Пресуда оптуженима за убиство Славка Ћурувије 5. априла

Завршено је суђење за убиство новинара Славка Ћурувије, а изрицање пресуде је заказано за 5. април, пише Н1.

За убиство Ћурувије оптужени су бивши начелник ресора Државне безбедности Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, главни обавештајни инспектор у Другој управи ресора Ратко Ромић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Kурак.

Тужилаштво за организовани криминал је 24. јануара предложило Специјалном суду да на максималне казне, од 40 година затвора, осуди четворицу бивших припадника Државне безбедности који су оптужени за убиство новинара Славка Ћурувије.

Заменик тужиоца Миленко Мандић је у завршној речи назвао смрт Ћурувије “мученичком”, наводећи да је убијен у борби за бољу будућност и обнову демократије, али и због своје истинољубивости.

Према речима Мандића, тадашња власт је доживљавала Ћурувију као опасног противника.

Адвокат Слободан Ружић рекао је данас у завршној речи да чињенице указују да је бивши председник СРЈ Слободан Милошевић налогодавац убиства новинара Славка Ћурувије и да је уверен да му је његова супруга Мира Марковић давала савете.

Ружић, који је пуномоћник деце новинара Слава Ћурувије, рекао је да је Милошевић једини имао апсолутну моћ у држави и такву могућност да искористи државне ресурсе, и то не само у том случају, већ и код убиства лидера Спрског покрета обнове Вука Драшковића и некадшњег председника Председништва Србије Ивана Стамболића.

Адвокат Рајко Даниловић, који заступа Бранку Прпу у чијем је присуству Ћурувија убијен, је рекао да је током суђења доказана кривица оптужених – бивших припадника Државне безбедности Радомира Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Kурака.

Он је указао да је тадашњи Закон о информисању био такав да је свако могао да покрене поступак против медија.

По оптужници, Ћурувију је убио Kурак, који је у бекству, а саучесник му је био Ромић, који је, као и Радоњић, ухапшен јануара 2014.

Kурак се, иначе, више од деценије налази у бекству, а према писању медија, годинама је живео и радио у Танзанији. Недавно је МУП, на питања новинара Инсајдера саопштио да су захтев да се Kурак лоцира и ухапси упутили генералном секретаријату Интерпола, као и њиховим канцеларијама у Танзанији и Етиопији.

Одговоре надлежних у овим земљама, међутим, како тврде у МУП-у, до данас нису добили. Инсајдер, с друге стране, од МУП-а није добио јасан одговор на питање да ли се за Kураком и циљано трагало.

Оптужени Ромић и Радоњић ухапшени су 13. јануара 2014, а Марковић издржава казну од 40 година затвора. Радоњића и Ромића суд је 2017. пустио да пресуду и суђење сачекају у кућном притвору, са наногицом, иако су оптужени за убиство.

На одлуку о пребацивању Радоњића и Ромића у кућни притвор бурно су реаговали и Фондација Славко Ћурувија и Kомисија за истраживање убиства новинара.

Само суђење обележило је неколико нелогичних потеза судског већа Специјалног суда, међу којима је и одлука да Драгана Kецмана, полицајца чији је тим прикупио кључне доказе и расветлио убиство Ћурувије, не саслуша по питању свих околности овог убиства.

Слична ствар, по питању накнадног враћања доказа, догодила се и летос када је судско веће, такође на захтев одбране, одлучило да из списа предмета изузме један од главних доказа тужилаштва – базне станице мобилне телефоније.

Након жалби тужилаштва, Апелациони суд је ове доказе, у чак два наврата враћао у поступак, да би они на крају, почетком јула ове године ипак били и изведени.

На самом суђењу, међутим, није се на прави начин могао видео овај доказни материјал, нити се о њему конкретно расправљало. Ипак, према оцени тужилаштва и заступника породице убијеног Ћурувије, враћање доказа у поступак је била добра вест јер потврђује да су оптужени били на месту Ћурувијиног убиства и у то време међусобно комуницирали.

Да је био у близини на дан убиства Ћурувије, као и да је међусобно коминицирао потврдио је и сам Ратко Ромић пред судским већем крајем септембра.

Он је на питање судије да ли је 11. априла на дан убиства Ћурувије био у близини Хиландарске улице и одатле телефонирао, Ромић је рекао „да је вероватно био у близини јер му је то улица на рути којом се свакодневно кретао“.

Ћурувија је убијен 11. априла 1999. године у Светогорској улици у Београду.

Извор: Н1, Инсајдер