Пресипање из шупљег у празно

Министарство финансија и привреде најавило пакет антикризних мера, а већина ће на снагу ступити у октобру. Помоћ пољопривредницима. Мали привредници без намета. У јавном сектору без отказа, али и повишица

ПАРА за плате и пензије има. Најугроженији пензионери прву рату од најављених додатних 15.000 динара добиће између 17. и 19. септембра – обећао је у среду министар финансија и привреде Млађан Динкић представљају план антикризних мера. Ни онима са нешто „тежим“ чеком примања неће бити замрзнута, али неће ни расти темпом којим је то предвиђено законом. Колико би октобарско повећање примања могло да износи, знаће се након разговора са синдикатима.

Влади ће обезбеђивање средстава за плате у јавном сектору, пензије и социјална давања наредних месеци бити приоритет. И то, упркос чињеници да Србија, дефинитивно, јесте, како је у среду признао и министар, у рецесији. Од почетка године домаћи производ нам је у сталном паду, а јесењи резултати могу да буду само гори, јер је суша десетковала приносе.

– Ова година је већ изгубљена – признаје министар Динкић. – До 1. октобра нам је битно да обезбедимо редовну исплату пензија, плата, социјалних давања и отплату јавног дуга. Тада ће почети примена нових мера, које би требало да среде стање у државној каси и подигну привреду. Не желим да будем министар који је Србију одвео у банкрот.

РЕГРЕС АГРАРУ

ОД нове владе, макар у делу у ком се пита Министарство финансија и привреде, пољопривредници могу да очекују регресиране цене горива, ђубрива и семена за наредну сетву. Изменама закона, који ће вероватно ступити на снагу првог дана октобра, они могу да рачунају на накнаду од осам одсто пореза на додату вредност, уместо досадашњих пет одсто. По новим правилима овај новац неће ићи преко трговаца, него директно на рачуне самих пољопривредника.

МАЛИМА НАЈВИШЕ

НАЈВИШЕ користи од најављених реформи, према процени министра Динкића, требало би да имају занатлије и предузетници. Они ће се опростити од највише оптерећења, па је идеја да онај ко плаћа паушално порез убудуће, уз њега плаћа још само једну уплатницу – порез на имовину.

Министарство финансија ће бити једино надлежно за прописивање броја такса и њихових максималних износа, па ће привредник унапред знати шта од обавеза да очекује. Једним законом ће се укинути дажбине из чак 70 закона који сада важе. Од тренутно око 400 парафискалних намета, који годишње оптерећују привреду са чак 1,5 милијарди евра, добар део ће бити избрисан, а неки промењени. Мале фирме ће ПДВ плаћати по наплати потраживања, а не као до сада по фактури. Променом Закона о ауторским правима мали ће бити ослобођени „музичког“ динара. Смањиће се и накнаде које плаћају зато што нису запослили инвалида. Законом о фискалним касама инспектори више неће као казну качити „катанац“ на радњу. Ко год не евидентира промет кроз њу, ипак, дебело ће платити кроз новчану казну.

ЛИМИТ ЗА ЗАРАДЕ

ЈАВНИ сектор се у годинама кризе неће смањивати давањем отказима. Уколико неко реши да оде, не може да рачуна на отпремнину. Функционери у јавном сектору, председници општина, директори предузећа, агенција, фондова баснословним износима могу да се надају још који месец. Већ од октобарске заред максимални износ основице требало би да буде око 140.000 динара.

Изузетак су независна регулаторна тела и Народна банка Србије. Директори јавних предузећа ће се бирати на конкурсу, а на дан усвајања закона сви садашњи ће остати без посла. Када је о новоизабраним менаџерима реч, међутим, уколико премаше очекивања владе, имаће право на пребачај.

ВЕЋИ ПОРЕЗ

СВА је прилика да би стандардна стопа пореза на додату вредност требало да порасте, али највише на 20 одсто. Нижа стопа, којом се опорезују основне животне намирнице, остаће осам одсто. Што се тиче беби-опреме, ПДВ на њу неће бити укинут. Идеја је да се угроженим родитељима новчано директно помогне.

Колико ће ПДВ на крају порасти, зависи, пре свега, од уштеда која нова влада постигне смањујући трошкове.

Навише ће ићи и акцизе. Пре свега, оне на цигарете, алкохолна пића и нафтне деривате… За колико још увек је непознато, али је јасно да ће сви прописи који предвиђају измене износа намета грађанима и привреди бити донети већ у октобру. Изузетак је Закон о порезу на добит фирми, који ће сачекати до јануара 2013. године.

РЕКОРДАН МИНУС

БУЏЕТ републике, покрајина и локалних самоуправа у рекордном је „минусу“ од укупно 234 милијарде динара. И уз све мере које планира Министарство финансија годину ћемо у најбољем случају испратити са највише 20 милијарди динара мањим мањком.

А да би држава у међувремену функционисала, врло брзо ћемо позајмити око 2,2 милијарде евра.

– Извесна су два међународна аранжмана вредна две милијарде евра – рекао је министар Млађан Динкић, али је одбио да изнесе детаље тих понуда. – Чак трећина наших дугова је са каматом већом од пет одсто, а то је прескупо за Србију. Убудуће ће та камата бити максимум, уз коју ћемо узимати кредите.

План је да следећу годину завршимо са дефицитом од 130 милијарди динара и да то у том тренутку буде мање од четири одсто нашег домаћег производа.

Значи да током 2013. треба да уштедимо чак 100 милијарди динара. Што се тиче мерења „минуса“ кроз домаћи производ, тренутно смо стигли до седам одсто, а док смо се договарали са Међународним монетарним фондом очекивали смо да ће се он зауставити на 4,25 одсто.

РУПЕ БЕЗ ДНА

НА име спасавања банака држава је у овој години утрошила готово 21 милијарду динара. За стварање Нове Агробанке дато је 9,8 милијарди динара, две милијарде за Привредну банку Београд, док је у Развојну банку Војводине „упумпано“ укупно девет милијарди, пет из републичког, а четири из покрајинског буџета. Да ли ће ови трошкови бити још већи, тек ће се видети, пошто у Министарству финансија истичу да коначни резултати ове санације банака још нису познати.

Новости