Ових дана на реду су нова поскупљења. Август ће донети више цене појединих врста сухомеснатих производа, брашна, млека и млечних производа, слаткиша, пића…
Сухомеснати производи поскупеће од пет до десет процената, брашно и тестенине од четри до 30, млеко и млечни производи од два до пет, слаткиши од пет до 25 посто…
По ко зна који пут отићи ће и кућна хемија, овог пута до 12 посто. Алкохолна пића биће „жешћа„ и 12 посто, а како кажу поједини трговци, поскупеће и пасуљ – 20 процената, месне и рибље конзреве – од седам до 19, смрзнуто воће и поврће – од пет до седам посто. У наредном месецу и произвођачи цигарета, који то нису учинили у јулу, подићи ће цене између 10 и 20 динара по паклици.
Као главне разлоге за нове корекције ценовника произвођачи, односно добављачи, навели су поскупљење сировина, као и нестабилан курс, који је премашио 118 динара за евро, а произвођачи цигарета правдају се повећањем акцизе.
Ако нам је за утеху, пијаца је јефтинија, барем када је реч о сезонском воћу и поврћу. Али, ваља имати на уму да ће суша, која је у протеклом периоду опустошила њиве и у најмању руку преполовила биљну производњу, оставити последице на тезгама, те да се може очекивати папрена јесен. Пољопривредници поручују да ћемо се, као што се сада кувамо у врелим летњим данима, већ почетком јесени да се смрзавамо од цена на пијацама. У сваком случају, биће нам све теже да напунимо потрошачку корпу, која је, по последњој анализи доскорашњег Министарства пољопривреде и трговине, у мају износила готово 58.000 динара (57.920,59 динара) и вредела је 1,43 просечну зараду од 40.442 динара. За покриће минималне корпе требало је издвојити 0,76 просечне зараде, или 30.580,66 динара.
Елем, у протеклој години готово да нема производа који није променио цену. Изузетак је једино хлеб, чија је цена лимитирана уредбом Владе, али млинари и пекари поручују да је то стање неодрживо те да би реална цена брашну била најмање 38 динара килограм, што изискује поскупљење векне. Колико је пута за неку намирницу промењен ценовниик за протеклих 12 месеци, тешко и трговци могу да утврде. Рецимо само да је у јулу прошле године свињски бут коштао од 380 до 460 динара килограм, а сада је од 490 до 650 динара, што је поскупљење од 33 посто. Јаја су пре годину дана била од пет до седам динара, а данас су од девет до 15, уље је у јулу прошле године коштало 98 до 120 динара, а сада од 125 до 146 динара. Сунцокрет је такође страдао у суши, очекује се слабији род а и светска кретања иду у прилог претпоставци да ће зејтин бити још скупљи.
На годишњем нивоу, по проценама појединих економиста, храна је поскупела више од 30 посто. Заправо, колико скаче евро, толико и цене.
Управо за 30 одсто пао је и промет у трговинама.
С. Глушчевић
Краставац рекордер
Зелена пијаца је најбољи показатељ како живимо. Она реагује на временске прилике, цене горива, курс, кажу у Привредној комори Србије, указујући на реалну могућност да због суше цене на тезгама цене узму залет пред крај лета. Наводе да је у јуну 2012. у односу на исти месец прошле године највише на пијацама поскупео краставац, рекордних 88,5 посто. Следи карфиол, 70 процената. Купус је скупљи готово 50 посто. Цене парадајза и паприке више су трећину, а пасуља петину. Лимун је поскупео више од 44 посто. Јагоде су биле скупље трећину, а банане и трешње петину.
Дневник
