Премијери са „оне стране закона“ нашли спас у НАТО!?

Посјета Мила Ђукановића Бугарској, гдје му је домаћин премијер Бојко Борисов, протиче у размјени пријатељских порука двије делегације, као и најавама тешње сарадње у будућности. Бугарски домаћини су, на име похвала својим гостима, оцијенили да је „Црна Гора потпуно спремна да добије позив за учлањење у НАТО„, уз наду да ће се то десити до краја ове године.

Мимо уобичајених дипломатских флоскула, које смо могли чути ових дана,  сусрет сасвим два премијера вјероватно изазива ширу пажњу из неколико разлога.

Први и најбенигнији је то што премијер Ђукановић нема пуно прилика да гостује страним државама и да има билатералне сусрете овог нивоа, па му и Софија данас може изгледати као некада Вашингтон.

Много важнији аспект ове посјете је заједнички напор двије „братске“ словенске државе, да се Руској федерацији што дубље „забије прст у око“. Ово тим прије, што се стиче утисак да два премијера нису имали много других тема за разговор, осим заједничких НАТО послова.

То што је штампа објавила да је у изгледу договор о авио-линији Подгорица-Софија, требало би само да подстакне наивне да Борисов и његов гост имају и других тема током ове дводневне посјете, али такав посао су могли завршити и нижи службеници авио-компанија, а не државни челници.

И док остаје да се нагађа каква је улога сада додијељена Бугарској за увлачење Црне Горе у овај ратни савез,подсјетићемо на једну заједничку црту Бојка Борисова и Мила Ђукановића.

Наиме, и бугарски и црногорски премијери су познати као личности које се нису либили уносних послова „с оне стране закона“, бар ако је вјеровати америчкој дипломатској пошти.

Тако у телеграмима које су влади у Вашингтону редовно упућивали њени дипломатски представници из Софије и Подгорице, а које је објавио Џулијен Асанж на сајту „Викиликс„, не постоји дилема да је САД и те како упозната са  „демократским капацитетима“ два премијера.

Бугарски премијер шверцовао метамфетамин

Тако, на примјер, повјерљиви извјештаји америчког амбасадора у Бугарској Џона Бајерлија, означавају Бојка Борисова као компромитованог функционера, који се обогатио у сумњивим пословима.

По тим наводима, које чешће потврђује и бугарска опозиција, Борисов је у прошлости био повезан са „нестајањем“ горива, неповољним уговорима са страним предузећима и кријумчарењем метамфетамина.

Сматра се да је бугарски премијер искористио свој положај првог човека полиције за прикривање својих криминалних активности. Жена бугарског премијера Цветелина Бориславова, иначе најбогатија Бугарка,такође се наводи у извештају у оквиру прања новца за разне криминалне организације, кроз своје банке.

У извештају под насловом „Прљавштина“ наводе се и везе Борисова са неким фигурама из бугарског подземља, као што су Младен Михалев и Румен Николов. Према наводима амбасадора Бајерлија, Борисов се понашао као шериф у земљи, упркос неријешеним убиствима, којих је у Бугарској било 123!

Уз то, чињеница да ниједан лидер организованог криминала у Бугарској није ухапшен, довољно говори о томе на чијој је страни садашњи премијер Бојко Борисов.

Викиликс: Ђукановић-главна карика организованог криминала

О црногорском премијеру Милу Ђукановићу, нашим читаоцима је све мање-више познато. Подсјетићемо само да америчка администрација, као и за Бојка Борисова, располаже са поузданим подацима који иду у прилог тврдњама да се ради о човјеку „с оне стране закона“.Међутим, то им не смета да га сваки пут када му је пољуљана позиција у земљи, прогласе за „фактор стабилности„, „поузданог партнера„, „лидера у региону„…, одржавајући му, пријеко потребан ореол „демократичности“.

А да није све тако како кажу, свједоче такође депеше објављене на Викиликсу.

У допломатској преписци бившег америчког амбасадора САД-а у Подгорици Родерика Мура, тадашњи и садашњи премијер Црне Горе Мило Ђукановић и његов најближи сарадник, високи функционер ДПС-аСветозар Маровићјасно су означени као главне карике у организованом криминалу и корупцији у Црној Гори.

Оптужбе на рачун Ђукановића и Маровића, Мур је изнио у депеши коју је још 2. септембра 2009. године послао Стејт департменту, а до које је дошао „Викиликс“.

Амбасадор Мур је, између осталог,  као примјер за корупцију у Црној Гори навео „Прву банку“ која је у власништву породице Ђукановић, прецизирајући да је Мило Ђукановић власник три одсто акција, његов брат Ацо 47, а сестра Ана Коларевић један одсто, што породици даје контролу над банком.

„Прва банка је једина црногорска банка која је имала користи од владиног пакета од 40 милиона евра, што је био резултат глобалне економске кризе. Многи други високи политичари такође имају значајан пословни интерес, укључујући и интерес у државним компанијама“, написао је Мур.

Ђукановић се помиње као један од главних криминалаца у списима италијанског правосуђа везано за шверц цигарета, а од одговорности га штити државнички имунитет и подршка САД-а.

Инертност правосуђа Италије, али и правосуђа Њемачке и Швајцарске, које су такође погођене црногорским криминалним радњама, тумачи се као „одржавање корисног идиота” за обављање послова који су потребни “западној демократији”.

У читавој поплави примјера, најсвјежији је онај из афере „Телеком“, када је америчко судство дефинитивно утврдило корупцију „високих државних функционера“ и за то наплатило вишемилионску казну мађарском „Телекому“, у име „поравнања“.

Та, али и многе друге афере, још чекају реакцију црногорског правосудног система, очигледно недораслом да процесуира премијера Мила Ђукановића и њему блиске сараднике, што је свима јасан показатељ најнижег степена демократије који влада у Црној Гори.

ИН4С