Министар финансија Млађан Динкић успео је проблем Развојне банке Војводине, која је остала без капитала, да реши по моделу који је управо он предложио у Скупштини Србије. Модел је сличан пребацивању активе и пасиве Нове Агробанке у Поштанску штедионицу.
То подразумева да је друга страна у спору, око начина решавања поткапитализованости банке, њен већински власник АП Војводина, одустала од већ најављене докапитализације своје банке. Међутим, по понуђеном решењу ни Војвођани нису остали кратких рукава. Споразумом две владе – Србије и Војводине предвиђено је, по хитном поступку, оснивање Развојног фонда Војводине.
РБВ ће практично бити подељена на два дела и то тако што ће депозити грађана и привреде бити пренети на неку другу банку, која понуди најбоље услове, а остатак имовине РБВ, у коју спадају зграде и пласмани, ићи ће у новоосновани развојни фонд Војводине.
Бранко Поповић, саветник министра финансија за банкарски систем каже да наредних дана почињу преговори са приватним банкама које би потенцијално могле да преузму активу и пасиву РБВ, а цео процес пребацивања требало би да се заврши за месец дана. Већ се пет банака изјаснило да су заинтересоване за ову трансакцију, међутим у министарству финансија још не саопштавају које су то банке. У јавности се нагађа да се, између осталих, ради о Ерсте, АИК и Сосијете женерал банци.
Укупне обавезе РБВ су 210 милиона евра, од тога је 110 осигурано, а 100 је без те заштите. Здрав део банке вреди око 140 милиона евра и у готовини је, обвезницама, обавезним резервама код НБС, квалитетном портфолиу становништва. За остатак од 70 милиона евра Србија и Војводина ће емитовати петогодишње обвезнице у односу 78 одсто Војводина и 22 процента Република.
– Обвезнице се емитују, јер банка преузималац узима обавезе веће од активе – исплату обавеза за свих 210 милиона РБВ, а држава гарантује за све обавезе. Уколико за преузимање буде више заинтересованих банака организоваће се надметање, али с лицитирањем износа камата на обвезнице наниже – каже Поповић додајући да ће у другу банку прећи укупно 75.000 клијената РБВ – 65.000 физичких лица и 10.000 предузећа.
Пошто се портфолио правних лица РБВ пребацује у Развојни фонд Војводине тиме ће практично бити омогућено да Покрајина финансира развојне пројекте што својим средствима што задуживањем код комерцијалних банака.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић тим поводом каже да су порески обвезници поново на губитку, јер решење дубиоза у РБВ кошта 70 милиона евра, за колико ће држава да емитује обвезнице, што је све ново задужење на 80 милиона евра за безуспешно решавање случаја Агробанке.
– Докле ће држава да покрива губитке свог финансијског сектора све по изговором да је важна стабилност финансијског система – пита овај стручњак.
Ненад Гујаничић, брокер Синтеза Инвест групе каже да је између два могућа решења која су се појавила у пракси по питању дубиоза у РБВ-у (докапитализација или пренос имовине и обавеза на другу банку), свакако боље оно које је обнародовано пре два дана.
– Да је спроведена докапитализација путем емисије дугорочних дужничких хартија Војводине, проблем не би био решен, већ би само био гурнут у будућност, вероватно ближу. Овако једно потенцијално жариште је санирано средствима пореских обвезника. Ово је по ко зна који пут потврда да држава нема шта да тражи у власничкој структури банака и да то само може довести до конфликта интереса и последично велике количине лоших кредита – каже Гујаничић.
Професор Економског факултета у Суботици др Коста Јосифидис оценио је да је споразум влада Републике и Покрајине о решавању статуса РБВдопринос стабилности домаћег финансијског тржишта.
–Финансијско тржиште мора бити стабилно и стога у начелу поздрављам овај покушај да се на адекватан начин реши проблем Развојне банке. Важно је да буду смирене тензије настале тим поводом у протеклом периоду, изјавио је Јосифидис Танјугу.
Овим споразумом се на одређен начин смирује јавност, поготово клијенти РБВ, који сад могу бити спокојни да ће њихова средства бити сигурна и да могу да планирају шта ће чинити и како ће располагати са својим новцем, рекао је професор Јосифидис. Оцењујући да је добро решење то што ће, из дела средстава РБВ бити формиран развојни фонд Покрајине, он је нагласио да је заговорник оснивања развојних фондова, како Покрајине тако и Републике, јер мора постојати институција која ће омогућити повољнији приступ капиталу.То је изузетно важно за опоравак и развој наше привреде а тиме и повећање запослености у Србији, истакао је.
Развојна банка Војводине настала је из Металс банке која је у јавности важила за банку преко које је наркобос Дарко Шарић прао паре и улагао новац. Покрајинска влада одлучила је да спасе банку, али ни пет докапитализација јој нису помогле да изађе на зелену грану, јер јој је удео лоших зајмова био стално велик.
Политика
