Милан Лане Гутовић преминуо је данас у 76. години после дуге и тешке болести, преноси агенција Бета. Глумац је прошле недеље примљен на Војномедицинску академију због респираторних проблема, стање му се у последња два дана нагло погоршало и био је прикључен на респиратор.
За његову болест сазнало се када је почетком јуна морао да изађе из поделе представе „Путујуће позориште Шопаловић“.
Био је један један од најомиљенијих српских глумаца у последњих 40 година.
Рођен је на Умци 11. августа 1946. године. Глуму је дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Члан Југословенског драмског позоришта постаје 1967. као део групе Бојанове бебе коју је окупио редитељ Бојан Ступица. Од 2006. био је првак Драме Народног позоришта у Београду. Играо је и на сценама Звездара театра, Црногорског народног позоришта, Битеф театра, Славија театра, Београдском драмском позоришту…
Одиграо је велики број позоришних улога, а остаће посебно упамћен као Kамиј у Фејдоовој „Буби у уху“ и као Владимир Недељковић у Нушићевој „Пучини“ у ЈДП. А генерације памте његов ауторски кабаре „Обично вече“ са којом је пропутовао цео свет и која је прва представа на српском језику играна на Бродвеју.
Филмску каријеру је започео 1968. године када је дебитовао у остварењу „Бекства“ Радоша Новаковића. Десеценију касније одиграо је први главну улогу у филм „Другарчин“ Миће Милошевића. Улога Срећка Шојића у „Тесној кожи“ донела му је велику популарност а исти лик је заиграо у „Белој лађи“ која је захваљујући његовој глумачкој креацији била једна од најгеданијих тв серија. Управо је Гутовић био тај који је дошао на идеју да његов лик прича дијалектом јужне Србије а инспирација му је, како је рекао, био зидар Тома који је радио у школи коју је похађао.
Иначе је његова појава још од прве телевизијске серије „Дипломци“ била гарант велике гледаности. Тако је било и са серијама „Бољи живот“, „Отворена врата“… Најмлађи су га заволели у „Метли без дршке“ а посебно у серијалу „Пустолов“ за који је снимио више од 400 епизода а емитован је од 1996. до 2003. на РТС-у.
Иако је у каријери играо и класике и савремене драме, публика га највише памти по комедијама а он је говорио да приватно није забаван као на сцени, да воли да ћути и да ужива у самоћи, посебно на реци где је у тишини пецао.
Пензионисао се 2012. године али је остао активан, како у театрима, тако и на филму и телевизији.
Отац је ћерке Милице и синова Јанка и Спасоја.
Добитник је бројних признања, међу којима су позоришне – Стеријина награда, Награда “Раша Плаовић”, Статуета Ћуран, Награда “Зоран Радмиловић”, Нушићева награда, Златни ћуран за животно дело глумцу комичар, као и филмске – “Златна арена” у Пули за улогу у филму „Полтрон“, Награда Цар Kонстантин за улоге у филмовима „Условна слобода“ и „Седам и по“, Награда за најпопуларнијји страни лик у Македонији…
Аутор: Сузана Судар,Нова.рс
