У Србији је сточни фонд за последњих 30 година преполовљен, а посебно забрињава што се смањује и расплодно стадо, па ако се хитно не предузму мере за заустављање тог тренда биће потребно много година да се сточарство опорави, рекли су данас стручњаци и произвођачи.
„Упалило се црвено светло које упозорава да је сточарство у Србији у дубокој кризи. Смањује се не само сточни фонд, намењен тржишту већ и основно расплодно стадо основних врста стоке. Несхватљиво је да се то дешава у земљи која спада у десет највећих извозника кукуруза у свету“, рекао је стручњак за пољопривреду Милан Простран.
Он је, коментаришући податке које је објавио Републички завод за статистику (РЗС) о смањењу сточног фонда у прошлој години, рекао да ће се права слика о стању у сточарству добити тек после пописа 2023. године, а она неће бити боља јер се подаци статистике који се објављују добијају на основу процене, а многе чињенице указују да стање лошије.
Према подацима РЗС у Србији је за 11 месеци прошле године од 1. јанура до 1. децембра у односу на исти период 2020. смањен број крава за три одсто, свиња за 3,9, коза 3,6 док је повећан број оваца за 0,6 одсто. У односу на десетогодишњи просек (2011–2020), укупан број говеда мањи је за 5,1 одсто, свиња за 6,5 одсто, коза за 6,7 одсто и живине за 9,5 одсто, а већи је број оваца за 1,8 одсто.
„У Србији се сточни фонд смсњује од 1990. године, а како ‘падају’ бројеви може се схватити ако се прати тренд од 2000. године када је узгајано 1,27 милиона говеда, а 2019. године тај број је пао на 878.000, свиња је 2000 године било четири милиона, 2019. око 2,79 милиона. У овом периоду је порастао једино број оваца због увођења субвенција, па је 2000. године било 1,6 милиона, а 2019. године 1,77 милиона“, рекао је Простран.
Додао је да су разлози за смањење сточног фонда многобројни, од санкција, до пада цена живе ваге и извоза, поскупљења хране у последњих пола године, повећаног увоза смрзнутог меса и живе стоке.
Најава о отварању нових тржишта није, према његовим речима, допринела заустављању негативног тренда јер се, на пример од извоза говедине у Турску доста очекивало, а та земља је после кратког времена спустила цене тако да се више није исплатило за тај новац ни утоварити месо у транспортна средства.
Простран је рекао да би било неопходно предузети низ мера које би зауставиле гашење сточарства, од дуплирања аграрног буџета са пет на десет одсто у односу на републички, повећања субвенција, заштите домаће производње, заустављања увоза меса, јер је само прошле године увезено 25 тона свињетине.
Председник Савеза произвођача агропривреде Србије Зоран Милићевић рекао је да то удужење годину дана упозорава на потребу предузимања хитних мера да би се обуставило гашење фарми.
Распродали стадо
Недавно је, како је рекао, констатовано да је у селу Жича, поред Краљева 28 домаћинстава распродало стоку коју је узгајало.
„Неки који су распродали стадо рекли су ми да су срећни јер не брину како ће да купе скупу храну, коме ће да продају стоку, чије цене порасту само за време великих празника, као што су Нова година или Божић. Проблем је чак и наплатити продату стоку, ако се уступи на одложено плаћање“, рекао је Милићевић.
Истакао је да су прасићи за јануарске празнике коштали 330 динара за килограм живе ваге, а када су прошли и цена је пала на 180 динара.
Милићевић је рекао да се увозе живи прасићи и да је царина била 19,5 одсто, затим је укинута и недавно је враћена, али само од пет одсто на вредност увоза, па да произвођачи поново морају да траже да се та дажбина повећа.
„Држава нам по разним основама дугује и субвенције за прошлу годину, недавно су нам у Управи за аграрна плаћања обећали да ће исплатити дугове до краја фебруара. У таквим условима тешко је бавити се сточарством“, рекао је Милићевић.
