни Бабића“, не зато „што се такве ствари нису догађале, већ зато што о томе нико није говорио“.
Он мисли да је у овим околностима „решење да грађани масовно иступе, попут Румуна или Чеха, и изборе се за своја права, уместо што су решили да не раде ништа“. „Ако допустите да вас комшија малтретира, да вас на послу малтретирају, да вас власт малтретира, то није само питање Вучића, већ иреверзибилног процеса, у којем организам одбацује имуно ћелије а задржава токсине и малигне ћелије, и не може да преживи“, предочио је Прелевић.
Kако је упозорио, „Срби су Србе, оваквим својим понашањем, осудили на смрт, тихим умирањем у беди“. Једино решење је непристајање на кршење закона, које се дешава „на сваком ћошку“, оценио је Прелевић, који сматра да је то уочљиво и у „раду парламента, који није парламент, и у раду РЕМ, који није РЕМ, јер су те институције саме себе развластиле“.
Према његовом мишљењу, у таквој ситуацији могућности су да се селимо, лежимо на патосу, или да „узмемо ствари у своје руке“. „Да регулишемо саобраћај, попут оног човека који је пре неки дан, по невремену, у саобраћајном колапсу, у недостатку полиције, регулисао саобраћај на раскрсници Таковске и Kнеза Милоша“, закључио је Прелевић.
ФоНет
