Директор Секретаријата Енергетске заједнице (ЕЗ) Јанез Копач рекао је да према подацима из 2018. године у термоелектранама “Никола Тесла” Обреновац емисије гасова превазилазе планиране 4,7 пута, а у “Костолцу” 14 пута.
Он је за Бету рекао да је у поређењу са последњим Нацртом националног плана за смањење емисије (НЕРП) у који је Секретаријат ЕЗ имао увид највећи проблем сумпор-диоксид.
Секретаријат ЕЗ покренуо је јуче прелиминарну процедуру против Србије због непотпуне примене Директиве о великим ложиштима која се односи на поштовање одређених граница за емисије штетних гасова, која је ступила на снагу 1. јануара 2018. године са циљем да пружи Србији могућност да у року од два месеца реагује на наводе да не поштује закон и “дозволи Секретаријату да установи пуну позадину тог случаја”.
У Србији постоји 16 великих ложишта, а емисије превазилазе дозвољене стандарде у термоелектранама “Никола Тесла” А и Б, Костолац А и Б, у термоелектрани-топлани (ТЕ-ТО) Нови Сад, у Енергани Панчево и у постројењу Атмосферска дестилација Нафтне индустрије Србије (НИС).
На питање да ли је видео одговор Министарства рударства и енергетике да се предузимају све мере утврђене НЕРП-ом Копач је рекао да тај план никад није усвојен.
“Знамо да постоји нацрт тог плана и када смо први пут за кончану верзију замолили Министарство заштите животне средине рекли су нам да још раде на њему. Кад смо други пут затражили коначну верзију нису нам ни одговорили”, рекао је Копач.
На питање које мере треба да се предузму рекао је да у термоелектране треба уградити филтере.
“У термоелектрани ‘Костолац’ уграђен је филтер за одсумпоравање 2017. године али подаци за 2018. говоре да се емисије нису смањиле. То нам није разумљиво”, рекао је Копач.
На питање да ли је теоријски могуће да се одређеним мерама смањи емисија штетних гасова у кратком року Копач је рекао да то није могуће и да уградња филтера траје годинама и да је веома скупа.
“Наша процена из 2013. године говори да су неопходне инвестиције од 640 милиона евра”, рекао је Копач и додао да ЕЗ жели “пуно објашњење” и да добије НЕРП.
На питање каква је могућа казна за Србију ако не примени оно што је препоручено Копач је рекао да је то ускраћивање европских средстава али да о томе одлучује Министарски савет ЕУ.
ЕЗ је организација чије су чланице ЕУ и девет уговорних страна – Грузија, Молдавија, Украјина и земље партнери са Западног Балкана.
Бета
Хоћете зелену енергију, а нећете мале хидроелектране, хоћете да затворите Kолубару, да се договоримо, да затворимо радна мјеста”, упитао је Вучић.
Бета
