Београд – Последња одбрана домаћих произвођача млека у Србији, од прилива иностраног млека, неће важити највероватније од јула. Како „Новости“ незванично сазнају, прелевмани на увоз млека и млечних производа из Европске уније који су донети у децембру прошле године и важе до краја јуна, биће укинути. На такву одлуку „тера“ нас Европа, која је преплављена својим млеком и производима, које не може да извози на велико руско тржиште.
Прелевмане је Србија увела лане како би домаће тржиште заштитила од преливања великих количина млека из Европе у нашу земљу. Ипак, многи наши сточари кажу да немају неке користи ни од ових мера заштите, јер се додатне таксе не односе на увоз млека у праху, кондензовано млеко и џамбо пакете маслаца. То се, иначе, у нашој земљи највише и увози. Неконтролисан увоз млека и млечних производа угрожава производњу, јер залихе убрзано расту у домаћим млекарама, тврде српски произвођачи.
Да је производња млека у нашој земљи угрожена каже и Драган Гламочић, саветник премијера Србије за аграр. Како сматра, велики проблем су мали број крава по газдинству и високи трошкови.
„Код нас је просечна производња млека знатно испод испод оне у Европској унији, па то одмах значи и да га је скупље произвести „, објашњава Гламочић.
„Српски произвођачи никако не могу да буду конкурентни, а нарочито сад кад је Европа преплављена млеком. Засипају нас са свих страна јефтиним производима, а видећемо у јуну шта ће бити са прелевманима. Сматрам да треба наћи неке друге механизме за борбу, јер овако не могу дуго још да опстану. Уколико се настави трговински „рат“ између ЕУ и Русије, неће бити добро ни нама.“
Привредни консултант Драгољуб Рајић каже да је све што се дешава очекивано. Још када је потписан Прелазни трговински споразум са ЕУ из 2008. упозоравали су на такве проблеме.
„Држава високим наметима оптерећује пословања наших произвођача, па је крајња цена млека у Србији виша него у многим државама ЕУ“, каже Рајић.
„Већ у суседној Мађарској, такође пољопривредној земљи, цене млека и млечних прерађевина су ниже, а разлог за ово су ниске државне дажбине, цене комуналних услуга, ниже акцизе на гориво, трошкови банкарских услуга, порези на имовину, локалне таксе и накнаде.“
Фондови старог континента спасавају нашу пољопривреду
Министарство пољопривреде расписало је конкурс за 43 радна места у Управи за аграрна плаћања, а пријавило се 2.500 људи. Ово је уједно био и један од услова ЕУ, како би могла да се користе средства из пољопривредних фондова. Иначе, само је из буџета Србије обезбеђено око 30 милиона евра за реализацију ИПАРД програма за пољопривреднике.
Према речима државног секретара Данила Голубовића, крајем године биће расписани и први позиви за учешће у овим пројектима.
„Једина могућност финансирања пољопривреде је ИПАРД и процена је да ће Србији, кад уђе у ЕУ, из заједничког пољопривредног буџета припасти око 1,2 милијарде евра годишње“, нагласио је Голубовић.
„То је једини фонд који може да развије нашу пољопривреду. Кредити за пољопривреднике су изузетно скупи и ових дана би требало да буде договорено да држава финансира камату на кредите. Она сад износи четири одсто за сточаре и шест одсто за остале делатности.“
Осиромашено стадо
Србија је на дну лествице у Европи по потрошњи млека и млечних производа по становнику. Почетком деведесетих година, у нашој земљи било је више од милион крава, а данас, према последњим подацима, једва да их има око 300.000.
Новости
