Премијер Малезије предложио азијским земљама да створе заједничку валуту

* Махатхир МОХАМАД: „Ако азијске земље желе да се зближавају, морамо почети од заједничке трговачке валуте на бази златног стандарда јер је злато много стабилније. Та валута се не би користила унутар земаља већ само за трговинске операције међу њима“

* Посебна енигма је Кина, без које малезијска иницијатива нема никакве изгледе. Пекингу сада није до заједничких валута. И зато што је у трговинском рату са САД. И зато што је Кина превише уложила у свој јуан као противтежу долару и евру. Али, малезијски премијер шансу види у томе што Вашингтон против Кине и јуана може лако уводити ограничавајуће мере, а то би било за САД много проблематичније ако се Пекинг определи за заједничку азијску валуту

________________________________________________________________________

         ПРЕДСЕДНИК владе Малезије Махатхир Мохамад предложио је азијским земљама да створе своју заједничку валуту коју би користиле у међусобној трговини.

         Одмах су се отворила оба кључна питања. Хоће ли Азија имати интередса и петље да створи валуту који би био противтежа долару? И: хоће ли тој монетарној унији, ако реално буде створена,  смети да се прикључи Кина?

         Ово ће се тек разјаснити, али је Мохамад – на економском форуму у Токију који је био посвећен развоју Азије – рекао:

         „Ако азијске земље желе да се зближавају, морамо почети од заједничке трговачке валуте на бази златног стандарда јер је злато много стабилније. Та валута се не би користила унутар земаља већ само за трговинске операције међу њима.“

         Истовремено је упозорио да валуте појединачних земаља – при садашњем стању ствари и односа у свету – постају жртва спољних манипулација.

         Почетком недеље је Министарство финансија САД – у извештају поднетом Конгресу – указало да на девет земаља, међу којима је и Малезија, треба обраћати „посебну пажњу“. Зато што манипулишу својим националним валутама.

         Досад су оваква сумњичења-оптужбе из вашингтона стизала само на адресу Русије.

         Вашингтон сада „деветки“ – дакле, и Малезији – прети увођењем царина на њихову робу која стиже на америчко тржиште. Те царине је назвао „компензационим“ јер треба да САД надокнаде оно што њихов бизнис и буџет губе због „политике слабих валута“ које наводно води тих девет земаља.

         Малезија је, ево прва одреаговала. Међутим, о заједничкој азијској валути се разговара још од 70-их година 20. века.

         Та валута се у Азији види као заштита од доминације долара и евра на „унутрашњем тржишту Азије“.

         Наставак тог пута водио би азијске земље ка даљем зближавању по моделу Европске уније.

         Тренутно су већи изгледи да се појави заједничка валута јер пораст евроскептицизма унутар ЕУ „не прави рекламу азијској унији“. Само, ни са валутом неће ићи глатко јер ће јој Американци препречивати пут, а ни трговина између азијских земаља – које морају да извозе па се боре за западна тржишта – није у потребној мери развијена.

         Посебна енигма је Кина, без које малезијска иницијатива нема никакве изгледе.

         Пекингу сада није до заједничких валута. И зато што је у трговинском рату са САД. И зато што је Кина превише уложила у свој јуан као противтежу долару и евру.

         Малезијски премијер шансу види у томе што Вашингтон против Кине и јуана може лако уводити различите ограничавајуће мере, а то би било за САД много проблематичније ако се Пекинг определи за заједничку азијску валуту.

Факти