Поред прве „хитне помоћи“ ЕУ ће на Балкан упутити и средства за привремено збрињавање људи и рекострукцију поплавом оштећене инфраструктуре. У Бриселу упозоравају и на превенцију све „чешћих и тежих“ поплава у Европи.
У Бриселу очекују да би прва фаза реакција на поплаве у региону, она која се односи на хитну техничку стручну помоћ и спасавање људских живота, могла да се оконча у среду када се очекује крај поплавног таласа. У ЕУ кажу да ће системи надзора бити укључени и у наредном периоду када се очекује „сувље време“, упозоравајући да оно може утицати на топљње снега и додатне проблеме поготово на подручју БиХ.
Обреновац
„Надамо се да ће све мање бити потребе за том техничком помоћи, јер улазимо у фазу када треба збрињавати људе, процењивати штету, и разговарати о ономе што можемо да повучемо из ЕУ да бисмо обновили земљу. До тада треба пажљиво слушати саопштења владе јер још увек можемо да изгубимо људске животе због не поштовања упутстава“, поручио је из Брисела генерални секретар Савета за регионалну срадању, Горан Свилановић.
Свилановић је европску комесарку за ванредне ситуације и хуманитарну помоћ, Кристалину Георгиевиу, упознао са тренутним потребама угроженог подручја, које се односе на другу фазу реакције и збрињавање људи:
„Постоје два европска инструмента која могу бити употребљена. Један је инструмент за ванредне ситуције. Ради се о суми од пола милијарде евра, која је расположива за целу ЕУ и земље кандидате, у оквиру једне године. За коришћење тог фонда, поред тога што земља мора да буде чланица или кандидат за чланство, процењена штета у држави мора да прелази 0, 6 посто бруто националног прихода. То, нажалост, у Србији јесте случај“, објашањава Свилановић.
Брчко
Процењена штета од поплава у Србији требало би да износи најмање 175 милиона евра како би се тек део надокнадио из европских фондова за тзв „велике катастрофе“. Хрватска би, да би се квалификовала за средства ове помоћи, требало да има штету од минимум 254 милиона евра. У ЕУ кажу да у року од 10 недеља очекују веродостојне податке о висини штете из ове две земље, на основу којих би Савет ЕУ и Европски парламент могли да одлучују о висини надокнаде која би најраније на јесен могла бити прослеђена из ЕУ погођеним земаљама. Истовремено, иако из БиХ стижу информације о губицма који се мере у милијардама, у Бриселу напомињу да БиХ није испунила услове за ову категорију помоћи, јер још нема стаус земље кандидата:
„Зато испитујемо могућности за регионалну кандидтуру, односно да се цео регион прогласи за регион погођен катастрофом, како би се помогло и БиХ. Сви се слажемо да је управо сада тренутак да се покаже европска солидарност и да се помогне целом региону да се опорави“, поручила је шефица дипломатије Весна Пусић, после састанка са европском комесарком за ванредне ситуације и хуманитарну помоћ.
У седишту Европске комисије додају да се БиХ свакако моћи да се у санацији штете проузроковане поплавама користи европским фондовима претприступне помоћи (ИПА), као и новцем намењеним за специфичне пројекте, као што су они за уклањање мина које су, услед поплава и клизишта, поново постале претња за безбедност грађана и објеката.
Све чешће и теже поплаве у Европи
Немачки медији о поплавама на Балкану
Вести о катастрофалним поплавама у Србији и БиХ једна су од главних тема медија у Немачкој који пишу да сада, када је вода почела да се повлачи, постају видљиве размере катастрофе. (19.05.2014)
Као трећи корак у борби против природне катастрофе која је захватила регион Балкана у Бриселу најављују помоћ у реконструкцији инфраструктуре:
„Наредна трећа фаза је фаза обнове земље. Средства за то би ишла из ИПА фондова и то ће бити средства из Хуманитарног фонда као другог инструмента ЕУ. Она ће бити дистрибуирана преко Црвеног крста и Светског програма за храну. И то је оно чему можемо да се надамо од ЕУ“, поручио је Свилановић.
У Европској комисији наглашавају да је поред решења за тренутне проблеме на Балкану неопходно размишљати и о будућности где ће, како се упозорава у Бриселу, поплаве бити све „чешће и теже“. Наводи се тако да је током последњих 30 година штета од природних катастрофа у Европи учетворостручена, од 50 милијарди евра током осамдесетих година до 200 милијарди колико износи данас на годишњем нивоу.
Датум 19.05.2014
Аутор Марина Максимовић
Дојче Веле
фото: ДПА
Станковић већ скупио пар милиона за два дана … нека европљанима нек оставе за њихове параде “поноса” …..
Да ли су и ове поплаве вештачки генерисане?
По томе како су метеоролози збуњени, јер се једна иста огромна ваздушна маса пуна воде и енергије упорно данима врти изнад нашег региона, логично је закључити да је нешто ту задржава.
Ми у Србији знамо и шта је киша и шта су поплаве и знамо да су реке живе (јер је вода жива) и изливају се повремено. Баш као што понекад нестану. Србија је пуна воде и увек је била таква. Киша овде није елементарна непогода, баш као ни снег. То су природне појаве. Без воде и њеног кружења нема живота. (Сасвим је друга ствар што држава Србија, које заправо нема, није организована за живот тј. сталну борбу са природом. А то је кључ опстанка свих врста. На жалост, генерације младих људи су се из реалности преселиле у сајбер илузију). Али, брзина воде која ових дана извире из земље и жестоко покреће реке и снага кишних капи које су као камење ударале о тле, очито показује огромну количину имплодирајуће енергије која је набијена у региону. Таква енергија овде у умереном климатском појасу никада није била присутна. Она је овде вештачки „заробљена“ баш у делу окруженом великим и веома живим рекама: Савом, Дрином и Великом и Западном Моравом. А ту је и Дунав. И честице „прашине“ су активиране. И вода је „полудела“.
Када се ова водена катаклизма коначно оконча, (надајмо се што пре) видећемо да ће читава обнова порушених инфраструктурних објеката, насеља, мостова бити веома занимљива страним инвеститорима који ће почети да ничу овде као печурке после кише. Они ће бити наши „спасиоци“, доносиће паре и пројекте за нова другачија насеља и објекте, а наши људи ће се као робови запошљавати у „Великој обнови Србије“. И мораће да граде нове куће и нове мостове и друго тамо где им странци кажу. Такорећи српски „New Deal„. И магарци из владе ће имати оправдање за сву српску беду и немаштину и сијаће од самозадовољства дубоко верујући да ће „Велика обнова Србије“ уз помоћ страних партнера бити и њихова велика заслуга. И биће томе веома посвећени и неће се скидати из медија. И све ће бити позитивно, ударнички јер „морамо да идемо даље“. Али, и амерички New Deal је био само једна од великих превара банкара. У капитализму је све крађа и превара. Приватизација (тј. продаја странцима) лазаревачких угљенокопа и термо електране у Обреновцу биће тако спасоносно решење за извеснију будућност радника. Нама папир (пензије и плате), странцима инфраструктурни и пољоприврдени објекти и газдинства. Они ће господарити нашом храном.
Ивона Живковић
ma ko bre da prestane ne zaludjujte vise ljude evropskom unijom koja nam kao i ameri samo stetu nanosi ne jednom do sada nam je od njihove pomoci koza pucala dosta bre vise
NATO JE IZVRŠIO AGRESIJU HIDRO UDAROM NA SRBIJU I SRPSKE ZEMLJE SAMO DA BI NAS PRIVUKLI DA GLADAMO ZA EU